МОЈА ПОЕЗИЈА

JELENA

Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.

Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…
Настави са читањем “JELENA”

POEZIJA

Poezijo,
izvoru čudnog,
lepog, tajanstvenog
i mudrog sveta,
u tvoja nedra sad bežim.

Poezijo,
majko za ljude bez izlaza,
u tvojim čarima,
smisao cveta,
ti si kontra
kojom se tešim.
Настави са читањем “POEZIJA”

KORNJAČA

Odavno koračao nisam,
ulicama velegrada.
Kornjača sam zaspala,
a još se nečemu nadam.

Kako sve leti,
dani, godine, život…
Nikako da se setim,
šta mi se to lepo dogodilo.
Настави са читањем “KORNJAČA”

UVEK SAM

Uvek sam,
niz ulicu koračaš.
Svet te odbaca.
Čuvari prava na istinu,
sve vide.

Uvek sam,
pratiš sazvežđa.
Mravi se rada ne stide.
Ljudi svojim putem žmure.
Bledi na zapadu nada.
Настави са читањем “UVEK SAM”

ВЕРУЈ

Веруј у боље дане
и кад сунца нема,
кад магле
долинама шетају.

Веруј и кад те погледима прже,
мислећи да те греју.
Веруј да нове наде изгревају
и топлина из снова ниче.

ZASTANI

Zastani,
u velikim koracima,
krila izrasla opusti
i gledaj.
Usponi i stramputice,
pad, pa zvona.
Sreća po strani,
ključ u probušenom džepu.
Ne trči.
Настави са читањем “ZASTANI”