МОЈА ПОЕЗИЈА

У уторак, 06.11.2012. године у 20:30 сати у Белој сали КЦК одржан је концерт познатог руског кантаутора Виктора Леонидова из Москве. Концерт су реализују Културни центар Крушевац у сарадњи са Друштвом руских сународника СВЕСЛАВИЦА и координационог савета руских сународника у Србији.

“Буђење и бол. Писак локомотиве која се удаљава, опет. Ма, није опседутност. Нема успомене, своје. Иако све полако постаје успомена.”

Има у животу лепих тренутака! Јер да није тако, да га омеђавају само они други, ружни, живот би био мора. Гоца се својски потрудила да 07.11.2012. године, после промоције њене шесте књиге *А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО…*, лепи и незаборавни тренуци однесу превагу и да сви бројни посетици у Белој сали КЦК  оду својим кућама срећни што уметност често односи победу и својим следбеницима доноси спокој и кад знају да све пролази…

Целокупни књижевни рад професорке књижевности (у пензији) Гордане Влаховић такав је, да никог не може оставити равнодушним, јер у себи носи, оно нешто, што га издваја од просечности и узноси у врхове намењене правим мајсторима речи. Она нам на један суптилан, а ненаметљив начин, казује истину да се живот састоји из разних слика и случајева, који су ту поред нас, а које не примећујемо, заинтересовани само за трач. А лепоте су свуда око нас: у поезији, у прози, у путописима, у свакодневици живота, на дохвату жеља, треба их само удахнути, са јутарњом кафом и присвојити за читав живот. Јер возови пролазе и данас, као некад давно…

У промоцији најновије књиге Гордане Влаховић *А ВОЗОВИ СУ ПРОЛАЗИЛИ, ДАВНО…*, која ће се због самог садржаја промоције и начина како је релизована, памтити као изузетан књижевни догађај, учествовали су и рецензенткиње Милица Јефтимијевић-Лилић и Ружица Комар и својим беседама и казивањем својих стихова допринеле да тако и буде. Промоцију је музички ненаметљиво обојио Бранко Симић, следећи нит прича које су одлично читале ауторка Гордана Влаховић и Лидија Ужаревић, уредница КЦК. Због свега тога је аплауз бројне публике био дуг и искрен и због свега тога ће се овај књижевни догађај и памтити… Без обзира што сад у Крушевцу возови не пролазе! 

Одакле да почнем. Па од почетка рекао би Шика. Ајде да га послушам. А где је у овој причи почетак???

Можда, 10. новембра 2011. године у Белој сали КЦК када је у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* Милоша Милошевића Шике. Промоцију је тада осмислила и водила Лидија Ужаревић, а о књизи су говорили Радошин Зајић и Др Велибор Лазаревић. Ја сам тада седео у првом реду и уживао баш КИ ви сад.

А ево данас 9 новембра 2012 године, 365 дана после, опет Бела сала КЦК и опет промоција Шикине књиге КИ, овај пут сценска, да буде нешто ново. Па ко је бре тај Шика из Грабовац па да има две промоције у КЦК, КИ да је РОКИ. Али ако је он КИ РОКИ догураће зачас до 6-те промоције и побиће све нас КИ грањом. Ајд да је бар Rocky Balboa т.ј. Шики Балбао млатнули би и њега по неки пут па би нам било лакше.

Овако, Устопрчио се ки да е његов цео Трстеник. КИ да је народни херој.

А није! Он је само херој пера који је успео да се у све жанрове стваралаштва умеша КИ да је дијамант маргарин па се у све ДОБРО меша!

Јачислав Зудов, космонаут и херој Совјетског савеза (у средини)

Настави са читањем “РУСКА ПРИЧА О КОСМОСУ У КЦК”

У галерији Беле сале КЦК 24.10.2012. године у 19:00 одржана је изложба слика *СЛИКАМО ЗА КЦК*,  коју је отворила Маја Олић, уредница КЦК, а затим је у 19:30 у Белој сали КЦК одржан незабораван поетско-музички програм *ВЕЧЕ СА ВИОЛЕТОМ АЛЕКСИЋ*. У поетско музичком програму који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, представљено је песничко стваралаштво Виолете Aлексић, а у програму су учествовали и њене колеге песници Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Тања Милојевић и музичар Мики Петровић.

U POEZIJI JE TO TAKO – stihovi te dirnu, il te ne dodirnu!

Oduvek je bilo pesnika koji su savršeno znali da se pesmom ne može promeniti svet, ali to sebi nikad nisu hteli da priznaju i svim svojim bićem su verovali da je to ipak moguće i ta vera i nada ih je u životu vodila i pokretala na velika pregnuća i stvaralaštvo… Violeta svakako spada u tu grupu odabranih pesnika koji žive za umetnost, pa otvoreno i kaže VIVA LA ARTE, u uvodnoj reči svoje knjge poezije *NEGDE U MOJOJ PESMI* !

Jer činjenica je da poezija u sebi ima snagu da one koji u nju veruju i prepuste se njenim čarima, ponese  i uznese u jedan bolji, sanjani svet, u kojem je i sam život onaj sanjani i samim tim prihvatljiv!

Ja lično, oduvek sam verovao da je neko pesnik ako napiše samo jednu pravu pesmu! A kada mi je Jelena predložila da pročitam neke od pesama Violete Aleksić i pripremim se za učešće u ovoj promociji, nasumice sam izabrao desetak pesama, iskopirao ih i prepustio se čari isčitavanja i isčekivanja koji će me vetar iz njih poneti. Večeras znam da je Violeta pesnik…

Jer u poeziji je to tako, stihovi il te dirnu, il te ne dodirnu!!! Što se mene tiče, priznajem, poezija Violete Salkice Aleksić, je prostrujala mojim venama i svrstala me u obožavace koji će rado iščitavati njene stihove i otvoriti vrata sajta PoezijaSCG, čiji sam ja vlasnik i urednik, za lepotu i sjaj koji iz Violetine poezije zrači.

U to ime želim da i sve Vas ponese lepota ovog trenutka i dubina koja zrači iz jednostavnih i jasnih stihova i da Violetu nagradite aplauzom da istraje na putu kojim je krenula, a to je put u srce umetnosti, što joj i ja najiskrenije želim! ŽIVELA UMETNOST!!!