КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Loading

КАД ЗАИГРА МЕЧКА

Заиграће мечка и пред кућом твојом.
Нико од те игре још побегао није!
Одиграј и ти тај плес с животом,
нека те истина заврти смелије.

Сад је све рулет, и као некад није…
У срцу бол сева, филм живота врти…
Опет ти вино прија, кад га попијеш!
И док славуј пева, снови су расути.

За старо гвожђе већ си, виђаш утваре,
док стари цига у тарабуку бије!
Сан, остао ти сан. Ретки сан остваре.

Сад знаш, то мечка за тебе сузе лије.
То сазнање сва надања ти изигра..
И знаш: Живот се тако лако проигра!

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић

Loading

КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ

Како песмом да мењам свет?
Како римом да натерам цвет,
да мирише… остане леп?
Како стих да тај почне лет?

Како љубав да има узлет,
срећа да дoлeти опет 
и добро да победи зло?
И како да дочекам то?

Хајде, офарбајмо јаву,
на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,

да отпочне то весеље.
Кад пронађем своју савест,
ја и наш променићу свет.
Настави са читањем “КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ – Љубодраг Обрадовић”

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ – Љубодраг Обрадовић

Loading

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано, на рад полазиш,
своје снове досањао ниси.
Стари комплекс жилама пролази…
Из забите провинције ти си.

Одувек много сумњаш у себе,
можда и ниси за развој света.
И јутрос ти опет срце зебе,
да ли и коме твој занос смета?

Пишући те риме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш?
За “елиту” ту си жито да жњеш,

а песмама их само умараш.
Збиља се само сновима мења!
Песма је занос за поколења.

СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ – Љубодраг Обрадовић

Loading


СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ



Све реке, неумитно, ка ушћу теку,
таласи полако жеље нам односе.
Никад да загазимо у исту реку,
и схватимо шта то таласи доносе.

Увек помислимо, променићемо свет,
неосвојиво као на тацни лежи.
И ето, данас се спотакнемо опет,
то проклетство судбине од нас не бежи.

Истине се губе и полако вену,
заблуде су опет све веће и веће,
а још на љубав чувамо успомену,

и те драге дане, прохујале среће.
Све реке ка ушћу, неумитно теку,
односе нас и кад пливамо уз реку.

Настави са читањем “СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ – Љубодраг Обрадовић”

ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић – Нове књиге – Промоција

Loading


Промоција књиге ЗАПИС Љубодрага Обрадовића

Вест РТК

У организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и Културног центра Крушевац. 15.5.2024. године у 15:00 часова у Биоскопу Крушeвац одржана је промоције моје девете књиге „ЗАПИС“. Издавач књиге је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, чији сам ја један од оснивача, први председник и сада члан Управног одбора удружења. Рецензију за ову књигу написали су моји пријатељи: др Велибор Лазаревић, Светлана Ђурђевић, Драгојло Јовић и Милосав Ђукић Ђука, садашњи председник удружења и сви они говорили су о књизи и мом стваралаштву. Око моје биографије трудили су се мр Спасоје Ж. Миловановић, др Велибор Лазаревић и наравно ја. Представљање књиге било је мултимедијално, зато што је поред поезије било и музике коју су извели Иван Ђукић Ђука, Љубиша Боровац и Милосав Ђукић Ђука. На промоцији су изговорене песме (укупно 28.):

