Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је 30.04.2013. године у сарадњи са Културним центром Крушевац у Пионирском парку промовисало прву књигу Саше Збиљића ДАХ ЖИВОТА. О књизи су говорили Љубодраг Обрадовић и Саша Милетић, а стихове из књиге, поред аутора говорили су Никола Стојановић и Томислав Милетић. У наставку ове песничке вечери своје стихове су читали и песници: Латинка Ђорђевић, Томислав Милетић, Светлана Ђурђевић, Никола Стојановић, Саша Милетић, Зора Митровић, Милош Ристић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Мирко Стојадиновић, Градимир Карајовић, Драган Тодосијевић, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић… Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Мића Живановић.
Саша Збиљић говори своју поезију из књиге ДАХ ЖИВОТА у издању Удружења песника Србије – ПоезијеСРБ
ПУСТИ ДА ТЕ ЖИВОТ ВОДИ
Кренути путем плавим, непознатим, небеског свода, слободе и мира, у скученој празнини, дахом незнатним, дозволи тренутку да ти срце дира.
Плашљиве ти очи замаглише пут, којој истини да верујеш сада, пада на твоја леђа тај себичан прут, верујеш ли да постоји нада.
Огољене кости труну у дубини, гладне живота кога више нема, препусти све својој судбини, и веруј да ти нешто лепо спрема.
Отров избаци што те љутим чини, нека славуј твој донесе ти мир, полети високо ка висини, јер све ће једном прогутати вир.
Испијај полако сваку кап живота, удахни дубоко сваки дан што дође, откриј себи да постоји лепота, није ни она вечна, брзо ће да прође.
Док гори тишина у недрима твојим, блиставу сузу из ока ослободи, свако свој пут кроји, само пусти да те живот води.
Љубодраг Обрадовић говори своју рецензију из књиге ДАХ ЖИВОТА
Љубодраг Обрадовић – ДАХ ЖИВОТА КАО КЉУЧ ПОЕЗИЈЕ
У једном даху сам прочитао седамдесет и једну песму садржану у овој првој књизи песника Саше Збиљића, а све то да бих открио тајну коју свака књига у себи носи. Ту тајну Вам нећу открити, јер сте прочитавши књигу и Ви у њеном окриљу и сад лебдите на крилима заноса којим нас је тако несебично даривао аутор. Јер сад сте и Ви ту тајну спознали на свој начин и било би погрешно да се ја својим схватањем оног шта је писац хтео да каже ту уплићем.
Иако млад (24 године), песник је схватио суштину писања поезије “као што сликар уноси велики део себе у слику, тако и песник уноси део себе у песму, стога је свака песма саткана од њега самог” и зна “знање” да своја осећања и своје схватање и филозофију живота сложи речима у поезију која може да да крила и самом аутору, а посебно читаоцу жељном добре поезије. Настави са читањем “Промоција књиге ДАХ ЖИВОТА Саше Збиљића 2013.”
ЧУДАН ЈЕ И НЕДОКУЧИВ ХОД СТАЗАМА ЖИВОТА – Љубодраг Обрадовић
Чудан је и недокучив ход стазама живота. Ми често и не слутимо шта је то што нас кроз живот води, ни куда нас води, зашто је то тако, зашто нас раздире чемер, зашто нисмо срећни??? Та и многа друга питања раздиру нам спокој и као да нас гурају у разне пороке, који као нуде излаз из проблема у форми неког заборова који у ствари никад неће стићи, само ће бити још једна обмана, пре свега самог себе.
Слободан Ценц је у свом првом роману *СА ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРИСТУПИТЕ* (за читаоце и за себе) спознао драж живота, и схватио да живот такав какав је, увек има предност у односу на све сциле и харидбе које нас у њему прате. Лепота и чар живота схвати се често прекасно, али је важно да се схвати.
