МОЈА ПОЕЗИЈА – Страна 61

ОТИШЛИ СУ

{mp3remote}https://poezija.in/audio/OtisliSu/LjubaiKristinaJovanaiIlija.mp3{/mp3remote}

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
нема оних што им бране.

Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
све нас чека зла судбина.

Oпустело моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело,
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.

На почетку (а и на крају) овог чланка можете преслушати и аудио верзију песме ОТИШЛИ СУ из књиге ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића, као и 3 народне песме у извођењу вокалних солисткиња Јоване Обрадовић и Кристине Дамњановић уз пратњу хармоникаша Илије Обрадовића на хармоници. Књигу ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО Љубодрага Обрадовића можете поручити на линку поезија.срб

Настави са читањем

КОЛИКО МУКА

КОЛИКО МУКА

Колико мука још да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.

Сви имамо своје снове
и знамо да их имају и други.
Слобода сад свако биће зове,
за слободом данас свако жуди.

Колико ветра још да продува,
колико олуја да протутњи.
Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “КОЛИКО МУКА”

ЈАСНОЋА

ЈАСНОЋА

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА”

ТРАГ СВЕТЛОСТИ – Љубодраг Обрадовић

Аутор слике Дијана Обрадовић

ТРАГ СВЕТЛОСТИ

Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…

Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.

Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!

Настави са читањем

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

ПЕСМА О ВАЗДУХУ

Певам о ваздуху. И ваздух је поезија.
Испод плота џукци се провлаче.
Зима је. И мраз понекад прија,
ситне ствари понекад много значе.

У соби хладној мирише јад,
испод стрехе суши паприку мраз…
Носталгија мути мозак – бити млад увек,
не дати никад отказ…

Схвати се у хладној соби истина
тек кад се запали камин.
Постоје и друге, није она једина.
Са њом сам само хтео да испаднем фин.

Зима је, провлаче се џукци селом.
Био сам луд тад, сад је и то јасно.
Весело гори дрво, смешим се и ја весело,
све што прође, само је било опасно.

Настави са читањем “ПЕСМА О ВАЗДУХУ”

ЛУТАЛИ СМО ДУГО

Лутали смо дуго,
перонима среће.
И држали се за руке,
а гледали друго,
можда црње цвеће.
И слатке нам биле муке.

Љубав на силу,
хтели смо за нас,
али гром нас отера даље.
Ја спазих вилу,
ти твога пса,
па сад, нико се не каје.

Збогом, најдража љубавнице.
Збогом, а рај смо открили.
Збогом, а певале нам птице…
Jош збогом и срећу смо убили.
Настави са читањем “ЛУТАЛИ СМО ДУГО”

ОДЛЕТИ СВЕ – Љубодраг Обрадовић

ОДЛЕТИ СВЕ

Одлети све
И живот
И кад се чини
Да краја нема
Да све је песма
Тек поцрвенела трешња
Увек судбина стигне
На крилима јутра
И у коначност склони
Све сањане жеље
И недосањано сутра

Или је то селидба
Из рупе црне
У неку коначну
Бесконачну иронију
Којом се живот подсмева
Онима који остају
Да за поразима хају
И о срећи
Беспрекорној маштају
Док крах се шуња
Неосетно као магла у души

Одлети све
И живот
Као да га никад
Није ни било
Као да се знанцу само снило
Да је кроз баште цветне
И машту снену
Корачао са незнанцем
Који кад оде
Пустош оставља
Да све се понавља
И у бесмисао тече

Настави са читањем

ЈА И ЉУБАВ СТАРА

Уздах у себи,
срце у диму…
Идемо поред мочвара,
ја и љубав стара.

Варамо се узгред,
ћутимо дуго.
Предели и године промичу,
ветар шуми увек исту причу.

И дође пролеће,
све се расцвета.
Миришу све речи на лаж.
Ново пролеће нову доноси драж.

Смејем се на обали,
река све односи.
Смејем се мокар,
а у души тиња пламен.

То пролеће догорева,
ласте реку прелећу.
У срцу бол сева,
а знам успећу.

Уздах за себе…
Волео сам некад жестоко,
а сад срце зебе,
зар је живот и мене претеко?

