KCK – Kulturni centar Kruševac 2008. – 2013. – Страна 6

РАДМИЛА ЛАЗИЋ У КРУШЕВЦУ KCK 2012.

У Белој сали КЦК је 10. 12.2012. године у организацији Културног центар Крушевац одржано поетско вече *ПЕСНИЧКИ РУКОПИС РАДМИЛЕ ЛАЗИЋ*. За све присутне, а било их је заиста доста, било је то ново искуство у представљању поезије. Поред ауторке наступили су и Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Ђорђевић, Лидија Ужаревић, Ирина Миљковић и Саша Милетић.

Многи који се разумеју у поетско стваралаштво код нас у Србији, кажу да је Радмила Лазић једна од најпознатијих српских песникиња. То поткрепљују чињеницом да је Радмила добила бројне и познате награде попут: Награде Милан Ракић, Награде Десанка Максимовић, Награде Васко Попа, Дисове награда итд… (То изрече и Јелена ПП у свом слову о песникињи). Ја се изреченом придружујем и додајем да је Радмила Лазић најбоља српска песникиња чије сам ја стихове читао. Она нам у својој поезији поклања сву слободу света и *оно нешто* посебно, што читаоца узноси у неки нови свет, који је тако стваран, да се може омирисати, да се може са ваздухом удисати, да се може живети… Ако је неко успео да својом поезијом мења свет, онда је то свакако Радмила…

Добро је за нас Крушевљaне да је Радмила по рођењу Крушевљанка, па се и ми можемо поносити њеним поетским стваралаштвом и из њега црпети занос да наставимо свој рад на представљању поетског стваралаштва крушевачких поетеса и песника широм Србије и целог света где се разуме српски језик, користићи за ту мисију све доступне могућности и начине, (а најдоступнији су нам свакако ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопис Културног центра Крушевац и Интернет сајт поезија.срб). Ја ћу за Радмилу вечерас изговорити једну моју песму са надом да ће јој се допасти. (Написао Љубодраг Обрадовић)

Радмила Лазић

ТАКВЕ ПЕСМЕ ПИШЕМ

Требало би да имам новог љубавника,
овог да се ратосиљам
као конзерве којој је истекао рок употребе.
требало би брза кола да возим
кроз прозор коса да ми вијори
као код какве розамунде
што на коњу језди.
такве песме пишем.

требало би до подне да спавам,
да се излежавам на широком кревету
као полегло жито по “мајчици” земљи.
требало би да не марим за време;
да не каскам, да не журим.
да испијам дан за даном, до дна – наискап!
ноћ по ноћ, као цигарету за цигаретом.
па, опушке – под потпетицу!
речи на жар. врућицу у песме.
такве песме пишем.

требало би уску хаљину да носим.
рамена крзном да огрћем.
на високе штикле да се пењем.
да се нафракам и накинђурим,
као божићна јелка – да ме не препозна ни рођена мајка.
требало би да сам ведра, насмејана, заводљива.
да певам и плешем до три изјутра.
да сам свесна својих женских дражи
кад ми какав пастув приђе.
такве песме пишем.

требало би да ме не дотичу
жаоке, бодље, бумбара и оса.
марамицом као кап зноја са чела
да обришем сваку бору, бригу.
требало би да имам довољно лове
за кирију, порез и још приде.
лова добро дође кад понестане осталога.
кад затуре се пољупци, кад исцуре речи.
с ловом могу дисати на кредит!

требало би тело своје да сунчам
на каквој стени,
далеко до докова суноврата.
требало би из земље апатије
у земљу жеља да емигрирам,
све да желим ничег да се одричем.
требало би у миришљавој пени да се купам
жилет вени да примичем.
такве песме пишем.

(Радмила Лазић, Такве песме пишем, из збирке Дороти Паркер блуз, Просвета, 2003)

Настави са читањем “РАДМИЛА ЛАЗИЋ У КРУШЕВЦУ KCK 2012.”

Невена Божовић у Белој сали КЦК – 09.03.2012.

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, у организацији Привредне коморе Војводине, Факултета техничких наука из Новог Сада и агенције Медиа Инвент из Новог Сада, а у сарадњи са Регионалном привредном комором и Културним центром Крушевац из Крушевца, додељена су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.

Међу награђенима била је и Невена Божовић, студент Музичке академије у Звечану, која је добила признање за остварене међународне успехе у музичкој уметности… Ових дана Невена се бори за још једно престижно признање *ПРВИ ГЛАС СРБИЈЕ* на ТВ ПРВОЈ… Није ли то прави доказ да је признање “Капетан Миша Анастасијевић” дошло у праве руке и да је њен “Пут ка врху” започео управо тог дана када је својим певањем одушевила присутну публику у Белој сали КЦК у Лазаревом Крушевцу…

Невена Божовић пева у Белој сали КЦК

Настави са читањем

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – БЕЛА САЛА КЦК 2012.

Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.

Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја – Љубодраг Обрадовић.

Мића је испунио још једно обећање са плаката, о књизи није говорио нико! Све било је музика и наравно поезија…

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић и Јелена Ђорђевић

Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.

Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?

Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?

Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.

ВРТЕШКА

Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки твој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а твој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој, врти цео свет?

Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Јаш само један акорд песме,
и у кревет, поћи ћеш поспан.

Бар у сну себи да откријеш,
свету тајну и схватиш копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ти омчу.

Бар у сну себи да дочараш,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.

У даљини тутњи олуја,
душа ти је струна на ветру.
Куд те носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост твоја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и твоје срце леди,
сви који лете, једном слете!

Јелена Ђорђевић

Марија Вујић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш
и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

МЕСЕЧЕВЕ МАНЕ – СВЕТИСЛАВ ЖИВИЋ КЦК 2012.

У Клубу КЦК 30.11.2012. године отворена изложба слика Светислава Живића ,,Месечеве мане”. Многобројну публику поздравио је аутор слика и његов син, познати глумац Марко Живић, који је своје прве глумачке кораке закорачио управо у Културном центру Крушевац, тада Дому омладине. Ова веома занимљива поставка биће у простору Клуба КЦК наредних десет дана. Вече је настављено у блуз ритму уз Easy Blues Band, а доказ о успешности ове вечери је многобројна публика која је посетила Клуб КЦК.

Марко и Светислав Живић

Настави са читањем

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.

У организацији Књижевног клуба Велимир Рајић из Алексинца 30.11.2012.године у Центру за културу и уметност у Алексинцу је одржана промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* коју је објавио Културни центар Крушевац. Поред аутора у промоцији су узели учешће и Светлана Биорац-Матић – председница КК Велимир Рајић из Алексинца, Борисав Бора Благојевић – председник КК Душан Матић из Ћуприје, Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац и музичари Милан Милетић и Бранко Симић. Промоцији је присуствовао и председник општине Алексинац Ненад Станковић.

Интересантно је да је ово прва прва промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА*, а друга је заказана од стране издавача књиге Културног центра Крушевац за 13.12. 2012. године у Белој сали КЦК у Крушевцу и замишљена је тако да сама поезија биде у центру пажње. А биће и музике… Оно чега сигурно неће бити, то је дуга прича критичара о поезији и о ономе шта је писац хтео да каже, јер по Мићи поезија о себи најбоље говори сама…

Мића Живановић говори своје стихове

ПОДВУЋИ ЦРТУ

Данима је моја душа у нереду,
ни пијан ни трезан, некако пометен,
лутам већ уморан. Тражим лек свом једу
и хоћу да ноћас будем неометен.

Па те зато молим кафеџијо брате,
кључеве баци, у зору ти враћам,
а нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари.
О животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети у ствари,
е ту нешто фали, ту нисмо начисто.

