МОЈА ПОЕЗИЈА – Страна 14

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – БЕЛА САЛА КЦК 2012.

Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.

Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја – Љубодраг Обрадовић.

Мића је испунио још једно обећање са плаката, о књизи није говорио нико! Све било је музика и наравно поезија…

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић и Јелена Ђорђевић

Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.

Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?

Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?

Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.

ВРТЕШКА

Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки твој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а твој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој, врти цео свет?

Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Јаш само један акорд песме,
и у кревет, поћи ћеш поспан.

Бар у сну себи да откријеш,
свету тајну и схватиш копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ти омчу.

Бар у сну себи да дочараш,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.

У даљини тутњи олуја,
душа ти је струна на ветру.
Куд те носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост твоја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и твоје срце леди,
сви који лете, једном слете!

Јелена Ђорђевић

Марија Вујић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш
и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

МЕСЕЧЕВЕ МАНЕ – СВЕТИСЛАВ ЖИВИЋ КЦК 2012.

У Клубу КЦК 30.11.2012. године отворена изложба слика Светислава Живића ,,Месечеве мане”. Многобројну публику поздравио је аутор слика и његов син, познати глумац Марко Живић, који је своје прве глумачке кораке закорачио управо у Културном центру Крушевац, тада Дому омладине. Ова веома занимљива поставка биће у простору Клуба КЦК наредних десет дана. Вече је настављено у блуз ритму уз Easy Blues Band, а доказ о успешности ове вечери је многобројна публика која је посетила Клуб КЦК.

Марко и Светислав Живић

Настави са читањем

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.

У организацији Књижевног клуба Велимир Рајић из Алексинца 30.11.2012.године у Центру за културу и уметност у Алексинцу је одржана промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* коју је објавио Културни центар Крушевац. Поред аутора у промоцији су узели учешће и Светлана Биорац-Матић – председница КК Велимир Рајић из Алексинца, Борисав Бора Благојевић – председник КК Душан Матић из Ћуприје, Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац и музичари Милан Милетић и Бранко Симић. Промоцији је присуствовао и председник општине Алексинац Ненад Станковић.

Интересантно је да је ово прва прва промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА*, а друга је заказана од стране издавача књиге Културног центра Крушевац за 13.12. 2012. године у Белој сали КЦК у Крушевцу и замишљена је тако да сама поезија биде у центру пажње. А биће и музике… Оно чега сигурно неће бити, то је дуга прича критичара о поезији и о ономе шта је писац хтео да каже, јер по Мићи поезија о себи најбоље говори сама…

Мића Живановић говори своје стихове

ПОДВУЋИ ЦРТУ

Данима је моја душа у нереду,
ни пијан ни трезан, некако пометен,
лутам већ уморан. Тражим лек свом једу
и хоћу да ноћас будем неометен.

Па те зато молим кафеџијо брате,
кључеве баци, у зору ти враћам,
а нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари.
О животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети у ствари,
е ту нешто фали, ту нисмо начисто.

Нек се вино точи, пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало.
Ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути.
Болнија истина од сваког незнања,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
ил тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља.
кад подвучеш црту и наплатиш своје.
Видећу у зору мамуран и пијан,
гледајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак.
Где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене.
Зар смо осим тебе, сви ноћас губили…
Не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко у неком рају.
Љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

© Мића Живановић
Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.”

180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА

Културни центар Крушевац је 04 .12.2012. године у Белој сали КЦК организовао трибину посвећену јубилеју 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од Турака. О овом догађају говорили су: Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА који описује ноћ између 4 и 5 децембра 1832 године када су се Срби окупилиу порти цркве у Врбници и изборили за своју слободу), Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац. Ових дана из штампе је изашао и роман КАПЕТАН ВЕСА аутора Томислава Милетића који је објавио Историјски архив Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца. Трибину је осмислила и водила Слађана Обрадовић. Трибину је подржао и Град Крушевац активним учешћем у припреми трибине и самим присуством на трибини Слободанке Миладиновић – помоћника за друштвене делатности и Николе Петровића – помоћника за омладину и спорт , као и ученици Крушевачких основних и средњих школа са својим професорима историје, па користимо ову прилику да се јавно захвалимо школској управи за Расински округ и свим школама које су подржале овај значајан јубилеј. Трибини су присуствовали и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, заменик директора Јелна Вељковић и главни и одговорни уредник КЦК Љубодраг Обрадовић.