Овај роман је у ствари поигравање аутора са фрагмената из живота човека који је у једном тренутку упао у лавиринт алкохолизма и изгубио све што је имао… И спокој и веру и љубав, и другове, пријатеље … Слобадан нам као на филмској траци слика сво сивило безизлаза који човека обузме у таквим тренуцима кад се спасење не назире…
И доспео је јунак овог романа у болницу за лечење алкохоличара. Тек кад је остао сам пред собом и богом, схватио је једноствну истину, живот је увек најпречи и за њега се мора борити и изборити сваки појединац јер после таме увек засија сунце…Болеће често тај излаз на пут светлости, као што је Војина при изласку из болнице заболела чињеница да за њега, за сво време боравка на лечењу, нико није питао лекаре како му је. Али кад се са страхом божјим, вером и љубављу проблему приступи, проблем ће се и решити.
*Срби из Републике Српске Крајине четири године су релативно успјешно чували границе своје младе државе коју су изгубили без праве борбе, тако рећи, без испаљеног метка, за само два дана. Историја је пуна куриозитета, али овакав још није забиљежен…* У само две реченице, на самом почетку ове књиге приказа, Вељко је пред нас, као на длан изнео сву коб судбине једног народа који је протеран са својих вековних огњишта и омогућио нам да у трену наслутимо све тегоба које је у том изгнанству српски народ морао да проживи, а и данас живи… А у самој књизи показао нам је сву снагу тог народа који је уз све невоље, које су га пратиле и које га прате, успео да оживи крајишку књижевност, свестан да само *раскошно расцвјетавање промрзлих крајишних цвјетова* даје наду да спас од заборава у писању лежи… Јер свако свој *КРСТ ОД ЛЕДА* мора носити…
У Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, је 26.04.2013. године одржана промоција књиге Вељка Стамболије *ПРЕЧАНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ*. О књизи и Вељковом стваралаштву су говорили: Мићо Јелић Грновић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Протић-Петронијевић (која је и водила и заједно са Вељком и осмислила ову промоцију) и Љубица Петковић, делове из књиге читала je и надахнуто казивала Вељкову поезију Лидаја Ужаревић, а за технику, музику и фотографије су се постарали Бранко Симић и Веркан Гвозденовић.
Поклон Вељку од Миће Јелића
Љубодраг Обрадовић: врата КЦК су за тебе Вељко отворена и можеш увек доћи на чашицу разговора и… треботинске ракије …
Поштовани посетиоци, пријатељи културе.
Мени је част да Вас поздравим и да пожелим да ово Вече буде нешто посебно, јер је и човек који је написао књигу *ПРЕЧАНСКЕ ЕЛЕГИЈЕ* коју Вам вечерас представљамо посебан.
Има нешто што ми и није драго, а то је свакако чињеница да издавач ове књиге Вељка Стамболије није Културни центар Крушевац, већ Књижевни клуб *БАГДАЛА*, али кад боље размислим, много и не жалим јер ме име *Багдала* (посебно због издавачке делатности која је под овим именом оставила незбрисиви траг у српској култури) увек подсети на праве вредности и у то име честитам Срби Ђорђевићу, као издавачу, на правом одабиру.
А нама из Културног центра Крушевац преостаје задовољство што имамо Вељка Стамолију за правог и оданог сарадника, који је са нама увек *кад нам је тешко*, а тако је било бар 96 пута за протекле четири године илити бар 2 пута сваког месеца у просеку… Било да је Вељко говорио своје стихове, било да је у минут до дванаест добијао од мене неку нову књигу (коју пре тога није имао у ракама) да о њој експресно напише приказ и већ сутра, прекосутра о њој говори пред препуном Белом салом КЦК, или у Клубу КЦК, или у Пионирском парку или на неком дргом месту или књижевној манифестацији… Хвала му на том напору. У то име, уместо пригодног поклона поклонићу му једно обећање: врата канцеларије КЦК бр 6/1 су за тебе Вељко отворена и можеш увек доћи на чашицу разговора и… треботинске ракије …
Наравно, о књижевним дометима књиге *Пречанске елегије* вечерас су говорили и говориће други учесници ове промоције, који су за то копентентни, а ја ћу Вам, да много не тестирам Ваше стрпљење, изрећи још две кратке импресије.