Нек се вино точи, пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало.
Ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути.
Болнија истина од сваког незнања,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
ил тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља.
кад подвучеш црту и наплатиш своје.
Видећу у зору мамуран и пијан,
гледајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак.
Где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене.
Зар смо осим тебе, сви ноћас губили…
Не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко у неком рају.
Љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

© Мића Живановић
Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.”

180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА

Културни центар Крушевац је 04 .12.2012. године у Белој сали КЦК организовао трибину посвећену јубилеју 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од Турака. О овом догађају говорили су: Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА који описује ноћ између 4 и 5 децембра 1832 године када су се Срби окупилиу порти цркве у Врбници и изборили за своју слободу), Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац. Ових дана из штампе је изашао и роман КАПЕТАН ВЕСА аутора Томислава Милетића који је објавио Историјски архив Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца. Трибину је осмислила и водила Слађана Обрадовић. Трибину је подржао и Град Крушевац активним учешћем у припреми трибине и самим присуством на трибини Слободанке Миладиновић – помоћника за друштвене делатности и Николе Петровића – помоћника за омладину и спорт , као и ученици Крушевачких основних и средњих школа са својим професорима историје, па користимо ову прилику да се јавно захвалимо школској управи за Расински округ и свим школама које су подржале овај значајан јубилеј. Трибини су присуствовали и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, заменик директора Јелна Вељковић и главни и одговорни уредник КЦК Љубодраг Обрадовић.

Учесници трибине: Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац и Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА

Слађана Обрадовић, уредник и водитељ трибине
Настави са читањем “180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА”

АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака

Од тога дана, заправо ноћи између 4. и 5. децембра 1832. године, прошло је 180 година. На овај заначајан датум, али и на годишњицу, опоменуо нас је и подсетио хроничар и истраживач прошлости крушевачког краја учитељ Томислав Милетић. Инспирисан овим догађајем, Томислав Милетић, је написао роман Капетан Веса, који је пре десет година објавио Историјски архив Крушевац, а ове године у пројекат се укључио и Културни центар Крушевац и друго и допуњено издање романа је угледало светлост дана. Роман је послужио као инспирација, за свечану академију поводом обележавања 180 година од ослобођења крушевачке нахије од Турака. Програм академије осмислили су Љубодраг Обрадовић и Лидија Ужаревић, која је уз то написала синопсис и режирала и водила академију.

У препуној сали Крушевачког позоришта, публика је уживала уз познате уметнике ( Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић, Радивоје Симић, тенор, Никола Пантовић, глумац крушевачког позоришта, Сања Максимовић, полазник школе говора и глуме КЦК, Женска камерна група Смиље, мушка фолклорна група КУД- а Лазарица ), и шармантне водитеље Лидију Ужаревић и Пецу Радовановића. Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравио је присутне, а Драгиша Милошевић, директор Историјског архива, и Томислав Милетић, аутор књиге, веома инспиративно и документовано су говорили о историјском тренутку ослобађања Крушевачке нахије од Турака, о капетану Веселину Ћирковићу и ономе што је претходило уласку Срба у Крушевац и протеривању османлија из крушевачког краја, заувек. Организатор академије био је Културни центар Крушевац, а суорганизатори су били Крушевачка Епархија, Крушевачко позориште, Историјски архив Крушевац, Народни музеј Крушевац и КПЗ Крушевац. Посебну подршку целом програму обележавања дала је Школска управа Крушевац и све основне и средње школе Крушевца. Ову репортажу урадили су Љиљана Панић и Љубодраг Обрадовић. Погледајте фотографије које следе…

Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравља присутне

Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић
и Радивоје Симић, тенор

Настави са читањем “АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака”

МИЛОШ РИСТИЋ – ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ

Промоција књиге Милоша Ристића ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ

Како је млади стваралац доживео јавност, садашњост, свакодневицу, набеђени, исфолирани, уображени свет око нас? Покушао је то да искаже у првој песничкој књизи, у кратким песмама, у поеми ЗНАМ, у посебном песничко-сатиричном облику мадагаскарци, облику који је сам смислио и дефинисао. Милош Ристић, песник који тражи свој простор и опробава своје креативне моћи, најпре у језику, непресушном извору могућности за истраживање, комбиновање и игру… Није тешко приметити да песник користи стечена знања са студија књижевности,свежа знања која му не дају мира. На основу прочитаног, интелектуално радознали аутор надограђује и стилизује на себи својствен начин многе теме – од Шелија и теорије књижевности до Косова и града Ниша, од љубавног одељка Дјевушки и Једне мале пубертетске песме до Песника, тог најискренијег човека на планети.

