ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Loading

 

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Јовану Дашићу
 
Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали! 
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том балону,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно…
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић

Видовданске награде града Крушевца 2019.

Loading

Данас је посебан дан за Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, односно за мене, Љубодрага Oбрадовића, као песника и председника удружења! Данас сам добио Видовданску похвалу града Крушевац за поетско стваралаштво и афирмацију крушевачке културе.

ДОБРО ЈЕ БИТИ ДОБАР

Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
На јави снови често изгоре

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Она што је некад била

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је љубљен бити

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
Ако ти смета светлост
Сачекај да сунце зађе

Добро је пронаћи мир
Кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је паметан бити
Мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и оно што не даш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
Маштања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је живети
И кад живот губи чар
Своје јаде од свих скрити
Пронаћи срећу у себи бар

Добро је бити добар…

© Љубодраг Обрадовић

JASNOĆA

Loading

Na prestižnom Festivalu poezije u organizaciji Verbumlandi Art, REGIONE LAZIO, La voce dei Poeti 2019 u Rimu, Ljubodrag Obradović je za pesmu JASNOĆA dobio drugu nagradu. Nagradu mu je uručio saradnik Festivala Borisav Bora Blagojević na promociji knjige CRNO ILI CRVENO, 19.06.2019. godine u Kruševačkom pozorištu. Čujte nagradjenu pesmu JASNOĆA i kako je izgledalo uričivanje nagrade! A u nastavku pročitajte nagredjenu pesmu i prevod pesme na Italijanski jezik koji je uradila Mirjana Dobrila, jedan od organizatora Festivala poezije.
 
{mp3remote}https://poezijascg.com/audio/UrucivanjeNagradeLjubiIzItalijeBora2019.mp3{/mp3remote}

Borisav Bora Blagojević uručuje nagradu Ljubodragu Obradoviću


Ljubodrag Obradović govori pesmu

JASNOĆA

Pokošenim livadama šetam i sam pokošen životom.

Vetar sam, zdrobljen kosturima drveća.
Mrav sam, a splav me nosi, tuđom rukom vođen,
u carstva nepoznatih strahota.
Lud sam skoro i sit događaja lažnih, u svetu lažnom,
gde podlaci ližu čizme podlacima i dobro prolaze.
Gde poštene kičme i kad iskrivljene mole,
šut u zadnjicu dobiju i ništa više.
Sit sam života, a seno tako zanosno miriše
i pitanja nova nameće.

Smisao? Da li ga ima? Život ima draži? Ciljevi postoje?
Nadaj se, nadaj, poštena dušo.
I dođi, pohvali se, kad budeš čuo,
da tvoja sorta i tvoje bratstvo, nasmejani šetaju.

Настави са читањем “JASNOĆA”

Промоција књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића

Loading

Видео запис са промоције књиге “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО” Љубодрага Обрадовића урадио Славиша Паунковић.

У Крушевачком позоришту, 19.06.2019. године у 18:00 сати одржана је промоција  седме књиге Љубодрага Обрадовића ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО. Програм су водили и осмислили: Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић. О ставаралаштву Љубодрага Обрадовића говорио је  Борисав Бора Благојевић – песник из Ћуприје, а прoчитани су и изводи из рецензија Драгојла Јовића – песника из Крушевца и проф. Раденка Бјелановића – песника из Крагујевца. Све остало била је поезија и музика. За музички део постарао се Мића Живановић,  а Љубину поезију говорили су сам аутор и његови пријатељи, сарадници, песници, укупно њих 31, а прочитане су 33 песме:

· Љубодраг Обрадовић – ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

Преслушајте обрађени аудио снимак са промоције књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО


· Љубодраг Обрадовић – ЈАСНОЋА; Настави са читањем “Промоција књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића”

СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ

Loading

 

   


СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ


Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље односе.
Никако да загазимо у исту реку,
и схватимо шта таласи доносе.

Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.
Настави са читањем “СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ”

ОТИШЛИ СУ

Loading

{mp3remote}https://poezija.in/audio/OtisliSu/LjubaiKristinaJovanaiIlija.mp3{/mp3remote}

 

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
нема оних што им бране.

 
Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
све нас чека зла судбина.

Oпустело моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело, 
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.
 
© Љубодраг Обрадовић
 
На почетку (а и на крају) овог чланка можете преслушати и аудио верзију песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, као и 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници. Књигу ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића можете поручити на линку поезија.срб

КОЛИКО МУКА

Loading



КОЛИКО МУКА


Колико мука још  да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.

Сви имамо своје снове
и знамо да их имају и други.
Слобода сад свако биће зове,
за слободом данас свако жуди.

Колико ветра још да продува,
колико олуја да протутњи.
Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “КОЛИКО МУКА”

ЈАСНОЋА

Loading

 


ЈАСНОЋА



Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА”

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Loading


Аутор слике Дијана Обрадовић


ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Настави са читањем “ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић”

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

Loading

  


ПЕСМА О ВАЗДУХУ


Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.

Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ”