На заједничкој седници управног и надзорног одбора Културног центра Крушевац одржаној 13.07.2009. године извршено је конституисање ова два одбора који су изабрани на седници скупштине града Крушевца одржаној 10.07.2009. године.
Са конститутивне седнице управног и надзорног одбора КЦК
А лепо је било у Треботину! Сунце изађе на истоку, излети из борова Јастребца рано. Ја устанем пре петлова и с Бором пођем у росу жбунова. Сaкријемо се и гледамо радост надничара. Затим наиђу девојке. И Ана је са њима, најлепша, поносна. Корача гордо, усправна и као да зна да неко шијунира из жбуња, продире погледом кроз росу на листовима трња, баш иза жбуна иза ког се квасим ја. Овце блеје за јагацима, која први пут изашла под сунце, трче весела, да открију нове границе непознатих пропланака… Девојке чаврљају безбрижно о удаји, јер ускоро ће лето, а онда ће допливати и јесен са свадбама на јарболу.
Овце иду подигнутих глава, не пасе им се роса, глдне су, нису жедне. Жбунови се устале, све су чешћи, па полако прерасту у шуму, и окруже пропланак.Онда је лакше мени и Бори да се прикрадемо и гледамо девојке обасјане хладом зелених игала и лепршавих листова багремова. Гледамо и слушамо шта причају, кога помињу. Понекад помену и мене и смеју се све, понајвише Ана, јер кажу, много сам стидљив. Бора то чује, па ми се весело руга и задиркује ме. “Толики момак, седаманаест година, а стидљив”. Ја се увредим, поцрвеним и храбро отетурам на сунце пропланка. Девојке зажагоре и изненађено ме погледају. Њихова близина и мирис младих тела, попрскан мирисима трава и биља, ме опије и вешто се изговарам. “Био сам у пољану, па случајно пошао пречицом и налетео на Вас”. Оне поверују и понуде ми место међу њима у средини и разговор ме повуче. Сад ми је Ана још ближа и све време гледам у њу, срећан и због Боре, који са завишћу, све то гледа иза жбуна и пита се, шта то би са мном изненада, и одакле ми храброст да седнем. Ана избегава мој поглед, очи јој стално беже у страну, а поглед игра с предмета на предмет. Понекад се судари са мојим и поражена сазнањем отворености мог казивања, побегне у небо. После неког времена устанем и заједно са Бором пођем у пољану, мећу мирисе чокота и скоро окопане земље, што светли сребром, хватајући косе зраке сунца. Седимо тако и чекамо да све освоји мрак.
Рат: милиони угашених живота, милиони срушених маштања, безброј гладних, море проливених суза, а тек колико сломљених љубави, колико деце без очева, колико људи без слободе… А зашто, због чега? Нема разлога, нема повода, а ипак рат! Један човек луд? И сви луди, шта ли? Лудило се напросто увуче у све људе. Војници убијају зато што су јачи! Убијени су луди, јер се не боре! Своје тело износе мецима на удар, а да не знају зашто то чине. Чини им се, жртвују се за живот своје деце, а није тако. Гину узалуд, узалуд! Пушку у руке, па у шуму! Срби, хајдуци су ваши преци. Осветлите им образ!
“Осветићу дечји плач, Убићу хиљаде Немаца, милионе Бугара, бар у мислима ћу их згромити… Хајдуци, мирно спавајте, земља Вам лака, добили сте наследника. Неће пасти Србија. Не сме! ” Мота се Маринку главом.
Иде друга колона, споро кроз ноћ. Иду борци, уморни су, али ноге их носе. И Маринко у колони! Изненада ветар запева. Песма долете до ушију бораца и уморна грла запеваше с ветром. Цела колона живну и Ниш одједном поста ближи, пут лакши и судбина боља. Магла, нападнута оштрим фијуцима изненада јаких гласова, уступи место заносној песми која јача вољу.
Ој Србијо, наша дико, неће те прегазити нико! Долине и планине, јечаће од плотуна топова. Бориће се земља цела! Отераћемо све туђине, ниси нас узалуд волела. Сваки камен замље ове, на одбрану сад нас зове, свака стопа за децу је нашу не дамо је никад освајачу. Ој Србијо, наша дико, неће те прегазити нико!
