Категорија: Poezija

ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ

Песму ти љубавну, душо пишем,
уместо неостварених снова.
Данас у песми за тебе дишем,
данас у песми само си моја.

Песму ти срце, сада поклањам,
а пољубаца никад не беше.
Најлепше је док се само сања,
стихови су ту да нас утеше.

Песма је ту да нас обмане,
стварност је стварно сурова.
Песмом хоћу у непрочитане стране,
које зраче љубав без фолова.

Поезија је за душе усамљене,
поезија је за душе заљубљене,
поезија је занос за несхваћене,
поезија, за љубави ускраћене…

Поезија је и лек и отров,
ја сетне песме пишем одавно.
Kад ми кажу да сам песник лош,
ја их не слушам, наравно…

И ја ти песму љубави пишем,
уместо неостварених снова.
Данас те волим од себе више,
данас у песми поново си моја.


Настави са читањем “ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ”

УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ

Узела си од мене све,
а дала ми љубав чисту.
Данас тражимо мост,
за будућност заједничку.

Срца нам се сад заледила,
а лутасмо светом смело.
Тајни кофер си припремила
и у њему за пут одело.

Имао сам и ја снове,
кад чинило се да немам ништа.
Сад и мене подсвест зове
да будем опет авантуриста.

Изазов нови увек је најдражи.
У трагању за срећом, сва је срећа.
И док је узалудно тражим,
на срећу ме све подсећа. 
Настави са читањем “УЗЕЛА СИ ОД МЕНЕ СВЕ”

Ових дана је моја књига ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО била предмет пажње шире читалачке јавности. Представљена је на два сајма књига: крушевачком и београдском и у новини Rasina PRESS у броју 78. Наравно на крушевачком Сајму књига и издаваштва књига је посебно предствљена и ја сам одлучио да вам овде поклоним видео запис песме ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО по којој је књига и добила име. Иначе, песма је посвећена Јовану Дашићу, који је сам на свом мотору прокрстарио Европом.  (Љубодраг Обрадовић)

Ljubodrag Obradović predstavio svoju najnoviju zbirku pesama

CRNO ILI CRVENO, PITANJE JE SAD

Ljubodrag Obradović dobija Vidovdansku pohvalu grada Kruševca

U Kruševačkom pozorištu predstavljena je sedma knjiga Ljubodraga Obradovića „Crno ili crveno“. Program su osmislili i vodili Svetlana Đurđević i autor. O stavaralaštvu Ljubodraga Obradovića govorio je Borisav Bora Blagojević, pesnik iz Ćuprije, a pročitani su i izvodi iz recenzija Dragojla Jovića, pesnika iz Kruševca i Radenka Bjelanovića, pesnika iz Kragujevca. Za zabavno muzički program postarao se Mića Živanović, a Ljubinu poeziju govorili su njegovi prijatelji, saradnici, pesnici, ukupno njih 31, a pročitane su 33 pesme.
Настави са читањем “ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО – Љубодраг Обрадовић”

ЦРНО ИЛИ ЦРВЕНО

 

Ново је доба,
све се тако брзо мења!
Зашто и ти полетео не би?
Тај рулет, црно или црвено,
окреће се и у теби.

Срце своје, зато осети.
Ту искру за животом новим, запали! 
Нек балон одмах полети
у неки виртуелни свет мали.

Погледај у душу,
шта то, ти, стварно желиш?
Да ли вечно лутање у магли,
или да те љубав развесели?

Ошишај се зато на нулу
и зажмури…
Живот ти из дана у дан
неосетно цури.

Обриј главу,
снове потисни.
Урежи крст на чело
и слободно врисни!

Нек урлик заледи васиону,
нек пукне зора.
Ти ниси још на том балону,
али укрцати се мораш.

Обуј чизме црне,
обуци кожно одело
и кад ти срце утрне,
гас стисни смело.

Harley Davidson Cosmic Starship
нек се пропне,
провалије нек избледе.
Судбину кроте они,
који своје срце следе.

Окрени се око себе:
Са сновима пустим
живот ти у тачку измиче.
Зато смело у будућност крени…
Спокој кад жудиш,
друго те и не дотиче.

Нека ти девојка руке око паса обавије,
додир дојки нек’ ти страст пробуди.
Да са њом љубав откријеш,
одјезди у космос, далеко од људи.

Да се осетиш величанствено,
у пустињи нађеш своје зрно…
Црно или црвено,
црвено или црно?…

© Љубодраг Обрадовић

 

СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ

Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
а таласи полако жеље односе.
Никако да загазимо у исту реку,
и схватимо шта таласи доносе.

Све мислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, спотакнемо се опет,
проклетство од нас не бежи.
Настави са читањем “СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ”

ОТИШЛИ СУ…

Отишли су многи наши,
отишли су у свет бели.
Ниједан се још не враћа,
са селом жал да подели.

Отишле су наше снаше
и одвеле ближње своје.
Што је скупо, то се плаћа!
Судбину и мени кроје.

Остале су празне куће
и дворишта у корову.
А огњиште није вруће
и не пече нико проју.

Ветрови селом дувају,
на крову цреп се ломи.
Пси за газдом завијају,
нема никог’ да их удоми.

Заруделе трешње ране,
нема никог’ да их бере.
На њих слећу само вране,
нема оних што им бране.

 

Њиве неоране стоје,
све је парлог и врзина.
Блата се путеви боје,
све нас чека зла судбина.

Oпустело моје село,
док поглед може да допре.
Прође понекад опело, 
кад у селу неко умре.

Отишли су многи наши,
Отишли су у свет бели.
Нико се никад не враћа,
са селом бол да подели.

Док се они тамо куће,
кости предака их зову.
Да обнове земљу своју
и узору бразду нову.

 

 

Настави са читањем “ОТИШЛИ СУ”

КОЛИКО МУКА

Колико мука још  да издржимо.
Колико суза мајке да пролију.
Облаци свест би да покрију,
а за слободу ми се боримо.

Сви имамо своје снове
и знамо да их имају и други.
Слобода сад свако биће зове,
за слободом данас свако жуди.

Колико ветра још да продува,
колико олуја да протутњи.
Србија се од данас разумом чува.
И поносом уместо црних слутњи.

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “КОЛИКО МУКА”

ЈАСНОЋА


Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
здробљен костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме носи,
туђом руком вођен,
у царства непознатих страхота.
Луд сам скоро
и сит догађаја лажних,
у свету лажном,
где подлаци лижу чизме подлацима
и добро пролазе.
Где поштене кичме
и кад искривљене мoлe,
шут у задњицу добију
и ништа више.
Сит сам живота,
а сено тако заносно мирише
и питања нова намеће.
Настави са читањем “ЈАСНОЋА”