Милош Ристић и Јелена Протић-Петронијевић

Милош се брани од патетике игром речи, каламбуром, контрапунктом присутним у многим песмама, трагајући за смислом који може бити двосмеран и никад сасвим известан, недокучив до краја. Шта све крију речи? То брине аутора, па их разлаже, преврће, разбацује као коцкице мозаика који је могуће пресложити и направити другачију слику. Понекад се чини да се заиграо, заборавио у тој забави укључујући и друге, оне који крену са њим испод љуштура јавности. Али, ако је уметност игра, а јесте, мора бити и за ствараоца и за примаоца поруке, онда треба трагати, кренути за песником, дати му прилику да нас поведе у скривени свет. Ретко ко, ретко кад, хоће да призна себи, а некмоли другима, колико површности, празнине, глуматања и неискрености крије први слој видљивог, јавног живота. А тек други слој – личне користи, хедонизма, скривених страсти, порока, сујете, сујете… Могли бисмо то препознати у медијима, на универзитетима, у школама, уметничким круговима, међу тзв.елитом,од политичке, па надаље, списак је подугачак… Ретко ко и међу ствараоцима хоће да се прихвати тих тема које га одмах некако сврставају у сатиричаре. А сатиру је тешко издвојити понекад и из лирске поезије. Песник је смешта и у поменуте мадагаскарце, хибридни род између песме и афоризма, заправо користи географски појам као паралелу, острво, за подесан књижевни облик.

Иза подругљивог тона песме, која као да се огледа у Аристофановим комедијама свевременим, избија танана лирска осећајност коју треба открити после пажљивог читања. Љубавне теме, такође заогрнуте шаљивим тоном наговештавају трубадура који се крије иза маске харлекина. Као у некој бурлески са дубровачких улица, ренесансног времена, распевано и разиграно, срачунато на домишљату доскочицу понекад. И Помет и Петруњела, и Санчо Панса и Дон Кихот, и Похвала Лудости Еразма Ротердамског, и Франсоа Вијон, песник-бунтовник, од свега и од сваког по нешто, препознатљиво, прихваћено, прерађено као своје. Стечено знање, прочитани капитал, аутор је уложио у корист сопствене поезије дајући нам једно занимљиво, живо, освежавајуће искуство, ако кренемо за њим по острвима стихова, све до Мадагаскара.

Јелена Протић-Петронијевић

Милош Ристић
Настави са читањем “МИЛОШ РИСТИЋ – ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ”

Заменик амбасадора Мексика у Крушевцу

У Граду Крушевцу је 26 новембра 2012. године боравио заменик амбасадора Мексика Хосе Умберто Кастро Виљалобос који је том приликом посетио галерију Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* и у Биоскопу Крушевац свечано отворио ЦИКЛУС САВРЕМЕНОГ МЕКСИЧКОГ ФИЛМА.

Директор КЦК мр Мирослав Смиљковић је у галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* примио заменика амбасадора Мексика Хосе Умберта Кастра Виљалобоса. Заменик градоначелника Крушевца Синиша Максимовић, са сарадницима, приредио је пријем за заменика амбасадора Мексика, Хозеа Умберта Кастра Вилалобоса са супругом, који је данас у посети Крушевцу.

Разлог посете Крушевцу заменика амбасадора Мексика је уручење освојене награде ученику 4. разреда Основне школе “Јован Поповић” Лазару Ђорђевића на међународном ликовном конкурсу “Мој Мексико” коју је расписала Влада ове земље.

