Васкршње дечје радости – Дечји центар Пионирски парк 25.04.2011.

Loading

25. априла 2011. године у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац и Дечје установе Ната Вељковић, одржане су *ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ*. Најмлађи су се такмичили за најлепше и најаче јаје, а најбољи су добили пригодне награде које су обезбедили КЦК, Ната Вељковић и сајт www.poezijascg.com , а састојале су се од књига и играчака. Награде су уручили Рајна Алексић –  Маринковић – уредник КЦК, Весна Живковић – директор Нате Вељковић и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац.

За све посетиоце, а било их је заиста доста, приређен је пригодни Васкршњи програм, који су осмислили Момир Драгићевић и Рајна Алексић – Маринковић, уредници КЦК. У програму су наступили чланови Дечјег хора Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице имноги други најмлађи учесници, а васкршњу беседу је изговорио протојереј Љубиша Милошевић из Цркве Свети Ђорђе из Крушевца…

 
HRISTOS VOSKRESE – Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR

Промоција књиге “О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ” – Славољуб Бановић

Loading


Насловна страна књиге

У Белој сали КЦК, 17.03.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац (који је и издавач), одржана је промоција књиге Славољуба Бановића *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*. Промоцију је осмислила и водила Лидија Ужаревић, уредник КЦК, уз асистенцију Јованке Андрић, глумице Крушевачког позоришта, која је заједно са њом читала стихове.

О самој књизи су говорили др Милош Марковић – лектор и коректор књиге и Љубодраг Обрадовић – директор КЦК, за музички тренутак постарала се Тијана Трнавац на клавиру, иначе ученица друге године средње музичке школе у Крушевцу, техничко вођство промоције одрадио је Марко Вишњић, а за фотографисање био је задужен Веркан Гвозденовић. Све у свему бројна публика је уживала у дивној поезији и музици…

 


Славољуб Бановић – песма за почетак

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ

Како да зауставим реч?
Како да зауздам мисао?
Како да запишем све што хтедох,
а не стигох ти рећи?

Како да ти кажем све,
кад не стижем да ти кажем ништа?

© Славољуб Бановић


Славољуб Бановић

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО

Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али …

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић


Јованка Андрић, Славољуб Бановић, Др Милош Марковић
 и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић – уводно излагање

 
Поштовани посетиоци, пријатељи Славољуба и његове поезије, мени је драго што сам у прилици да Вас поздравим у име издавача ове књиге, Културног центра Крушевац и своје лично име. И одмах да Вам кажем да је ова књига поезије која носи назив *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*, први издавачки пројекат Културног центра Крушевац у 2011. години и да сам ја због тога вечерас срећан! Заслугу за то, што је овај драгуљ песништва вечерас пред нама, поред самог Славољуба Бановића, чији је песнички набој свакако био пресудан, има и Момир Драгићевић, уредник КЦК, који је и уредник ове књиге.

Ја нећу превише говорити о поезији која је у књизи, моја је девиза да ће сама поезија о себи испричати најлепшу песму, али кад се у рукама има један овакав поетски бисер, који је прецизно изаткао један математичар, онда морам цитирати Елеонору Лутхандер, песникињу рођењу у Крушевцу, која данас за поезију живи у Шведској и која је у једном свом тексту написала пар реченица, које би, по мени, могле да осликају једну од суштина Славољубове поезије…

*Као у једначинама или пореским извештајима, свака реч и свака цифра је важна да би резултат био тачан. Он и у поезији примењује сва та правила математике… решава песму као једначину са више непознатих и на крају од једначине прави песму. Свака песма је тачна, решена, даје задовољаство читања, оплемењује и учи. У следу обичних мисли крију се метафоре, велике ловине и златне рибице. Управо те метафоре, су та математичка решења песме које, нас читаоце, љубитеље поезије, чине мудријима и дају нам одговоре… *

И на самом крају овог уводног обраћања, једна моја констација! Славољуб јесте песник који у својим стихова обједињује генијалност песника попут Мајаковског, Јесењина и Превера и наравно Пере Зупца, како то написа рецензент ове књиге др Милентије Ђорђевић, али је и песник који показује математички тачно да је поезија вечна и да њен задатак да мења свет, није тако тежак и неостварив… Јер, како написа Славољуб:


Ако си мој сан,
пусти да те сањам!
Ако си ми јава,
пусти да те волим!
Ако си ми живот,
хајде да живимо!!!
Настави са читањем “Промоција књиге “О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ” – Славољуб Бановић”

Промоција књига – ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ – Алексинац