Spale: Odmah na početku istaćiću činjenicu da ja zapravo Snežanu Čkojić vrlo malo poznajem, odnosno bolje rečeno, poznajem je neznatno više od vas. Naime, Snežanu sam upoznao zahvaljujući Ljubinom sajtu, ili da budem precizniji upoznao sam njenu poeziju. Ubrzo potom saznao sam i da se bavi operskim pevanjem, da je kompjuterski i internet majstor. Ove tri reference bile su mi dovoljne da kao urednik programa-stručni saradnik predložim Đurđi, a zatim i Ljubi, da Snežanu predstavimo kruševljanima. Na moje zadovoljstvo, a nadam se i na zadovoljstvo publike Snežana Čkojić je večeras sa nama.
Ali, pre nego što ja nastavim, reč ima Ljuba Obradović, direktor Kulturnog centra Kruševac i vlasnik i urednik sajta www.poezijascg.com
Snežana Čkojić – pesnikinja koja izvaredno peva!
09.07.2009. godine u 20:30 časova u Klubu KCK, u okviru Leta Kulture 2009 koje zajedničkim snagama organizuju KPZ i KCK Kruševac, održano je UMETNIČKO VEČE člana sajta www.poezijascg.com Snežane Čkojić, a na inicijativu urednika KPZ Spasoja Ž. Milovanovića. Pogledajte detalje i uživajte bar upola kao publika te večeri…
Umetničko veče Snežane Čkojić u Klubu KCK u Kruševcu
Ljuba pozdravlja Snežanu i posetioce
Ljuba: Poštovani posetioci, kako je svet danas mali, kako je internet čudo koje spaja ljude sličnih opredelenja i kako lako svet postaje globalno selo… Meni je drago da je Snežana Čkojić večeras sa nama, a pošto stihovi uvek govore više od reči ja sam specijalno za nju, večeras umesto dobrodošlice, pripremio jednu moju pesmu, pa čujte je (tj. pročitajte…) Настави са читањем “Umetničko veče Snežane Čkojić – Klub KCK”
На конференцији за штампу, одржаној 01.07.2009. године у летњој башти клуба КЦК у Топличиној 2 у Крушевцу, новинарима је представљен програм *ЛЕТО КУЛТУРЕ 09* који ће одржатати у јулу и августу за Крушевљане и све оне који у току лета посете Крушевац, у организацији Културног центра Крушевац и КПЗ Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца.
Програм је и ове године изузетно богат и разноврстан, тако да ће посетиоци уживати. И још нешто, сви програми су бесплатни за све посетиоце, па изволите одаберите програм који Вас интересује и посетите нас! У наставку погледајте слике са конференције и програм за месец јули 2009 у целости…
Учесници конференције за штампу: Спасоје Ж. Миловановић-уредник КПЗ, Момир Драгићевић-уредник КЦК, Јелена Вељковић-пи ар КЦК, Љубодраг Обрадовић-В.Д. директор КЦК, Љиљана Панић-уредник КЦК и Светлана Ђурћевић – управница КПЗ
U subotu 04.07.2009. godine u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac održan je koncert Folklornog ansambla *KOČANI* iz Kočana. Pred punom salom gosti su izveli spektakularan koncert i publiku naterali da dobro izmori dlanove čestim aplauzima.
Pre koncerta goste je u mozaik sali Grada Kruševca primio zamenik predsednika skupštine grada Kruševca Siniša Maksimović, koji je poželeo više ovakvih susreta i prisutne podsetio na nastlgičnu sliku Jugoslavije u kojoj su svi narodi lepo živeli. Zatim su gosti obišli galeriju Milića od Mačve *KOSOVO PRVI PRAG SRBIJE* i Lazarev Grad.
Cveće je ukras duše…
a devojke ukras sveta!
Ko se jednom napije lepote …
Večno melodiju izvija, a srce mu trne…
Siniša Maksimović – zamenik predsednika skupštine grada Kruševca čeka goste
Камиони засекоше нему тишину сумрака, фарови јурнуше у борбу са маглом и караван крену. Шкрипи, тек очврсло мразом, блато под точковима црних, снажних гума, шкрипи, да би јаукнуло прегажено челичном грдосијом тенкова. Бука узлетела високо, ранила ваздух и плаши птице и људе из пограничких села. Птице певају крицима и лете ка селу, у спас, ближе познатим сељацима. Беже од шлемова и угланцаних униформи, уплашене немим, сабласним лицима, под мешавином магле и светла фарова. Сељаци и онако искидани стрепњом и предстрављени буком, изашли на брег, на како им се чини безбедну и сигурну даљину, да заштићени маглом, мраком и шумом, осмотре ту светлост, која јури на Србију, целу да је запали. Сељаци гледају, затварају очи и поново их оштре за продор кроз маглу, да боље виде, армаду што наступа, не би ли продрли до душа војника, Немаца и сазнали шта чека њих, децу им и све остале – Србију, Југославију. Караван рата сигурно хита да се наједе људског меса, које му стане на пут, с жељом да га заустави у његовом освајачком походу. Да га заустави у његовој намери да свом газди, Хитлеру омогући да влада оним чиме се не сме владати – људским слободама, умом, животима… Караван лети, доста споро, али лети сигурно, снажан, лети на војску. Какву војску. Гомиле људи, скоро без оружја и хране, чак и без униформи, чак и без воље да се брани. Лети, лети… Зауставити га нико не може! Лети кобац смрти.
