ОЛУЈА
Олуја ноћас пламти,
над градом и уморном душом,
а срце хоће да упамти
све што је младић видео и слушо.
Старца са дугом косом,
девојку младу, са телом видре.
Срце ноћас жели с поносом,
све да осети, баш свуд да стигне.
А црвени огањ пролази
поред успаваних и кроз њих.
Ноћас се ни на шта не пази,
ноћас је живот као стих.
Настави са читањем “ОЛУЈА”