У белој сали Културног центра Крушевац је 24.03.2013. године одржан поетско-музички програм под називом *ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ*. На почетку програма је Горан Радомировић, један од учесника рата, одржао беседу о борби за слободу Србије, а након тога је минутом ћутања одата пошта свим палим борцима из Војске Србије и Полиције у рату за одбрану Србије. У програму су учествовали песници: Љубиша Бата Ђидић, Зора Митровић, Небојша Лапчевић, Боривоје Видојковић, Мирко Стојадиновић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Ксенија Алексић; за музику су се постарали Камерни мушки хор *Станислав Бинички* и млада и талентована Валентина Кузмановић.Програм је реализовала је Екипа Културног центар Крушевац у саставу: Љубодраг Обрадовић – уредник, Љиљана Панић-координатор програма КЦК, Јелена Ивановић – дизајнер, и Марко Вишњић, Братислав Пршић и Веркан Гвозденовић: реализатори, и Ксенија Алексић као водитељ.
Горан Радомировић
Љубодраг Обрадовић
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је отпочело грехом: бомбе опет падају на Србе, док под мојом стрехом, пупе зове и листају врбе.
И ко то зло да схвати? Уместо песме славуја, сад чемер у душама пламти, ко сламку носи нас олуја.
То силници света, своје истрошене визије, хоће да нам наметну. Ипак, иако смо сви мета, понос Србије, не могу да сретну.
Потоци наши жуборе у нама. Жеља за слободом и наш понос, убити се не могу ни бомбама. Злу и неправди дајемо отказ.
О, како тај врли свет то може? Уместо да понуде правду и памет, Србију сад скидају до голе коже и уводе јој нови, најтежи намет.
Уводе нам опет данак у крви. Али ми знамо свој пут, слобода нема цену! И остаћемо увек први борци, за мир и спокој, и за истину поштену.
Пролеће је отпочело грехом, али ластавице песме донеће. Сутра под мојом стрехом, врбе ће олистати цвећем.
(C) Љубодраг Обрадовић 06.04.1999. године
Владимир Тасић
…Грађани Крушевца памте блиски сусрет са… милосрдним анђелом. Ниски кровови нашег града његов бришући лет, памте. И мостови, памте све. Бомбе су падале, иако смо се обраћали готово свим европским владама, уједињеним нацијама, да ступе у одбрану мира. У име разума зауставите безумље рата! Зауставите у име културне историје човечанства. а бомбе су падале…
Апеле смо слали у име миротворног Крушевца, домаћина јубиларне генералне скупштине међународне асоцијације градова весника мира. Из града одликованог са два најзначајнија миротворна признања која додељују уједињене нације градовима и народима, који имају своје истинске трагове за историју мира. Бомбе су ипак падале… Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2013.”
У клубу КЦК је 21.03.2013. године у организацији Културног центра Крушевац и подршку Удружења песника Србије *ПоезијаСРБ* одржан традиционални ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК.
У част Светског дана поезије стихове су говорили: Ана Бербаков, Ксенија Алексић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Драган Тодосијевић, Саша Збиљић, Ивко Михајловић, Зора Митровић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, Тома Милетић, Драгана Марковић, Саша Милетић, Никола Стојановић, Слободан Ценц, Драгослав Ђорђевић, Дајана Цветковић, Милош Ристић, Анастасија Стојиљковић, Дарко Михајловић, Јелена Протић-Петронијевић и Љубодраг Обрадовић.
Песнички маратон КЦК су осмислили и водили Јелена Протић-Петронијевић – уредница КЦК и Љубодраг Обрадовић – главни уредник КЦК, а музиком су поезију обојили Мића Живановић и Бранко Симић.
Ана Бербаков je отворила овогодишњи ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК
Љубодраг Обрадовић
ПОЕЗИЈА
Поезија је опсена, илузија… У њој истине нема, само снови за живот неки нови, нестварни, лавиринт који у нама сија…
Поезија је наш мост у свет без пакости, у свет радости, у свет где си увек гост, кога угосте јагодама, а остало воће пролазност позоба…
Поводом 200 година од рођења Петра II Петровића Његоша у организацији Културног центра Крушевац је 14.03.2013. године у Крушевачком позоришту одржана свечана академија. О животу и делу Петра II Петровића Његоша говорио је др Велибор Лазаревић, а своју беседу о Његошу изговорио је и др Павле Бубања. На академији су уручене и награде ученицима средњих школа који су били најбољи на конкурсу Културног центра Крушевац на тему „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом“. Награде је уручио председник скупштине Града Крушевца Дејан Срдић. Директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић је уручио специјалне повеље школама које су учествовале на конкурсу и појединцима који су допринели да академија успе. Програм у коме су учествовали глумци Крушевачког позоришта и хор *Лазарице* водили су Јелена Ђорђевић и Пеца Радовановић.
