![]()
Mane tuguje – Srdjan Stojanović
Ин поезија
![]()
Mane tuguje – Srdjan Stojanović
![]()
Моја је слабост
од непознатог страх
и занос да желим радост
и кад је у животу крах.
Оклизнем се, падам…
Опет свиће зора…
Живот је тако кратак,
као одсјај метеора.
Сад дашак ветра
хлади ми чело
од силних жеља
сво узаврело.
Сад сан је
слатка обмана…
Можда још неког
пече моја рана?
Ха! Ником не смета туђи бол.
Свако дрхти за свој грош!
Свако од нас горд је и охол,
за себе лорд, за друге олош.
![]()

НЕ ГЛЕДАЈ…
Не гледај око себе,
сви имају своја посла.
Паука који мрежу плете,
мува скупо ће да кошта.
Не гледај друге,
својим путем крени.
Отпевао си своје. Сад туге
за појас задени.
Не закерај,
нема више идеала.
Све има почетак и крај,
знаш, ниси будала.
Не плачи,
нешто за себе уради.
Успех много значи,
душу зачас подмлади.
Настави са читањем “НЕ ГЛЕДАЈ…”
![]()
![]() |
![]() |
![]() |
![]() |
Поводом 20 година рада Културног центра Крушевац, 28.03.2012. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, одржан је концерт Градског оркестра Авангарда. Програм је водила Лидија Ужаревић, а присутнима се обратио и директор Културног центра Крушевац Љубодраг Обрадовић. Објективна публика је аплаузом наградила веома добар наступ овог младог оркестра.
Градски оркестар Авангарда
Љубодраг Обрадовић
У том контексту и одговор на гогеновска питања типа: ко смо?, куда идемо?, никад није био занимљивији него данас! Данас кад многи олако и површно мисле да свет почиње од њих, да само они имају решења и одговоре за све проблеме младих и уопште за сва егзистенцијална и културна питања своје средине, (само претходно треба срушити постојећи поредак и стање ствари) осећам обавезу да Вас – наше читаоце и јавност, поново подсетим на неке чињенице о Културном центру Крушевац, које су напросто ту као такве и треба их знати пре било каквих одговора.
Културни центар Крушевац, као поливалетна установа у култури, настао је 18. фебруара 1992. године и то спајањем Дома омладине и Крушевац филма. Поглед у мало даљу историју рећи ће нам да је простор у Топличиној 2., пре спајања, егзистирао као ДОМ ОМЛАДИНЕ десетак година, а да су биоскопи почели са радом још далеке 1944. године, тако да је нагомилано искуство од 68 година које Културни центар има иза себе и у сећању, достојно респекта и поштовања.
Наравно, Културни центар Крушевац многе од имресивног броја од преко 1.000 програма годишње реализују се у сарадњи, пре свега са оснивачем и са другим установама у култури и образовању, КУД-овима, бројним удружењима грађана, покретима, невладим организацијама, ученичким и студенским парламентима, војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима и грађанима, јер сарадња је наш мото! Сви који имају идеје, који желе да провере свој таленат и стварају уметничке вредности, добродошли су – ми имамо кадровске, техничке и просторне услове за реализацију скоро свих врста програма. Знамо ми да је неке од поменутих услова, посебно просторне и техничке, могуђе заједнички додатно надограђивати и усавршавити и спремни смо и на тај облик сарадње.
Дакле, на врата Културног центра Крушевац не треба куцати, наша врата су широм отворена за сарадњу са свима који желе да се искажу у области културе, и да час када ће *поезију сви писати*, када ће сви сликати… закуца одмах за све, пре свега за бројне организације младих, јер напоменух да Културни центар баштини идеју ДОМА ОМЛАДИНЕ и у томе види један од разлога свог постојања.
Зато је и вечерашњи концерт младог и полетног Градског оркестра АВАНГАРДА, који се организује поводом 20 година рада Културног центра Крушевац, најбоља потврда да поменута страгија даје резултате. Уживајмо у концерту…
Љубодраг Обрадовић – говор пре концерта
Лидија Ужаревић
![]()
|
U subotu, 24.07.2010. godine u 21:00 u Klubu KCK u Kruševcu, u okviru LETA KULTURE 2010, održana je promocija knjige SVE MOJE, pesnika Slobodana Ivanovića iz Paraćina. Na promociji su o knjizi govorili mr Predrag Jašović, Djordje Petković i sam autor, a učešće u promociji su uzeli i direktor Kulturnog centra Kruševac Ljubodrag Obradović i urednik KCK Nebojša Lapčević, a stihove su govorili Jelena Djordjević, Tomislav Simić i Tomislav Miletić. Za tehničku podršku bili su zaduženi Branko Simić, Marko Višnjić i Goran Babić, a za muzički trenutak mladi trio kruševačkih muzičara.
MATEMATIKA
Ti si barem Ti misliš
Da sam ja Poludeo od želje I da ću Svakakve laži Tek tako Ćutke Da progutam. Настави са читањем “SVE MOJE – Slobodan Ivanović – Promocija KCK” |
![]()
ОНА ЈЕ ТУ
Она је ту,
одмах иза очаја,
у гомили,
иза леђа очајника,
да се сакрије,
али ја је видим,
ја је осећам.
Она је ту,
бледа ко зид,
ко цигла,
модра ко небо.
Сад се смеје,
док другарици прича,
неку глупу причу,
којом тера језу,
око срцa шћућорену.
Она је ту,
на дохват руке,
одмах иза илузија.
Не хаје за мене
и моју просуту страст.
Ту је,
у својим сновима,
не схватајући моје жеље,
патње, страдања, очај…
![]()
БОЛИ, ПА ПРОЂЕ
Лептир је, лети… Пада киша, дави се у сопственом зноју, јеца. Не осећа више ништа, ни бол – ни жудњу, ни љубав – ни тугу, али њено присуство осећа. Свака ћелија несвесно осећа ћелије блиске и… Свашта још. Одједном пада… Литице грозне га лупају као боксер врећу за тренинг, постао је бубањ, камење га лупа, пуцају ребра, звони… Тону чари, па празнина… Буди се.
Ништа, Све је ко зна кад предвиђено и записано у неком непознатом, а величанственом гену земљу што окреће.
Школа. Крушевачка гимназија. Велики одмор. Девојке и младићи изашли у пространо двориште. Леп је, сунчан дан. Све девојке су лепе, младост је увек лепа. Младићи налећу… Као пчеле на мед. Боре се за најлепши цвет.
Станко Радовић и Ранко Митровић бацили су око на један цвет, прелепу Ружу Станојловић. А она је стала са Ранком и нешто чаврљјају. Кад их виде Станку се смркну небо и притрча им… Без пардона отпоче туча. Два овна на брвну. Око њих младићи и девојке, гледају и навијају. Судар…
Станку се помрачи свест. Пропаде у бездан. Неко је позвао хитну помоћ. Запишташе сирене…
![]()

