![]()
Горан Ћеличанин, Вељко Стамболија, Јован Арсић Јовче, Ивко Михајловић
Љубодраг Обрадовић
ЈОВЧЕ
Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити…
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?
Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта ради.
Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји дамарима,
и нико не може да му је однесе.
Мирише Јовче мирисе живота,
који брежуљцима струје…
И зна вечна је то лепота,
коју зрикавац испевљује.
Јовче узбере свој грозд,
кола крцкају препуна...
Жупом запева дрозд,
док сија вечерња луна.
Јовче тад у комину ускочи,
да вино из грожђа потече.
И док се живот ко на сламку точи,
срећа и спокој ко дукати звече.
Може Јовче снове снити,
може и своје вино попити
и жаоком срж проблема погодити…
Али стварност неће променити!
© Љубодраг Обрадовић
Гвозден Ћолић
Настави са читањем “КАРИКАТУРА, АФОРИЗАМ и ВИНО, СЛАЖУ СЕ ФИНО – ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ”

