ОРИ

Loading



ОРИ…



Ори,
развигори,
коло,
лоло!

Живот је један,
безизгледан,
ал поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.

Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!

У коло се занос хвата,
данас те мало ко швата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!

Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…

Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.

Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!

© Љубодраг Обрадовић

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Loading

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато, одиграј тај плес с животом,
  нека те истина заврти смелије…

А кад мечка заигра
на прагу твом,
  знаћеш да врти се чигра,
за лет у космос.

Ако се душа тад узнемири,
што славуј у ноћи песму слаже,
мораћеш и ти да се помириш,
све лепоте једном пролазе.
Настави са читањем “КАД ЗАИГРА МЕЧКА”

МИНХЕН

Loading

МИНХЕН

Улица дуга, широка, права и пуна људи и буке. Аутомобили јуре, трамваји пиште, а мушкарци, жене и деца, девојке и младићи, старци и бабе, бели, црни, жути, пролазе, играју се и брбљају. Брбљају! То је једна од улица Минхена, у који сам дошла из поткопаоничког села Жилинци, да нађем срећу, да зарадим лову и постанем појам, нешто велико и несагледиво у очима мојих сељана.

“Она је била у Немачкој”, причаће се у селу. Намлатила је грдну лову. Она је богата, наклапале би проводаџије. А и лепа је. Дулек. Од ње не би било никакве штете, напротив. А прошлост? Сетили би се неки. Прошлост! Прошлост? Ма ко те пита за прошлост. Младост – лудост, тако је то. Она је сад зрела и паметна. Погледај је, звецка од једрине и дуката. Да Рођо, дуката!

Зовем се Миленија Јанковић. Двадесет ми је година. Нисам ни лепа ни ружна. Млада сам, а то је довољно за кицоше и сеоске ђилкоше. И лакомислена сам, баш лакомислена. Лако подпадам под утицај других. Њихове жеље, лепо срочене у слатке лажи, лако ме занесу и ја пристанем на нешто од чега младе, паметне девојке, беже, па се после кајем. Можда је за то криво моје несрећно детињство, можда и родитељи, а можда и нешто треће, не знам.

Почело је то кад сам узела петнаесту. Ишла сам у осми разред, у школу која је била добрих десетак километра од мог села. Пешачила сам до школе сваког дана, заједно са друговима и другарицама. Једног мајског дана случајно сам остала са Жиком насамо и десило се… Испод једне старе букве, на маховини зеленој ко гуја, постала сам жена. Жика је испричао свом пријатељу Милутину и идуће недеље сам, тобож случајно, остала насамо и са њим. После се то расчуло. Долазили су сви. И старији. И млађи. Балавци и ожењени, момци и деца. А сви су били као деца. Скоро су плакали, удварајући се. Велика деца! Нисам их могла одбити. Ја волим децу.
Настави са читањем “МИНХЕН”

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Loading

 

{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/LjubavJePoezijaLjuba.mp3{/mp3remote}

ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА

Да избришемо бол,
желимо сад и ти и ја.
Нек живи љубав!
Љубав је поезија!

Наслони ми се на раме,
жељу да ти осетим у телу.
Волео сам те одувек,
и сад те желим врелу.

Зато, ухвати ме за руку,
да полетимо и у летњој ноћи
пронађемо смирај, своју луку.
Да ли ће и спокој после доћи?

Настави са читањем “ЉУБАВ ЈЕ ПОЕЗИЈА”

ТРЕБОТИН – 1.

Loading

Треботин. Село.

Врх брда, што се диже из воде, одмах иза каменог друма, с десне стране, повише Липњака, изљомљен храстовима, украшен брестовима и одатле поглед. Попнеш се на липу, и док пчеле зује око ушију и мириси воде борбу са ваздухом у твојим плућима, погледаш… Пред тобом пукне поглед на камени друм, који кривуда у малој, рачвастој долини Треботинске реке, осваја бржуљке, сужава и проширује, после пљуска нетакнут бео и опран блиста… Даље, у бездану, у измаглици кривуда река, а преко ње  беласа село. Треботин. 

