U subotu 04.07.2009. godine u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac održan je koncert Folklornog ansambla *KOČANI* iz Kočana. Pred punom salom gosti su izveli spektakularan koncert i publiku naterali da dobro izmori dlanove čestim aplauzima.
Pre koncerta goste je u mozaik sali Grada Kruševca primio zamenik predsednika skupštine grada Kruševca Siniša Maksimović, koji je poželeo više ovakvih susreta i prisutne podsetio na nastlgičnu sliku Jugoslavije u kojoj su svi narodi lepo živeli. Zatim su gosti obišli galeriju Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE* i Lazarev Grad.
Cveće je ukras duše…
a devojke ukras sveta!
Ko se jednom napije lepote …
Večno melodiju izvija, a srce mu trne…
Siniša Maksimović – zamenik predsednika skupštine grada Kruševca čeka goste
Камиони засекоше нему тишину сумрака, фарови јурнуше у борбу са маглом и караван крену. Шкрипи, тек очврсло мразом, блато под точковима црних, снажних гума, шкрипи, да би јаукнуло прегажено челичном грдосијом тенкова. Бука узлетела високо, ранила ваздух и плаши птице и људе из пограничких села. Птице певају крицима и лете ка селу, у спас, ближе познатим сељацима. Беже од шлемова и угланцаних униформи, уплашене немим, сабласним лицима, под мешавином магле и светла фарова. Сељаци и онако искидани стрепњом и предстрављени буком, изашли на брег, на како им се чини безбедну и сигурну даљину, да заштићени маглом, мраком и шумом, осмотре ту светлост, која јури на Србију, целу да је запали. Сељаци гледају, затварају очи и поново их оштре за продор кроз маглу, да боље виде, армаду што наступа, не би ли продрли до душа војника, Немаца и сазнали шта чека њих, децу им и све остале – Србију, Југославију. Караван рата сигурно хита да се наједе људског меса, које му стане на пут, с жељом да га заустави у његовом освајачком походу. Да га заустави у његовој намери да свом газди, Хитлеру омогући да влада оним чиме се не сме владати – људским слободама, умом, животима… Караван лети, доста споро, али лети сигурно, снажан, лети на војску. Какву војску. Гомиле људи, скоро без оружја и хране, чак и без униформи, чак и без воље да се брани. Лети, лети… Зауставити га нико не може! Лети кобац смрти.
Šta reći kad se začuju reči *Belovodska Rozeta*, na šta pomisliti kad se pomene *MORAVSKI CAROSTAVNIK*, šta zaključiti kad se izustiti Belovodski muzej vajarsta i klesarstva???
Ja mislim, zaključujem i evo, kažem, da je tako tanka nit, a u ovom slučaju gotovo nevidljiva, koja deli kulturu jednog sela, kakvo je BELA VODA, od kulture mnogih razvijenih gradova širom Srbije i da-su Belovodjani odavno kreirali obrazac ili kliše ponašanja za sve koji misle da i selo ima pravo i na hleb i na igre.
Završna scena – Oj Moravo
Sve velike ideje su krajnje jednostavne i donose ponos i rezultate i onom ko ih se seti ( i podseti sve oko sebe, i saradnike i one koji to nisu, da su upravo to imali na umu, tek što nisu izustili …) i one koji u svemu, svesno ili nesvesno učestvuju. Posle velike ideje učini se da je sve lako postići i doći do željenog cilja, a nije. Pre igara i aplauza ili zvižduka, treba proliti more i *znoja i suza* da bi se željeno ostvarilo.
Ali Belovodjani imaju i Velju i Božidara i Radeta i Ljupčeta Čugu i Disu… i mnoge, mnoge druge, od kojih sam ja neke upoznao, a mnoge i nisam, kojima ne fali entuzijazam da osmisle i odrade ovako velike projekte i da kao sunce obasjaju Srbiju nezaboravom BELOVODSKIH ROZETA i stihovima sa skela nasred Morave uz zvuke frula i talasa.
Belovodjani imaju i prijatelje iz Kruševca i širom Srbije kao što su: Bata, Pavle, Veljko, a i svi mi ovde prisutni, i mnogi drugi, koji ih iskreno podržavamo u toj misiji kojoj su pristupili otvorena srca i koju svesrdno sprovode već dugi niz godina.
Zato im ja želim da i ideju Muzeja vajarstava i klesarstva u Beloj Vodi, realizuju kao i ove druge koje su do sada ostvarili …
I na kraju, podstaknut imenom sela *BELA VODA *, da im i ja pridodam još jednu ideju, koju oni svakako znaju, samo je još nisu pretočili u stvarnost, a to je izgradnja Fabrike vode, koja bi brendirala njihovu mineralnu vodu, pod nazivom*BELA VODA * i tako im obezbedila ključ za prosperitet i ekonomski razvoj i svog sela i njegovih stanovnika, a i finansijska sredstva i za ROZETU… I ZA CAROSTAVNIK… I ZA MUZEJ …
SREĆNO BILO I SVE SE OBELOVODILO !