Loading

 

У Белој сали КЦК, 18 марта 2011. године, у организацији Културног центра Крушевац, одржана је промоција издавачке делатности Центра за културу и уметност из Алексинца, на којој су представљене књиге чланова књижeвног клуба Велимир Рајић из Алексинца: Светлане Биорац Матић, Србобрана Матића, Тање Ганић, Милице Дамјанић, Слободанке Живковић, Иване Ђорђевић и др…. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – организатор КЦК, о издавачкој делатности Центра за културу и уметност из Алексинца говорио је Иван Матејић, за музички тренутак били су задужени Мића Живановић и проф Далибор Накић, а за звучне, светлосте и остале техничке ефекте и детаље бринули су Бранко Симић, Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић и Ивана Милојевић.

На промоцији су о потенцијалима сарадње Центра за културу и уметност из Алексинца и Културног центра Крушевац говорили директори ових установа Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић, а о актуелностима у савременој поезији свој занимљив еротско-сатирчни приказ изговорио је мр Спасоје Ж. Миловановић. 

 


Светлана Биорац-Матић
 

Јелена Ђорђевић рецитује песму Светлане Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе. Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић и Славица Јеленић
Настави са читањем “Промоција књига – ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ – Алексинац”

Svetski dan poezije u “ETNO KUĆI” u Kruševcu 2011.

Loading

Na SVETSKI DAN POEZIJE, 21.03.2011. godine, u predivnom ambijentu restorana ETNO KUĆA, a u organizaciji Kulturnog centra Kruševac,  relizovani su u Kruševcu, drugi put zaredom *PESNIČKI SUSRETI*  inspirisani ovim danom! Susrete je osmislila Jelena Protić-Petronijević – urednik KCK, a učešće su uzeli i neki od pesnika sa sajta PoezijaSCG. Bilo je dakle, poezije i muzike (učenici srednje muzičke škole u Kruševcu), a i ića i pića, u režiji restorana ETNO KUĆA.


U *ETNO KUĆI* predivna poezija i etno muzika

Настави са читањем “Svetski dan poezije u “ETNO KUĆI” u Kruševcu 2011.”

Изложба карикатура Николе Масловаре и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче – Бела сала КЦК 2011.

Loading

22.03.2011. године отварањем изложбе карикатура Николе Масловаре у холу Беле Сале КЦК и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче, отпочело је финално одбројавање за ЗЛАТНУ КАЦИГУ 2011, која ће реализовати проглашењем победника и уручивањем награда , 01.04.2011. године, на светски дан шале.

Изложбу карикатура пригодним излагањем о аутору Николи Масловари, отворили су Маја Олић и Милоје Радовић, а о књизи *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче говорили су Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и чланови драмског студија КЦК…


Љубодраг Обрадовић, Милоје Радовић, Никола Масловара,
Маја Олић (отвара изложбу) и Радоје Савић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.

Loading

 

BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima…
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Данас, 24. марта 2011. године, навршава се тачно 12 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24. марта 1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и крстарећим “ТОМАХАВК” пројектилима испаљених са ратних бродова и подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78 дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови, аеродроми, ПТТ и телевизијски центри, радио-телевизијски предајници, резиденцијални објекти, амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих послова и Војске Југославије, али и колоне народа “у збегу”, као што је био случај на путу Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или варошке четврти у Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема, нити је било војних објеката.


Проф Драгиша Милошевић – подсећање на НАТО агресију

24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ?

На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата.

У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић – Маринковић.

 

Данас, када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати – “SUI PRODEST” -“Чему то служи”, односно “Коме то треба”, и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО – агресора су ЈП “Градска топлана” са 2, и ИМК “14.0ктобар” са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК “14.0ктобар”, а З пројектила на градско насеље “Лазарица”, на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне “Трајал Корпорације”, док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО – агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица – 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!

Проф Драгиша Милошевић

 

Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.”

39 ФЕДРАС – Сликамо за КЦК 2010.

Loading

У Малом Црнићу од 14 до 22 октобра 2010. године релизоваће се 39 ФЕДРАС – Фестивал драмских аматера села Србије, на коме ће ове године у званичној конкуренцији наступити 11 драмских дружина из Србије. Саму манифестацију коју прате и други садржаји подржава и Министарство културе Републике Србије.


Званични плакат 39 ФЕДРАСА


На 39 ФЕДРАСУ у Малом Црнићу, по први пут појавиће се и Културни центар Крушевац са изложбом слика са своје ликовне колоније *СЛИКАМО ЗА КЦК*. Изложбу слика отвориће млада ликовна уметница Марија Стојадиновић.
Погледајте неколико слика са овогодишње ликовне колоније.


Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010

Loading


Haskovsko pozorište – mesto izložbe za karikature sa ZLATNE KACIGE 2010
 
U okviru proslave DANA HASKOVA 2010 u gradu Haskovu (Bzgarska) od 6 do 11 septembra predstaviće se i Grad Kruševac, odnosno Kulturni centar Kruševac, svojom izložbom karikataura sa 18-te ZLATNE KACIGE sa temom KRIZA. Izložba karikatura će biti u holu Haskovskog pozorišta 07.09.2010. godine u 18:00 časova. U glavnom programu Haskovskog Kauna 2010 u Haskovskom pozorištu u 18:30 časova nastupiće i mlada i talentovana vokalna solistkinja iz Kruševca – Sandra Petrović.

U narodnoj biblioteci “Хр. Смирненски” 07.09.2010. godine u 10:30 desiće se i susret sa srpskim pesnikom Ljubodragom Obradovićem *Среща със сръбския поет Любодраг Обрадович*. U nastavku ovog članka pogledajte detaljan program proslave dana grada Haskova.


Crkva – Sveta Bogorodica

ТЪРЖЕСТВА  ЗА  ДЕНЯ  НА  ГРАД  ХАСКОВО 

  6 – 11 септември 2010 год.

           

Настави са читањем “Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010”

РАДОВАН ТРЕЋИ

Loading

У недељу, 19. августа 2018. године у Дому културе у Здравињу у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2018 одиграна је представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању глумаца из Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врвнице. Подсећамо Вас да је представа РАДОВАН ТРЕЋИ од стране стручног жирија Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРА предложена за учешће на Републичком драмском фестивалу ФЕДРАС 2018 у Малом Црнићу, па је ово била још једна у низу припремних представа за за овај наступ...

У Белој сали КЦК одиграна је 30.07.2018. године представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Представа је одиграна пред бројном публиком.

КОВАЧИ – “КУД Вук Караџић”, Режија Љубодраг Обрадовић, Текст Милош Николић

Loading

Представа Ковачи Милоша Николића у режији Љубодрага Обардовића, у извођену Драмског студија КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице уз осмех је 23 маја 2007. године отворила овогодишњи Фестивал Драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, који улази у другу деценију.

“Озбиљна прича испричана језиком комике, једноставном али тачном режијом, допрла је до свих гледаоца. Скромна сценографија и костими били су у функцији предане игре глумаца.Иван Антић у улози Аце Ковачева, тачно дозираним глумачким средствима, гради свој лик јасно и уверљиво. Бојан Пршић као Петер Шмид, огромном количином енергије зрачи са сцене, али у неким моментима прелази границу природног. Оливера Ђокић као Лујза суверено влада сценом истовремено парирајући свим глумцима. Све похвале и Милутину Јаковљевићу и Радиши Стевановићу који у мањим, али исто тако битним улогама, препоручују ову представу. Треба поменути да је ово прва режија Љубодрага Обрадовића. Он је овој представи удахнуо дух савремености испреплитањем позоришног и филмског приступа. Међутим, верујем да ће следећи пут у томе бити још вештији. Ова представа, оправдава фестивал *ФЕДРАРО*, који добија на својој зрелости”. /Јованка Андрић, председник жирија/

КОВАЧИ:

Писац: Милош Николић
Режија: Љубодраг Обрадовић

ИГРАЈУ:

  • Лујза – Оливера Ђокић
  • Иван Н. Кузњецов – Радиша Стевановић
  • Аца ковачев – Иван Антић
  • Петер Шмид – Бојан Пршић
  • Тата Петер – Милутин Јаковљевић

Техничка екипа:

  • Избор музике: Љубодраг Обрадовић
  • Сценографија: Љиљана Петронијевић и Иван Антић
  • Снимци: Ивица Стојковић
  • Тон: Мирољуб Обрадовић
  • Специјални ефекти: Бојан Пршић
  • Светло: Милета Пршић

Видео снимак представе:

  • ТВ ПЛУС Крушевац, директор Братислав Гашић

Представом Милоша Николића *КОВАЧИ* у режији Љубодрага Обрадовића и извођењу Драмског студија КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, отпочео је 11 ФЕДРАРО. Представа је одиграна 23.05.2007. године у Дому културе у Треботину.


Они су са посебним жаром одиграли представу КОВАЧИ

Плакат за представу