Рађајућим сунцем обасјано, окупано зеленилом, село. Куће мале, ниске, беле, трепере у душама људи, што зној и крв преточише у рад код богатијих што се кућама истичу. Надничење за ту малу колибу, оазу мира. Зар се морало? Морало се и мора. За врећу брашна цео дан у пољу, а изнад, Сунце без ветра. Куће ипак блистају, своје и неукаљане. Овако из даљине, све су исте, једнако вредне и чисте. У даљини, одмах иза реке, брежуљак израста тек иза зелиних врхова долине. На њему су људи и жене и деца и њиве и стока и гробови предака… Равно и велико, веће од брда и брежуљка, ухваћено у клопку затворене долине, поље на брежуљку. Плац. Све до Мачковца. И пут. Тврђи од државног друма, који кривуда поред Треботинске реке и хвали се лепотом и дужином, јер повезује  Крушевац са варошицом испод Копаоника, Александровцом… Пут за Мачковац, све до Западне Мораве… Сеоски пут, пресечен ћупријом, дрвеном и трајном. Испод ње, угрожена песком, нападнута сунцем, узана трака воде, огледало неба.Чиста и топла, напуњена белим мравима деце и сенкама врба, савијеним под теретом година, заустављена браном лика тополиног, лењо кривуда између свеже засечених обала.

Село и живот. Тежак, али живот.

Сиђеш, спустиш се на траву и маховину, липу оставиш пчелама и сунцу, па пођеш између трулих пањева и печурки и оштрих шибљика леске и дрена. Лице се зацрвени од живота. Плућа бујају од свежине измешаних мириса и усковитланих осећања. Шта лепше од тога?
Настави са читањем “ТРЕБОТИН – 1.”

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Loading

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу
 
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали! 
Нек брод са роботима, одлети
у свој виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том броду,
али укрцати се мораш.
Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО”

БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА 2017.

Loading

“Беловодска розета” архитекти др Предрагу Пеђи Ристићу

На вечерашењм (15.07.2017.) завршном делу 42. културне манифестација „Беловодска розета“, уручена је награда овогодишњем лауреату –  проф. др Предрагу Пеђи Ристићу. Розету му  је уручила заменик градоначелника Весна Лазаревић. Пред препуним амфитеатром на отвореном у центру Беле Воде, беседу о проф. др Предрагу Пеђи Ристићу је говорио Душан Миловановић, историчар уметности. Пригодан културно-уметнички програм, поред осталих, извели су и Милан Милићевић – „Прва хармоника“ у Сокобањи, Дајана Ђокић – победник Фестивала фрулаша у Прислоници, КУД „Копаоничка фрула“ из Бруса, Лука Мирковски из Трстеника, Марија Стругар из Крушевца, оркестар Дуце Пејчића из Крушевца…

Заменик градоначелника Весна Лазаревић, поздравивши присутне и овогодишњег славодобитника, изразила је велико задовољство што може да уручи признање врсном уметнику и градитељу. „Овакви људи су пронели славу Србије, славу православља, а на та дела сви морамо бити поносни.“, рекла је између осталог заменик градоначелника. Након примљене награде, проф. др Предраг Пеђа Ристић прво се захвалио Граду Крушевцу и организаторима манифестације што је доспео у круг досадашњих добитника. „Бити у овако одабраном  друштву досад награђених је велики успех. Осећам велику радост што се мој рад цени, што се сагледао читав рад током моје каријере“.

Манифестацији  су присуствовали   Народни посланик др Драгана Баришић, градски већник др Велибор Лазаревић, помоћник градоначелника за друштвене делатности др Јелена Милановић, заменик секретара Скупштине града Јасмина Михајловић,  директори јавних предузећа и установа…

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је присуствовало овом значајном догађају у саставу Љубодраг Обрадовић – председник Удружења, Светлана Ђурђевић – заменик председника, Мирослав Мића Живановић – председник оснивачке скупштине и Братислав Спасојевић – члан. Тако је подржана сама манифестација БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА, а и све културне активности активности које вредни Беловођани релизују у теку целе године.


Проф. др Предраг Пеђа Ристић и заменик градоначелника Весна Лазаревић


Беловодска розета у правим рукама
Настави са читањем “БЕЛОВОДСКА РОЗЕТА 2017.”