Учесници трибине: Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац и Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА

Слађана Обрадовић, уредник и водитељ трибине
Настави са читањем “180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА”

АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака

Од тога дана, заправо ноћи између 4. и 5. децембра 1832. године, прошло је 180 година. На овај заначајан датум, али и на годишњицу, опоменуо нас је и подсетио хроничар и истраживач прошлости крушевачког краја учитељ Томислав Милетић. Инспирисан овим догађајем, Томислав Милетић, је написао роман Капетан Веса, који је пре десет година објавио Историјски архив Крушевац, а ове године у пројекат се укључио и Културни центар Крушевац и друго и допуњено издање романа је угледало светлост дана. Роман је послужио као инспирација, за свечану академију поводом обележавања 180 година од ослобођења крушевачке нахије од Турака. Програм академије осмислили су Љубодраг Обрадовић и Лидија Ужаревић, која је уз то написала синопсис и режирала и водила академију.

У препуној сали Крушевачког позоришта, публика је уживала уз познате уметнике ( Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић, Радивоје Симић, тенор, Никола Пантовић, глумац крушевачког позоришта, Сања Максимовић, полазник школе говора и глуме КЦК, Женска камерна група Смиље, мушка фолклорна група КУД- а Лазарица ), и шармантне водитеље Лидију Ужаревић и Пецу Радовановића. Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравио је присутне, а Драгиша Милошевић, директор Историјског архива, и Томислав Милетић, аутор књиге, веома инспиративно и документовано су говорили о историјском тренутку ослобађања Крушевачке нахије од Турака, о капетану Веселину Ћирковићу и ономе што је претходило уласку Срба у Крушевац и протеривању османлија из крушевачког краја, заувек. Организатор академије био је Културни центар Крушевац, а суорганизатори су били Крушевачка Епархија, Крушевачко позориште, Историјски архив Крушевац, Народни музеј Крушевац и КПЗ Крушевац. Посебну подршку целом програму обележавања дала је Школска управа Крушевац и све основне и средње школе Крушевца. Ову репортажу урадили су Љиљана Панић и Љубодраг Обрадовић. Погледајте фотографије које следе…

Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравља присутне

Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић
и Радивоје Симић, тенор

Настави са читањем “АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака”

МИЛОШ РИСТИЋ – ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ

Промоција књиге Милоша Ристића ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ

Како је млади стваралац доживео јавност, садашњост, свакодневицу, набеђени, исфолирани, уображени свет око нас? Покушао је то да искаже у првој песничкој књизи, у кратким песмама, у поеми ЗНАМ, у посебном песничко-сатиричном облику мадагаскарци, облику који је сам смислио и дефинисао. Милош Ристић, песник који тражи свој простор и опробава своје креативне моћи, најпре у језику, непресушном извору могућности за истраживање, комбиновање и игру… Није тешко приметити да песник користи стечена знања са студија књижевности,свежа знања која му не дају мира. На основу прочитаног, интелектуално радознали аутор надограђује и стилизује на себи својствен начин многе теме – од Шелија и теорије књижевности до Косова и града Ниша, од љубавног одељка Дјевушки и Једне мале пубертетске песме до Песника, тог најискренијег човека на планети.

Милош Ристић и Јелена Протић-Петронијевић

Милош се брани од патетике игром речи, каламбуром, контрапунктом присутним у многим песмама, трагајући за смислом који може бити двосмеран и никад сасвим известан, недокучив до краја. Шта све крију речи? То брине аутора, па их разлаже, преврће, разбацује као коцкице мозаика који је могуће пресложити и направити другачију слику. Понекад се чини да се заиграо, заборавио у тој забави укључујући и друге, оне који крену са њим испод љуштура јавности. Али, ако је уметност игра, а јесте, мора бити и за ствараоца и за примаоца поруке, онда треба трагати, кренути за песником, дати му прилику да нас поведе у скривени свет. Ретко ко, ретко кад, хоће да призна себи, а некмоли другима, колико површности, празнине, глуматања и неискрености крије први слој видљивог, јавног живота. А тек други слој – личне користи, хедонизма, скривених страсти, порока, сујете, сујете… Могли бисмо то препознати у медијима, на универзитетима, у школама, уметничким круговима, међу тзв.елитом,од политичке, па надаље, списак је подугачак… Ретко ко и међу ствараоцима хоће да се прихвати тих тема које га одмах некако сврставају у сатиричаре. А сатиру је тешко издвојити понекад и из лирске поезије. Песник је смешта и у поменуте мадагаскарце, хибридни род између песме и афоризма, заправо користи географски појам као паралелу, острво, за подесан књижевни облик.

