|
Spale: Odmah na početku istaćiću činjenicu da ja zapravo Snežanu Čkojić vrlo malo poznajem, odnosno bolje rečeno, poznajem je neznatno više od vas. Naime, Snežanu sam upoznao zahvaljujući Ljubinom sajtu, ili da budem precizniji upoznao sam njenu poeziju. Ubrzo potom saznao sam i da se bavi operskim pevanjem, da je kompjuterski i internet majstor. Ove tri reference bile su mi dovoljne da kao urednik programa-stručni saradnik predložim Đurđi, a zatim i Ljubi, da Snežanu predstavimo kruševljanima. Na moje zadovoljstvo, a nadam se i na zadovoljstvo publike Snežana Čkojić je večeras sa nama.
Ali, pre nego što ja nastavim, reč ima Ljuba Obradović, direktor Kulturnog centra Kruševac i vlasnik i urednik sajta www.poezijascg.com 09.07.2009. godine u 20:30 časova u Klubu KCK, u okviru Leta Kulture 2009 koje zajedničkim snagama organizuju KPZ i KCK Kruševac, održano je UMETNIČKO VEČE člana sajta www.poezijascg.com Snežane Čkojić, a na inicijativu urednika KPZ Spasoja Ž. Milovanovića. Pogledajte detalje i uživajte bar upola kao publika te večeri…
Ljuba: Poštovani posetioci, kako je svet danas mali, kako je internet čudo koje spaja ljude sličnih opredelenja i kako lako svet postaje globalno selo… Meni je drago da je Snežana Čkojić večeras sa nama, a pošto stihovi uvek govore više od reči ja sam specijalno za nju, večeras umesto dobrodošlice, pripremio jednu moju pesmu, pa čujte je (tj. pročitajte…)
KOLIKO… Koliko nade, Koliko suza si prolila, Koje tek iluzije, Koliko vremena do otrežnjenja, (C) Obradović Ljubodrag Spale: Preuzimajući na sebe obavezu da sve nas uvedem u umetničko stvaraloštvo Snežane Čkojić, posebno sa njenom poezijom, našao sam se pred problemom, koji verujem da imaju svi tzv. promoteri, kritičari, recenzenti umetnika koji tek treba da potvrde svoj kvalitet. Ovde pre svega mislim na činjenicu da Snežana ima dve zbirke pesama iza sebe, da joj je poezija objavljivana u većem broju književnih časopisa, da je zastupljena u četiri zbornika, da iza sebe ima nekoliko solističkih koncerata u Valjevu, Beogradu i Getenborgu. Ali, s obzirom da tek ima 25 godina i da joj pravo i puno umetničko stvaranje tek predstoji, te da se o njenim umetničkim istupima još uvek nedovoljno i pomalo stidljivo govori, dakle, najblaže rečeno, osećam se kao nekakav proricalac sudbine, gatalac, gledač u kafu… (gledač u pasulj… prim.urednika). Istovremeno, kao čovek koji se na ovaj ili onaj način bavi teorijom i kritikom umetnosti, pokušao sam da pronađem nekakve merljive elemente koji će da potvrde moju slutnju da je Snežana Čkojić pesnikinja čija poezija predstavlja dogadjaj u srpskom kulturnom području. Za neku socio-kulturnu činjenicu pretpostavlja se da predstavlja događaj ukoliko po svom značaju prevazilazi uobičajeni horizont očekivanja, ukoliko se naslućuju posledice njenog pojavljivanja. Ali pre nego odgovorim na ovo pitanje, podsetiću se činjenice da je svaki pesnik deo jednog lanca pesnika pre njega i kao takav moguće ga je kontekstualizovati. Odavno je, naime, potvrđeno da je svako stvaralaštvo svojevrsni mimezis sa greškom, uneobičavanje iskustava tradicije. Na kojim iskustvim stvara Snežana Čkojić? Koji se prepoznatljivi motivi kriju u njenim stihovima? Koje teme se nameću u njenoj poeziji? Najkraće rečeno, Snežana Čkojić stvara na iskustvu savremene poezije, maglovito prepoznate kao jednoj od naracija postmodernističke ideologije, poetike, estetike i etike. U Snežaninoj poeziji postmodernistička sumnja u postojanje subjekta, u postojanje refernta, u postojanje totalne naracije, ostvaruje se u mitološkom i neomitološkom iznalaženju dubinske, arhetipske strukture preuzimanja kodova u različitim naracijama sadašnjeg trenutka, otvara čitav niz može se slobodno reći egzistencijalnih, institucionalnih pa i metafizičkih pitanja: Opet si bedni filozof-zamalo pesnik!
Pogazio datu reč i oblik svog tela – nasukanog na obalu nepoznatog mora Zaboravio na nestajanje putokaza da ptice imaju prednost same znaju otići na jug govori u svojoj pesmi ”Slepi stražar”. Međutim, ni u ovoj kao niti u bilo koj drugoj svojoj pesmi, Snežana ne daje odgovor. Ona postavlja pitanja i dozvoljava sasvim subjektivnu konotaciju potencijalnog čitaoca. Mogućnost iznalaženja gotovo neograničenog broja kodova za tumačenje njenih stihova zapravo je najveći kvalitet njene poezije. Kada ovo kažem, mislim na onaj proces unormljavanja, naturalizacije stihova i pronalaženje njihove referencijalne vrednosti koju svaki čitalac poduzima. Iskustvo izvanumetničkog referenta u Snežaninoj poeziji se raspada, razlaže, raščlanjava u tolikoj meri da prelazi u irealno. Istovremeno, njeni stihovi nisu ni svojevrsno modernističko izbegavanje tzv realnosti i svodjenje na igru rečima. Kao što sam rekao, njena realnost krije se u mitologiji i iskustvima radjanja, iskustvu početka, nevinosti i gubljenja nevinosti: Ljubavnik
Kako si samo lep A sada pesma kojom je počelo UMETNIČKO VEČE  POETSKA TIŠINA Najstarijoj pesmi Ona je mučiteljica lažnog za čula! Nasilno oprana površina Više nema stih (C) Snežana Čkojić, Rođena 3. aprila 1984. godine, u Valjevu. Dipolomirala na Višoj Ekonomskoj školi, odsek informacione tehnologije, smer Elektronsko poslovanje. Objavila zbirku pesama “Duša hodi kroz vetar”, Valjevo, 2007. Pored poezije veliki je ljubitelj opere, i vanredni učenik Muzičke škole. Živi i radi u Valjevu.
|
|
| Poslednji put ažurirano ( Saturday, 11 July 2009 ) |