Крушевац памти – Радомир Мићић Миче

Loading

У Белој сали КЦК, у оквиру циклуса трибина Културног центра Крушевац *КРУШЕВАЦ ПАМТИ*, 15.05.2010. године присутни крушевљани су се сетили бројних активности и људских особина бившег председника Крушевца Радомира Мићића – Мичета. О Мичету су говорили Адам Миленковић, Слободан Лазић, Душан Дука Јовановић, Миша Рајковић и Љубодраг Обрадовић. Програм је осмислила и водила Слађана Обрадовић – уредник КЦК, а за техничку реализацију био је задужен Марко Вишњић. На трибини је коришћен видео матерјал РТК аутора Мирослава Богдановића из емисије ГОДИНЕ ПРОШЛЕ. Прочитајте шта је тада о Мичету изговорио Љубодраг Обрадовић…

Радомир Мићић – Миче

Љубодраг Обрадовић говори о Мичету

Поштовани посетиоци, Хвала Вам што сте вечерас са нама у Културном центру Крушевац, да се заједнички сетимо и подсетимо лика и дела Радомира Мићића – Мичета, који је свакако оставио неизбрисив траг у послератној историји Крушевца и као градитељ Крушевца и као председник општине Крушевац и као човек – увек свима доступан и пун разумевања за туђе јаде, спреман да помогбе у границама својих моћи…

О његовим активностима говориће Вам вечерас његови савременици, а ја ћу Вам пренети моје сећање о Мичету, као човеку који се није претерано држао протокола и који је био спреман да се појави кад га не очекујете и помогне кад је најпотребније…

Некад је река Пепељуша била плитка, па је кад падне јача киша толико надолазила, да је носила све пред собом, па је тако однела и Мало-Врбнички мост. Мала Врбница је мало село на 13 километру пута од Крушевца ка Александровцу, коме је тај мост био једина веза у свет. Шта ће сељани, крену у акцију, сакупе нешто мало новца са главе на главу и обрате се за помоћ Радомиру Мићићу – Мичету који је тада био председник општине Крушевац. Дође Миче на обалу загледа се у мутну реку и каже – Биће санирано у најкраћем року. И буде направљен, већ до јесени нови мост, који је и сада Мало-Врбничанима веза са светом…
Настави са читањем “Крушевац памти – Радомир Мићић Миче”

ЈЕДНА МАЧКА – Љубодраг Обрадовић – ПУЛС ГРАДА, ТВ Плус Крушевац

Loading

ЈЕДНА МАЧКА

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.

Као да у вечност полазимо,
кад ништа не осећам,
осим твог тела,
што набујало,
кошуљу прети да поцепа.

Сад ћемо,
љубавнице моја,
поврљати траву,
месец да гледа.
Сад ћемо,
сазнати како зора свиће,
дан плутоном како израња…
Сад ћемо, као једно биће
схватити смисао постојања.

Сад ћемо,
кошуљу кад ти исцепам
и дојке изнесем на ветар…
Сад ћемо,
у кочију сласти ускочити
и у једну реку,
оба потока жеља преточити…
Сад ћемо, грлећи се,
 храбро потећи у космос ,
у рајску срећу…

Једна мачка,
црна,
наспрам неба,
гризе месец.
 
©  Љубодраг Обрадовић

{youtube}https://www.youtube.com/watch?v=dL5LwM0Gr9s&t=1136s{/youtube}

{youtube} https://www.youtube.com/watch?v=NoXzHiu7Iic{/youtube}

У ТВ емисији ПУЛС ГРАДА, коју је на ТВ ПЛУС из Крушевца 10.05.2017. године осмислила и водила Романа Карајовић, учествовали су песници чланови Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу Љубодраг Обрадовић и Драган Тодосијевић, као и песникиња и романописац Ана Бербаков из Крушевца. Погледајте како је то било и шта се све чуло у овој ТВ емисији у којој је поезија била на првом месту.

ДРУГИ ПИШУ – Новине ГРАД, Крушевац: У КЦК представљена шеста књига Љубодрага Обрадовића “Укротити етар”

Loading


У КЦК представљена шеста књига Љубодрага Обрадовића “Укротити етар”

ЗБОРНИК ЗАПИСА, РЕЦЕНЗИЈА И ПРИКАЗА КЊИГА

У организацији Удружења песника Србије Поезија СРБ са седиштем у Кру­шевцу и Културног центра,  у Клубу КЦК, одржано је представљање књиге “Укротити етар” крушевачког песника Љубодрага Обрадовића, који живи и ствара у свом родном месту Треботину. О досадашњем раду и стварала­штву аутора исцрпно је говорио Вељко Стамболија, а скуп је поздравио и др Велибор Пазаревић, члан Градског већа.

Настави са читањем “ДРУГИ ПИШУ – Новине ГРАД, Крушевац: У КЦК представљена шеста књига Љубодрага Обрадовића “Укротити етар””