Ин поезија
МИСАО О ТЕБИ
На јелама овим,
зеленим ко гуја,
лик твој ловим.
Мислећи на тему
прохујалих олуја.
Промешам прошлост
и зрнца збиље,
па знојим се и бесним,
јер сам само мрав
на тромеђи речних струја.
Ја се знојим,
а борови певају,
славуји ноћ раздањују,
цвеће мирисом опија,
а песак се котрља
и цури пешчани сат.
НЕДОСТИЖНИ МИРИС
У беличастој измаглици,
испраћа и сачекује,
шапутања и бескраје,
бескрајно тужан.
На даскама продавнице,
мерка судбину.
Прошлост се не понавља ни у сну,
шапуће магли.
Зује већ пчеле,
на цвећу тренутка.
Он, у белом мантилу,
гледа очешљану косу
и лице у непознато, што жури.
ЈА ВАМА ПЕВАМ
Ја вама певам,
ја за вас живим.
О вама сневам,
вама се дивим.
Ја за вас играм,
вама се смешим.
Ту сам због вас,
вас да утешим.
Заборавите бригу,
заборавите тугу.
Ако вас живот вара,
пронађите срећу другу.
Заборавите муке,
заборавите сав јад.
Укрстите сад руке,
нико вечно није млад.
Играјте са мном,
овај чудни плес.
Певајте са мном,
ја сам ваш успех.
Ја вама певам,
ја за вас играм.
О вама сневам,
вама све ћу да дам.
Настави са читањем “ЈА ВАМА ПЕВАМ – Љубодраг Обрадовић /текст/ & Миле Ђурић/компоновао и пева/”
{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/LjubaCestitka.mp3{/mp3remote}
ЧЕСТИТКА
Руже су мртве зими,
сунце труло ко мушмула,
или се мени то само чини,
док ти желим дане јула.
На мосту светова стојим,
кошмар ми главу раздире.
Самоће се ноћас бојим,
ти избегни те немире.
Настави са читањем “ЧЕСТИТКА”
МОРЕ
Волела је лето и море.
Срео сам је на морском жалу.
Били смо ту ноћ до зоре.
Нестала је на првоме валу.
На лицу осмех, у очима снови.
Знала је шта живот носи,
умела да се зеза и воли
и да животом, животу пркоси.
Били смо сами ту ноћ,
као да смо минус и плус.
И сад кад дуне лахор,
сета у мозгу направи куршлус.
УЗ или НИЗ МОРАВУ?
Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.
Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.
Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.
Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ”
БАЛЕРИНА
Експлозија си бола и боја
На платну одсјај среће
Никад нећеш бити моја
а живот ми покрећеш
Позорница твој је свемир
Блаженства маштом језде
Док у снове уносиш немир
И у срцу палиш све звезде
Лете идеје сликама у низу
Свест обманама палаца
Тако си далеко а тако близу
Само сан те у јаву не добаца
Ово је избор неких мојих песама за Вас! Изабрао сам моје песме које говорим ја, а ту су и моје песме које су комоновали, певају и говоре моји пријатељи. Као прву и последњу Вам представљам нову композиција ЈА ВАМА ПЕВАМ коју сам написао ја, Љубодраг Обрадовић, а компоновао је и пева Миле Ђурић.
Уживајте!
Пратња на гитари Младен Обрадовић Млађа
ЗВУК ВИОЛИНЕ
Звук виолине из новог апарата
и мириси поветарца, буде сету.
Звече шерпе на старом путу,
птице застају у лету,
лудост лебди на уснама,
кључ у туђем џепу.
Разигра се носталгија,
филм се рaзвије.
На белим кобилама,
долазе смеле клинке.
Осмехе
и слатке речи доносе.
Волео сам увек супротности:
шетње по киши, мраз,
бекство са капија…
Сад вино прија,
ко смешна
и сурова стварност.
Настави са читањем “Песме за … – ЗВУК ВИОЛИНЕ”
СЕЋАЊЕ
Ти сад шеташ,
обалом зелене реке,
провлачећи косу
испод врбових грана.
Ти се сад никог не сећаш,
понајмање мене,
клонулог под теретом,
прохујалих дана.
Ти сад трчиш,
стазама цветним
и смејеш се гласно
незнанцу што те следи.
Ти сад, из позе љутите,
зовеш, тобож несрећна,
оног што ће да лаже красно
и тепа ти *леди*.
Ти си сад дама
и ласкања пале,
нарочито ноћу,
у шетњи кад си сама,
кроз напукле идеале
и избледелу јасноћу.
Ти, ето,
сад другога волиш,
а и он чезне за тобом.
Занос? Страст ? Шта ли?
Ти се сад веселиш,
плачући сузама среће,
од којих свака,
можда несвесно,
мене жали,
а да ти то
и не осећаш.
Настави са читањем “СЕЋАЊЕ”