Трчати пољем у рану зору, кад трава накострешена од хладне свежине, одише росом и слушати цвркут пробуђених птица, како је то фантастично, а далеко и немогуће.
Чекати поноћ, да се прошеташ месечином осветљеним сокацима успаваног села и дођеш до отвореног прозора девојачке собе и размакнувши завесе, слушаш њено дисање, како је то чаробно, а тако нестварно и данас немогуће.
Седи за столом. Песме пише… Војник је већ пет месеци, па стално будан сања и у чудни пада занос. Зове се Ристо Рајковић. Деветнаест му је година. Пише песме, углавном сентименталне и о себи. Ноћу не спава, не може. Сан је за њега прохујало лето, никако да га ухвати.
Легне ти он тако у кревет, рано, одмах после вечере и настоји да се дочепа сна. Али хоћеш врага, смета му галама, другови причају! Па сећања! Како је излазио некад, не тако давно, с друговима у поноћне шетње по туђим виноградима. Наберу пуна недра грожђа и трче Дубравом као луди, а грожђе се изгњечи и кваси их “вином”. Онако улепљеним падне им напамет и одјуре до Мораве да се оперу. Поноћно купање!
Па одласци чобаницама. Прикраду се тако, с јесени, кад је време рајско за ленчарење, каквом пропланку, где сеоске девојке напасају стада, и заводе их ласкањем о њиховој лепоти. Девојке наседају и зачас се понеки пар изгуби у грмљу.
Па бекства од људи у природу. Покупе се тако њих петоро, па дубоко у Дубрави направе колибу и у њој остану од почетка августа до краја октобра, сами, не радећи ништа. Живе од природе, служећи с крађом. Краду прво бостан, диње, парадајз, онда грожђе, па лук, паприке, млади кукуруз, купус… Некако преживе до јесени, а онда, онако из досаде, одлуче да се врате у своје домове. Онако изгладнели, расчупани, поцепани, сиђу у село и наставе пристојни живот. Вуци у њима се припитоме.
Интересантна пршлост некад! А сад? Сад покушава да заспи, а сна нема… Сад би да слободан потрчи, а жица му смета… Сад је војник и ништа не може на своју руку!
Не ретко деси се, да не успевши да до поноћи заспи, устане и трчи пистом, ко да је луд, плашећи стражаре…
Не није он луд! Само му сметају досада и сећање.
![]()

Kulturni centar Kruševac je ponovo uspeo da bez nekog velikog budžeta i u vremenu globalne krize, napravi koncertni spektakl za pamćenje. Ubediti legendarnog pevača Akija Rahimovskog da dodje u Kruševac i tu održi koncert, nije bilo nimalo lako. Samim tim i radost svih nas koji smo bili zaduženi za organizaciju je još veća.
![]()
Grozdana Olujić, Zorana Opačić i Dragan Lakićević
Promociju je pratila i video prezentacija KCK
Настави са читањем “Glasovi u vetru – Kulturni centar Kruševac”