Ин поезија
ЈАСНОЋА
Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.
Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА”
ПЕСМА О ВАЗДУХУ
Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.
У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…
Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.
Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.
Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ”
Лутали смо дуго,
перонима среће.
И држали се за руке,
а гледали друго,
можда црње цвеће.
И слатке нам биле муке.
Љубав на силу,
хтели смо за нас,
али гром нас отера даље.
Ја спазих вилу,
ти твога пса,
па сад, нико се не каје.
Збогом, најдража љубавнице.
Збогом, а рај смо открили.
Збогом, а певале нам птице…
Jош збогом и срећу смо убили.
Настави са читањем “ЛУТАЛИ СМО ДУГО”
ЈА И ЉУБАВ СТАРА
Уздах у себи,
срце у диму…
Идемо поред мочвара,
ја и љубав стара.
Варамо се узгред,
ћутимо дуго.
Предели и године промичу,
ветар шуми увек исту причу.
И дође пролеће,
све се расцвета.
Миришу све речи на лаж.
Ново пролеће нову доноси драж.
Смејем се на обали,
река све односи.
Смејем се мокар,
а у души тиња пламен.
То пролеће догорева,
ласте реку прелећу.
У срцу бол сева,
а знам успећу.
Уздах за себе…
Волео сам некад жестоко,
а сад срце зебе,
зар је живот и мене претеко?
У оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ.
Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја.
Настави са читањем “Песничка сусретања – КК Велимир Рајић – СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА”
Златна кацига 2018. – Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милији Вуковићу
Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић.
Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу. Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста, а у наставку послушајте:
Аудио запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински
Видео запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински
Драгиша Павловић Расински
Милија ВуковићСвечана додела награда биће одржана 1. априла у Крушевачком позоришту, на завршној вечери Међународног Фестивала хумора и сатире „Златна кацига“.
ТЕКСТ ПРЕДЛОГА којим је Драгиша Павловић предложен за награду за животно дело на фестивалу ЗЛАТНА КАЦИГА 2018
У току програма НОСТАЛГИЈА (која је одржана 17.01.2018. у Клубу КЦК) прочитан је предлог Чарапанско афористичког клуба – ЧАК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу да Драгиша Павловић Расински добије награду за животно дело у оквиру фестивала Златна кацига који ће се одржати 1. априла 2018. години.
ОРИ…
Ори,
развигори,
коло,
лоло!
Живот је један,
безизгледан,
ал поведи,
на орање и у чежњу,
девојку што те весели
и разиграног жели.
Све су ливаде пусте,
све су њиве парлози,
за орача рај,
за сељака крај,
који тако сигурно долази…
Па поведи лоло, коло!
У коло се занос хвата,
данас те мало ко швата,
данас те ломе
данас си прут,
сам и крт.
Шибају те ветрови
и беспућа,
а био си у снопу прућа!
Ори,
ожежи
и зарежи,
нек душману
кожа се најежи,
док у страху бежи,
од пркоса сељака,
који свој спас
у сејању налази…
Ори,
нек загрми
твој глас!
Задњи куца час,
да труба засвира,
да зидове поруши
и донесе мало мира
и спокој души.
Ори,
лоло
и поведи
девојку на орање
и у коло!
© Љубодраг Обрадовић
Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Зато, одиграј тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије…
А кад мечка заигра
на прагу твом,
знаћеш да врти се чигра,
за лет у космос.
Ако се душа тад узнемири,
што славуј у ноћи песму слаже,
мораћеш и ти да се помириш,
све лепоте једном пролазе.
Настави са читањем “КАД ЗАИГРА МЕЧКА”