Песничка сусретања – КК Велимир Рајић – СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА

У оквиру редовних активности, Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу je у сарадњи са Књижевним клубом Велимир Рајић из Алексинца организовало 17.03.2014. године у Крушевачком позоришту, са почетком у 18:00 часова ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ.

Музике овога пута није било због пијeтета према књижевнику Томиславу Милетићу, члану Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ који је сахрањен 16.03.2014. године на крушевачком новом гробљу. Песници из Алексинца и Крушевца су на почетку овог песничког дружења минутом ћутања одали почаст овом врсном књижевнику и најавили за месец април трибину посвећену стваралаштву овог заиста свестраног писца: песника, књижевника и хроничара свог краја.

Настави са читањем “Песничка сусретања – КК Велимир Рајић – СВЕ БИЛО ЈЕ ПОЕЗИЈА”

Златна кацига 2018. – Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милији Вуковићу

Златна кацига 2018. – Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милији Вуковићу

Савет Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“ једногласно је одлучио да награда за животно дело на 26. Фестивалу припадне Драгиши Павловићу- Расинском, док ће титулу Витеза од Чарапаније – Сер Харди, понети првак крушевачког глумишта, Милија Вуковић.
Драгиша Павловић Расински био је и једини кандидат предложен од стране Уметничког већа Фестивала за награду за животно дело, а у образложењу је наведено да му се ово признање додељује за немерљив допринос Фестивалу кроз своје културно ангажовање и чак једанаест награда освојених на Фестивалу. Подсећамо да су Драгишу Павловића Расинског за ово престижну награду предложили и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и неформално удружење ЧАК – Чарапански афористички клуб. Текст предлога прочитајте на линку или на крају овог текста, а у наставку послушајте:

Аудио запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински

Видео запис програма ВЕСЕЛО ВЕЧЕ – Драгиша Павловић Расински

Програм је изведен 23. 3.2018. године у Белој сали КЦК. и био је уствари ретроспектива животног стваралаштва књижевника и сатиричара Драгише Павловића Расинског. На сцени су се смењивали афористичари, глумци, песници и музичари представљајући сатирични опус аутора кроз време и форме. Програм је почео незаборавном емисијом „Весело вече“, Радио Београда, за коју је давне 1964. Расински писао своје текстове, а завршио скечевима и текстовима са Фестивала хумора и сатире Златна кацига, коју је освајао чак 11 пута. Кроз овај несвакидашњи времеплов пролазили су глумци Ема Стојановић и Мома Радосављевић, глумци аматери Тара Ракић, Драгиша Ђурђевић и Драган Ракић Сингер, афористичари Ивко Михајловић и Саша Милетић, песник и сатиричар Никола Стојановић. Аплаузом и смехом учеснике је поздравила и публика, међу којом је, поред љубитеља сатире био и велики број колега и сарадника Драгише Павловића Расинског. Као домаћин вечери, уз несебичну помоћ великог броја колега, програм је водио главни и одговорни уредник КЦК, Ненад Блажић.

Драгиша Павловић Расински

Од пет предлога Уметничког већа Фестивала, Савет, коме је председавала заменица градоначелнице, Весна Лазаревић, одлучио је да титулу „Витез од чарапаније- Сер Харди“ понесе Милија Вуковић, првак Крушевачког позоришта, који је, како се наводи у образложењу, име Крушевца витешки проносио широм наше земље и света.

Милија Вуковић

Свечана додела награда биће одржана 1. априла у Крушевачком позоришту, на завршној вечери Међународног Фестивала хумора и сатире „Златна кацига“.

ТЕКСТ ПРЕДЛОГА којим је Драгиша Павловић предложен за награду за животно дело на фестивалу ЗЛАТНА КАЦИГА 2018
У току програма НОСТАЛГИЈА (која је одржана 17.01.2018. у Клубу КЦК) прочитан је предлог Чарапанско афористичког клуба – ЧАК и Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу да Драгиша Павловић Расински добије награду за животно дело у оквиру фестивала Златна кацига који ће се одржати 1. априла 2018. години.

Настави са читањем “Златна кацига 2018. – Награда за животно дело Драгиши Павловићу Расинском, Витез од Чарапаније – Милији Вуковићу”