Иза подругљивог тона песме, која као да се огледа у Аристофановим комедијама свевременим, избија танана лирска осећајност коју треба открити после пажљивог читања. Љубавне теме, такође заогрнуте шаљивим тоном наговештавају трубадура који се крије иза маске харлекина. Као у некој бурлески са дубровачких улица, ренесансног времена, распевано и разиграно, срачунато на домишљату доскочицу понекад. И Помет и Петруњела, и Санчо Панса и Дон Кихот, и Похвала Лудости Еразма Ротердамског, и Франсоа Вијон, песник-бунтовник, од свега и од сваког по нешто, препознатљиво, прихваћено, прерађено као своје. Стечено знање, прочитани капитал, аутор је уложио у корист сопствене поезије дајући нам једно занимљиво, живо, освежавајуће искуство, ако кренемо за њим по острвима стихова, све до Мадагаскара.

Јелена Протић-Петронијевић

Милош Ристић
Настави са читањем “МИЛОШ РИСТИЋ – ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ”

Заменик амбасадора Мексика у Крушевцу

У Граду Крушевцу је 26 новембра 2012. године боравио заменик амбасадора Мексика Хосе Умберто Кастро Виљалобос који је том приликом посетио галерију Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* и у Биоскопу Крушевац свечано отворио ЦИКЛУС САВРЕМЕНОГ МЕКСИЧКОГ ФИЛМА.

Директор КЦК мр Мирослав Смиљковић је у галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* примио заменика амбасадора Мексика Хосе Умберта Кастра Виљалобоса. Заменик градоначелника Крушевца Синиша Максимовић, са сарадницима, приредио је пријем за заменика амбасадора Мексика, Хозеа Умберта Кастра Вилалобоса са супругом, који је данас у посети Крушевцу.

Разлог посете Крушевцу заменика амбасадора Мексика је уручење освојене награде ученику 4. разреда Основне школе “Јован Поповић” Лазару Ђорђевића на међународном ликовном конкурсу “Мој Мексико” коју је расписала Влада ове земље.

Синиша Максимовић, заменик градоначелника, приликом пријема гостију у згради Градске управе, пожелео им је срдачну добродошлицу, пријатан боравак у нашем граду и упознао их је са краћим историјатом Крушевца. “Драго ми је да овим пријемом започињемо, надам се, једну велику и искрену будућу сарадњу два народа. Иако смо географски много, много далеко једни од других, то не умањује могућности за зближавање Мексика и Србије на свим пољима друштвеног живота и привреде”, нагласио је Максимовић, који је уручио и скроман поклон госту из Мексика. Поред заменика Синише Максимовића, пријему су присуствовали и председник Скупштине Дејан Срдић, помоћник градоначелника Драгана Милићевић и директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић са сарадницима. Такође, ове недеље у биоскопу “Крушевац” биће приказивани играни филмови из далеког Мексика.

Његова екселенција Хозе Умберто Кастро Вилалобос, захвалио се на срдачној добродошлици и изванредном пажњом током читавог дана. “Драго ми је да сам данас посетио Крушевац, да сам могао да се упознам са дивним људима и једним дечаком који је у свом цртежу исказао љубав и поштовање према мојој земљи. Верујем да ће оваквих сусрета бити још више у наредном периоду”, истакао је господин Вилалобос.

Настави са читањем “Заменик амбасадора Мексика у Крушевцу”

ИЗЛОЖБА СЛИКА – Живојин Велимировић 2012.

*Велемировић је неимар који гради композиције чврсто и сигурно, од којих свака за себе представља заокружену целину са лирском нотом*. У ову мисао Марине Лукић-Цветић уверили су се сви бројни посетиоци изложбе слика Живојина Велимировића у Галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* у Крушевцу, коју је 27 новембра 2012. године организовао Културни центар Крушевац.