Ljubodrag Obradović govori gore citirani tekst
Susret je otpočeo pesmom mlade Belovodjanke a za stolom su: Velibor Lazarević, Rade Jovanović, Ljubiša Djidić i Božidar Novokmet
FEDRARO u opštinama Rasinskog okruga – MINI FEDRARO
Na danas (29.05.2009) u Kulturnom centru Kruševac, održanom sastanku direktora i pomoćnika direktora Ustanova u kulturi Rasinskog okruga, (prisustvovali su predstavnici Ćicevca, Trstenika, Varvarina i naravno, Kruševca -KPZ i KCK-, a.na telefonskoj vezi bili su i predstavnici Brusa), postignut je dogovor da se u okviru Leta kulture, koje svaki od ovih gradova priprema, održi mini-FEDARARO, jednonedeljno prikazivanje predstava sa ovogodišnjeg FEDRAR-a, tokom jula i avgusta.
U Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, 22.05.2009. godine, dramski studio KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina Žabara i M. Vrbnice, odigrao je predstavu Reja Kunija *U MREŽI* u režiji Dejana Šljivića. Pomenuta predstava je proglašena za najbolju na *FEDRARU 2009* po mišljenju žirija publike, dok je žiri festivala za najbolju proglasio predstavu *PROFESIONALAC* Trsteničkog pozorišta koja je iste večiri odigrana u Kruševačkom pozorištu. Pogledajte scene sa prdstave *U MREŽI* i scene sa pripreme za igranje i uživajte…
U Beloj sali KCK, 20. maja 2009. godine, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, u ciklusu tribina *KRUŠEVAC PAMTI* publici je predstavljen Miomir Hari Ristović.
U prezentaciji njegovog lika i dela učestvovali su književnik Ljubiša Bata Djidić, pesnici Bratislav Spasojević i Ljubodrag Obradović i novinar Goran Minić. Harijeve stihove govorili su glumci Zdravko Savić i Mikica Rakić. Tribinu je uredila Sladja Obradović, urednik Kulturnog centra Kruševac.
Promociji su pored porodice Miomira Harija Ristovića, prisustvovali i njegovi mnogobrojni poštovaoci, medju kojima i: Vladimir Tasić – predsednik SPS-a Kruševac, Nataša Marković – predsednik skupštine grada Kruševca, Siniša Maksimović – zamenik predsednika skupštine grada Kruševca, Zorica Jovanović, Miroslav Smiljković, Ivan Aksentijević, prof. dr. Pavle Bubanja, Radoje Savić i mnogi, mnogi drugi…
8 i 9 maja 2009, godine u galeriji Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJI* u organizaciji Foruma za svet ravnopravnih, Kluba generala i admirala Srbije i Kulturnog centra Kruševac, povodom Dana pobede na fašizmom 9 maja, održana je prezentacija slika i filmova pod zajedničkim naslovom *DA SE NE ZABORAVI*, kao i promocija knjige generala Spasoja Smiljanića *AGRESIJA NATO – ratno vazduhoplostvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadžbine* .
O danu pobede nad fašizmom i potrebi da svetom vladaju odnosi ravnopravnosti i za male narode, govorio je Živadin Jovanović predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih i bivši ministar inostranih poslova Savezne republike Jugoslavije. Pored njega učešće su uzeli i General Spasoje Smiljanić, General Dušan Vojvodić, pukovnik Branislav Glušica, akdemski slikar Milen Čulić – autor foto izložbe *Da se ne zaboravi* i drugi…
O danu pobede govorio je Živadin Jovanović
Živadin Jovanović, Vladimir Tasić i Siniša Maksimović
Водич кроз КЦК – Живот и култура иду руку под руку! Овај водич смо осмислили уредници КЦК и ја, Љубодраг Обрадовић – као директор КЦК, а дизајнирала га је Јелена Ивановић.
Обично је узлет који визионарски прижељкујемо већи од оног који је остварљив. Али имати визију није никад било непожељно, напротив, ако на трен закорачимо у историју, визионари су мењали свет… Питање је само ко и како процењује и оцењује идеје и дела и како их подстиче (материјално). Заболи кад та подршка од најнадлежнијих изостане…
Овај путоказ кроз наше програме је ту да Вас подсети на оно што ми свакодневно радимо пред Вашим очима!!! На врата Културног центра Крушевац не треба куцати, наша врата су широм отворена за сарадњу, пре свега са оснивачем и са другим установама у култури, КУД-овима, бројним удружењима грађана, покретима, невладим организацијама, ученичким и студенским парламентима, војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима и грађанима, јер сарадња је наш мото! Па изволите, прочитајте овај мали каталог дешавања у Културном центру Крушевац и придружите нам се у мисији ширења путева културе…
Културни центар Крушевац, као поливалентна установа у култури, основан је 18. фебруара 1992. године и то спајањем Дома омладине и Крушевац филма. Од тада, па до до данас, (када смело улазимо у годину у којој се стиче пунолетсво), у неприкидном смо узлету ка остваривању идеје да будемо карика која повезује креативни рад на образовању младих за културна стремљења и презентацију врхунских дела уметничког стваралаштва широкој публици града Крушевца и његове околине. Истовремено улажемо максималан напор и све своје потенцијале, за подстицање свих видова стваралаштва анимацију и едукацију грађана, посебно оних младих, жељних нових знања.