1. Љубодраг Обрадовић – ЗВУК ВИОЛИНЕ;
2. Предраг Ћирић – ЗАПИС;
3. Јелена Ђорђевић- БОГИЊА;
4. Драгојло Јовић – ТИ ТО НЕ СЛУТИШ;
5. Милосав Ђукић Ђука – ЛИПЊАК;
6. Светлана Ђурђевић Ђурђа – ЈА БИХ ТЕБЕ;
7. Јелена Вучић – СВЕ ЋУ ДА ДАМ;
8. Дејан Петровић Кенац – ЗАШТО;
9. Живојин Манојловић – ДОПУСТИТЕ;
10. Даница Гвозденовић, – ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ;
11. Мирко Стојадиновић – НЕОБУЗДАНА ЧЕЖЊА;
12. Даница Рајковић – ЗИДАМ СВОЈ СВЕТ;
13. Саша Милетић – СВЕ РЕКЕ КА УШЋУ ТЕКУ;
14. Боривоје Видојковић – ПЕСМУ ТИ ЉУБАВНУ ПИШЕМ;
15. Мирослав Кркић – ОТИШЛИ СУ;
16. Миодраг Глигоријевић Миган – ПРОЛАЗ;
17. Слађана Бундало – ЛОЗА;
18. Горан Минић – ДЕВОЈКО;
19. Мирослава Смиљанић – ИМАЛА САМ 16 ГОДИНА;
20. Снежана Поповић – САМОЋА;
21. Братислав Спасојевић -ЗАШТО ПИШЕШ ПЕСМУ;
22. Драган Ракић Сингер – МУЗИКА;
23. Нада Милосављевић Кети – НАЈДРАЖА;
24. Радмила Миљковић – ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ;
25. Првослав Пендић Пенда – ПЕТАО;
26. Сандра Миладиновић – СУСРЕТ;
27. Живота Трифуновић – ВАРКА;
28. Љубодраг Обрадовић – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ.

Готово све песме које су у књизи ЗАПИСане су и на мом сајту www.poezija.in. А све што се на бини Биоскопа Крушевац догодило по синопсису или импровизацији записано је видео камером и фотоапаратом и објављено на друштвеним мрежама и бројним сајтовима. Слике су забележили Живојин Манојловић и Ђурђија Обрадовић, а видео Љубодраг Обрадовић. О човеку са с којим смо свакодневно, увек недовољно знамо. Била је прилика да се на промоцији сазна и нешто ново о мени, мом животу и мојим песмама.

Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЗАПИС – Љубодраг Обрадовић – Нове књиге – Промоција”

ИЗАЗОВ

Loading

ИЗАЗОВ

Љубичица у зору,
заденута у коси,
плавој у тачкама сунца,
а ја мирисе скупљам.
Девојчица кроз гору,
а гране јасика около,
па ветар шушка,
док јој стопе следим. Повијен,
сенке борова тражим
и прикрадам се бос.
Девојка жури,
приметила ме ваљда,
па се нада.
Славуји…
Настави са читањем “ИЗАЗОВ”

Песме за… – ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА

Loading

ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА


Имала је шеснаест година,
вoлeла игру,
била безбрижна
и летела са цвета на цвет.

Имала је шеснаест година,
у коси звезде,
у очима сјај месеца.
Вoлeла је живот и сав свет.
Настави са читањем “Песме за… – ИМАЛА ЈЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА”

ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Loading

Аутор слике: Миливоје Минић


ПТИЦА БЕЗ КРИЛА

Златно-жути листови,
помешани са зеленим,
ветар неосетно пири…
По неки лист увео,
окрене се трипут у ваздуху,
па се придружи онима,
који су ту од јуче…
И у друштву се умири.

Птица једна мала,
на сунцу јесењем
пред јесен ону праву,
некако тужно покреће крилца,
питајући се да ли ће је неко
у пролеће видети здраву.

Та, хладна зима долази,
када царују снег,
мраз и северац…
И сви беже, траже
свој кутак, топли дом,
а она не зна свог лета правац!

Помислих:
*О, птицо мала,
како си слична мени…
Немаш више своју љубав,
немаш више свој дом.*
Настави са читањем “ПТИЦА БЕЗ КРИЛА”

Песме за… – НЕ ПЛАЧИ

Loading

НЕ ПЛАЧИ

Не плачи, изломљена сламко,
сузе светлост односе.
Мрави те гоне у сну?

Не плачи! Спавати не можеш,
док ја лутам, док месецу шапћем,
а он после прича звездама,
баладу мог кајања.

Не плачи, грешна плането,
нећеш се разбити о мене.
Већ те има он, сунце.
Већ кружиш око њега,
а кружна путања
губи километре.
Настави са читањем “Песме за… – НЕ ПЛАЧИ”

Песме за… – ЗЕЛЕНО

Loading

ЗЕЛЕНО

Јабука је донела плодове,
зелене плодове.
Ко најнежнији лахор,
милују ме речи,
које не изговараш.
Бледо и зелено,
на западу
дрема сунце.

Настави са читањем “Песме за… – ЗЕЛЕНО”