Синиша Максимовић, заменик градоначелника, приликом пријема гостију у згради Градске управе, пожелео им је срдачну добродошлицу, пријатан боравак у нашем граду и упознао их је са краћим историјатом Крушевца. “Драго ми је да овим пријемом започињемо, надам се, једну велику и искрену будућу сарадњу два народа. Иако смо географски много, много далеко једни од других, то не умањује могућности за зближавање Мексика и Србије на свим пољима друштвеног живота и привреде”, нагласио је Максимовић, који је уручио и скроман поклон госту из Мексика. Поред заменика Синише Максимовића, пријему су присуствовали и председник Скупштине Дејан Срдић, помоћник градоначелника Драгана Милићевић и директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић са сарадницима. Такође, ове недеље у биоскопу “Крушевац” биће приказивани играни филмови из далеког Мексика.

Његова екселенција Хозе Умберто Кастро Вилалобос, захвалио се на срдачној добродошлици и изванредном пажњом током читавог дана. “Драго ми је да сам данас посетио Крушевац, да сам могао да се упознам са дивним људима и једним дечаком који је у свом цртежу исказао љубав и поштовање према мојој земљи. Верујем да ће оваквих сусрета бити још више у наредном периоду”, истакао је господин Вилалобос.

Настави са читањем “Заменик амбасадора Мексика у Крушевцу”

ИЗЛОЖБА СЛИКА – Живојин Велимировић 2012.

*Велемировић је неимар који гради композиције чврсто и сигурно, од којих свака за себе представља заокружену целину са лирском нотом*. У ову мисао Марине Лукић-Цветић уверили су се сви бројни посетиоци изложбе слика Живојина Велимировића у Галерији Милића од Мачве *КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ* у Крушевцу, коју је 27 новембра 2012. године организовао Културни центар Крушевац.

Некако је ове вечери, све било музика, од изговорених речи, показаних слика па све до звука виолине, којим је Велемировић подсетио присусутне на своју свестраност… Ако сте већ пропустили да видите само отварање изложбе и чујете реч о аутору изложбе од Маје Олић, уреднице КЦК и Небојше Лапчевића, секретара галерије, дођите наредних дана и погледајте изложбу. Осетићете музику како зрачи из слика, а то је већ довољно да из галерије Милића од Мачве изађете срећни…

Живојин М. Велимировић (десно) је рођен 1941 године у Београду. Дипломирао је на Музичкој академији у Београду (виолина) у класи проф. Петра Тошкова. Радио као виолиниста у Симфонијском оркестру РТБ од 1961. године, Београдској опери од 1966. године и као педагог у Музичкој школи Мокрањац од 1973. године. Од 1996 до 30 јуна 2009. године радио као редован професор Академије уметности у Новом Саду, да би након тога отишао у заслужену пензију. Као камерни музичар свирао је у Гудачком квартету «Јосип Славенски», Српском гудачком квартету «Мокрањац», као и Гудачком квартету «АРКО».

Сликарством се бави од 1978. године. Излагао је на 50 самосталних и више од 80 колективних изложби и ликовних манифестација. Учесник је више од 70 ликовних колонија. Члан је Удружења музичких уметника Србије (1974.), Удружења уметника железница Србије (2007.), члан Ликовног клуба «Црњански» у Београду (2008.) као и УЛУ Леонардо Нови Бановци (2009.). Добитник је треће награде на ликовном конкурсу „Мајски сусрети 2009.“ (КУ „Ђуро Салај“), друге награде на изложби „Пролеће 2010.“ (КУ „Ђуро Салај“), друге награде на изложби „Мајски сусрети 2010.“ (КУ „Ђуро Салај“), треће награде на Сусретима Аматера Војводине 2010. („Леонардо“, Стара Пазова), похвала на изложби „JAZZ – уметност која не бледи“ 2011. (КУ „Ђуро Салај“) и трећа награда на колективној изложби „Светлост“, Пролеће 2011. (КУ „Ђуро Салај“).

Настави са читањем