Некако је ове вечери, све било музика, од изговорених речи, показаних слика па све до звука виолине, којим је Велемировић подсетио присусутне на своју свестраност… Ако сте већ пропустили да видите само отварање изложбе и чујете реч о аутору изложбе од Маје Олић, уреднице КЦК и Небојше Лапчевића, секретара галерије, дођите наредних дана и погледајте изложбу. Осетићете музику како зрачи из слика, а то је већ довољно да из галерије Милића од Мачве изађете срећни…

Живојин М. Велимировић (десно) је рођен 1941 године у Београду. Дипломирао је на Музичкој академији у Београду (виолина) у класи проф. Петра Тошкова. Радио као виолиниста у Симфонијском оркестру РТБ од 1961. године, Београдској опери од 1966. године и као педагог у Музичкој школи Мокрањац од 1973. године. Од 1996 до 30 јуна 2009. године радио као редован професор Академије уметности у Новом Саду, да би након тога отишао у заслужену пензију. Као камерни музичар свирао је у Гудачком квартету «Јосип Славенски», Српском гудачком квартету «Мокрањац», као и Гудачком квартету «АРКО».

Сликарством се бави од 1978. године. Излагао је на 50 самосталних и више од 80 колективних изложби и ликовних манифестација. Учесник је више од 70 ликовних колонија. Члан је Удружења музичких уметника Србије (1974.), Удружења уметника железница Србије (2007.), члан Ликовног клуба «Црњански» у Београду (2008.) као и УЛУ Леонардо Нови Бановци (2009.). Добитник је треће награде на ликовном конкурсу „Мајски сусрети 2009.“ (КУ „Ђуро Салај“), друге награде на изложби „Пролеће 2010.“ (КУ „Ђуро Салај“), друге награде на изложби „Мајски сусрети 2010.“ (КУ „Ђуро Салај“), треће награде на Сусретима Аматера Војводине 2010. („Леонардо“, Стара Пазова), похвала на изложби „JAZZ – уметност која не бледи“ 2011. (КУ „Ђуро Салај“) и трећа награда на колективној изложби „Светлост“, Пролеће 2011. (КУ „Ђуро Салај“).

Настави са читањем

КАРИКАТУРА, АФОРИЗАМ и ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО – ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ

У Музеју вина и Виноградарства у Александровцу 15.11.2012. године одржан је програм под називом *КАРАИКАТУРА, АФОРИЗАМ И ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО* који је осмислио Гвозден Ђолић, директор Музеја. Наравно, Културни центар Крушевац је у оквиру свог настојања да ЗЛАТНA КЦИГA светли и изван Крушевца, подржао настојање и жељу Музеја вина и виноградарства да у свом непоновљивом уметничком кутку прикаже стваралаштво карикатуристе Горана Ћеличанина из Варварина и афористичара Јована Арсића Јовче из Бобота. Оно што поред жупског поднебља спаја ова два врсна ствараоца је свакако и поменути Међународни фестивал хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА (који ће се по 21 пут одржати 1 априла 2013 године у Крушевцу), на коме обоје активно учествују .

Горан Ћеличанин, Вељко Стамболија, Јован Арсић Јовче, Ивко Михајловић

Љубодраг Обрадовић

ЈОВЧЕ

Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити…
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?

Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта ради.

Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји дамарима,
и нико не може да му је однесе.

Мирише Јовче мирисе живота,
који брежуљцима струје…
И зна вечна је то лепота,
коју зрикавац испевљује.

Јовче узбере свој грозд,
кола крцкају препуна...
Жупом запева дрозд,
док сија вечерња луна.

Јовче тад у комину ускочи,
да вино из грожђа потече.
И док се живот ко на сламку точи,
срећа и спокој ко дукати звече.

Може Јовче снове снити,
може и своје вино попити
и жаоком срж проблема погодити…
Али стварност неће променити!

© Љубодраг Обрадовић

Гвозден Ћолић

Настави са читањем “КАРИКАТУРА, АФОРИЗАМ и ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО – ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ”

КОРАЦИ СТВАРНОСТИ – Тијана Тодосијевић

Великим корацима Тијана Тодосијевић искорачила је из школског оквира и одважношћу сопствене поетике зашла у пределе зрелог уметничког израза. Вођена својим интуитувним поимањем стварног и могућег, она показује све стране свог посматрачког и анализирајућег духа, смелошћу нестварног и немогућег у оку уметника, у његовој руци која то све отелотвори. Уметнички дар чини да човек и оно што носи у себи, свесно или не, исто као и оно што може видети и опипати, сврстава једно уз друго, тако да изгледа лагано и спонтано. Уметница у свом непрекидном трагању и истраживању води свој опус новим, егзистенцијално блиским а опет довољно супротстављеним стазама.

Тијана Тодосијевић

Настави са читањем “КОРАЦИ СТВАРНОСТИ – Тијана Тодосијевић”