Ин поезија
Небом лете посечене брезе,
на истоку се злати огањ рађања.
У бескрај одвезоше га небеске чезе,
са судбином нема погађања!
KROČILA SI U MOJ ŽIVOT
Kročila si u moj život,
*lutajući kroz misli,
silazeći u srce,
tamno srce,
srce noći,
puno čudovišta!*
Osmehom si,
rasterala more,
čednost na oltar iznela…
A u svakoj pori tela,
znala si, da lepotom
si me sagorela!
Настави са читањем “KROČILA SI U MOJ ŽIVOT”
SVE ŠTO TAKNEM
Sve što taknem,
iskopni ko na suncu led.
Sve što pipnem,
svoj prirodni izgubi red.
U sebi proklestvo nosim,
i sve na svetu kletve.
Moj pogled već prkosi,
buduće sluteći štete.
Настави са читањем “SVE ŠTO TAKNEM”
ŠUM LJUBAVI
Šumi reka,
šumi i priča o ljubavi,
mnoge je videla.
Žubor opija,
talasi pale krv…
Romantično veče,
pesak vlažan,
mesec sve gleda
i smeši se zvezdama…
Ona me pogledom zove,
sledim je
u zagrljaje vrele,
u najsmelije snove…
Настави са читањем “ŠUM LJUBAVI”
JELENA
Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.
Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…
Настави са читањем “JELENA”
POEZIJA
Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.
Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.
Настави са читањем “POEZIJA”
BUKVAMA
Zucneš li samo
sve zvezde pašće,
a vlati zora
zarasti u mahovinu.
Polomljena gora
plakaće za mrtvu tišinu,
a tišina biće odjek
dalekih istina
i bol nevina
od strela borovih iglica.
JABUKE I DUNJE
Jabuke i dunje,
na ormaru stoje.
Ja i sad čeznem,
u odaje tvoje.
Da uz mesec do zore,
ljubav iskrimo bajnu
i uz igru i razvigore,
tonemo u slatku tajnu.
KORNJAČA
Odavno koračao nisam,
ulicama velegrada.
Kornjača sam zaspala,
a još se nečemu nadam.
Kako sve leti,
dani, godine, život…
Nikako da se setim,
šta mi se to lepo dogodilo.
Настави са читањем “KORNJAČA”
UVEK SAM
Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide.
Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.
Настави са читањем “UVEK SAM”