Šta reći kad se začuju reči *Belovodska Rozeta*, na šta pomisliti kad se pomene *MORAVSKI CAROSTAVNIK*, šta zaključiti kad se izustiti Belovodski muzej vajarsta i klesarstva???
Ja mislim, zaključujem i evo, kažem, da je tako tanka nit, a u ovom slučaju gotovo nevidljiva, koja deli kulturu jednog sela, kakvo je BELA VODA, od kulture mnogih razvijenih gradova širom Srbije i da-su Belovodjani odavno kreirali obrazac ili kliše ponašanja za sve koji misle da i selo ima pravo i na hleb i na igre.
Završna scena – Oj Moravo
Sve velike ideje su krajnje jednostavne i donose ponos i rezultate i onom ko ih se seti ( i podseti sve oko sebe, i saradnike i one koji to nisu, da su upravo to imali na umu, tek što nisu izustili …) i one koji u svemu, svesno ili nesvesno učestvuju. Posle velike ideje učini se da je sve lako postići i doći do željenog cilja, a nije. Pre igara i aplauza ili zvižduka, treba proliti more i *znoja i suza* da bi se željeno ostvarilo.
Ali Belovodjani imaju i Velju i Božidara i Radeta i Ljupčeta Čugu i Disu… i mnoge, mnoge druge, od kojih sam ja neke upoznao, a mnoge i nisam, kojima ne fali entuzijazam da osmisle i odrade ovako velike projekte i da kao sunce obasjaju Srbiju nezaboravom BELOVODSKIH ROZETA i stihovima sa skela nasred Morave uz zvuke frula i talasa.
Belovodjani imaju i prijatelje iz Kruševca i širom Srbije kao što su: Bata, Pavle, Veljko, a i svi mi ovde prisutni, i mnogi drugi, koji ih iskreno podržavamo u toj misiji kojoj su pristupili otvorena srca i koju svesrdno sprovode već dugi niz godina.
Zato im ja želim da i ideju Muzeja vajarstava i klesarstva u Beloj Vodi, realizuju kao i ove druge koje su do sada ostvarili …
I na kraju, podstaknut imenom sela *BELA VODA *, da im i ja pridodam još jednu ideju, koju oni svakako znaju, samo je još nisu pretočili u stvarnost, a to je izgradnja Fabrike vode, koja bi brendirala njihovu mineralnu vodu, pod nazivom*BELA VODA * i tako im obezbedila ključ za prosperitet i ekonomski razvoj i svog sela i njegovih stanovnika, a i finansijska sredstva i za ROZETU… I ZA CAROSTAVNIK… I ZA MUZEJ …
SREĆNO BILO I SVE SE OBELOVODILO !
Ljubodrag Obradović govori gore citirani tekst
Susret je otpočeo pesmom mlade Belovodjanke a za stolom su: Velibor Lazarević, Rade Jovanović, Ljubiša Djidić i Božidar Novokmet
FEDRARO u opštinama Rasinskog okruga – MINI FEDRARO
Na danas (29.05.2009) u Kulturnom centru Kruševac, održanom sastanku direktora i pomoćnika direktora Ustanova u kulturi Rasinskog okruga, (prisustvovali su predstavnici Ćicevca, Trstenika, Varvarina i naravno, Kruševca -KPZ i KCK-, a.na telefonskoj vezi bili su i predstavnici Brusa), postignut je dogovor da se u okviru Leta kulture, koje svaki od ovih gradova priprema, održi mini-FEDARARO, jednonedeljno prikazivanje predstava sa ovogodišnjeg FEDRAR-a, tokom jula i avgusta.