Директор Културног центра Крушевац мр Мирослав Смиљковић говори
У белој сали КЦК, 05.03.2013. годуне, офржана је промоција нове књиге Јелене Протић-Петронијевић *СА ОБЕ СТРАНЕ ОБЛАКА*. О књизи је говорио Верољуб Вукашиновић, а песме су читали: Зора Митровић (на енглеском), Јелена Ђорђевић, Марко Вучковић и Лидија Ужеревић, која је заједно са ауторком књиге и водила ово поетско вече.
У Белој сали КЦК, 28.02.2013. године је одржана промоција новог броја часописа *ПУТЕВИ КУЛТУРЕ*. Промоцију, у којој су учествовали неки од сарадника овог 19 броја, је осмислила, водила и уредила, (као и сам часопис), уредница КЦК Јелена Протић-Петронијевић. Гост изненађења, по коме ће се ова промоција памтити био је Игор Старовић…
ПУТЕВИ КУЛТУРЕ – Идемо на промоцију, зар не? …
…пева Игор Старовић !
Лексикон народних поређења трстеничког краја *КИ* – Милош Милошевић Шика
Одакле да почнем. Па од почетка рекао би Шика. Ајде да га послушам. А где је у овој причи почетак???
Можда, 10. новембра 2011. године у Белој сали КЦК када је у организацији Културног центра Крушевац одржана је промоција Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* Милоша Милошевића Шике. Промоцију је тада осмислила и водила Лидија Ужаревић, а о књизи су говорили Радошин Зајић и Др Велибор Лазаревић. Ја сам тада седео у првом реду и уживао баш КИ ви сад.
А ево данас 9 новембра 2012 године, 365 дана после, опет Бела сала КЦК и опет промоција Шикине књиге КИ, овај пут сценска, да буде нешто ново. Па ко је бре тај Шика из Грабовац па да има две промоције у КЦК, КИ да је РОКИ. Али ако је он КИ РОКИ догураће зачас до 6-те промоције и побиће све нас КИ грањом. Ајд да је бар Rocky Balboa т.ј. Шики Балбао млатнули би и њега по неки пут па би нам било лакше.
Овако, Устопрчио се ки да е његов цео Трстеник. КИ да је народни херој.
А није! Он је само херој пера који је успео да се у све жанрове стваралаштва умеша КИ да је дијамант маргарин па се у све ДОБРО меша!
Кад Шика подигне прст…
А можда је почетак био пре тридесетак година, кад сам ја Шику *грофа оф Грабовац* срео на тадашњем Турниру Духовитости који је организовала Политика Експрес и кад су се на том ВЕЛИКОМ ЈУГОСЛОВЕНСКОМ турниру такмичили све сами градови, од Новог Сада, Беле Цркве, Велике Плане, Чајетине, Пирота, Врања па све до Белог Поља и БУДВЕ, а преко три села која су ту залутала, (а можда и нису?) Грабовца, Треботина и Коњуха. Можда је и тај ТУРНИР ДУХОВИТОСТИ баш прави доказ да провинција у културном стваралаштву и непостоји, јер је у том такмичењу једном победник био тај КОЊУХ, који је као представник овог ТРОМОРАВЉА ладно победио. Шика додуше није победио ниједном, али не може он у свему баш да буде први. Понекад мора и Сингер коња за фрку да има.
У Шикиној биографији при крају књиге КИ коју вечерас представљамо пише: Рођен у Трстенику 22.02.1959. године (млад КИ Роса у подне). Живи и ствара у Грабовцу надомак Трстеника. Драмски писац, песник, хумориста, сатиричар и писац за децу. Члан је Удружења драмских писаца Србије и Удружења књижевника Србије.
Заиста, тако кратка биографија за громаду КИ што је Шика. А када бих ја наведеноме додао да је Шика и глумац, редитељ, забављач, композитор, врсни фотограф и… писац Лексикона народних поређења трстеничког краја под називом *КИ* опет би све то било мало за човека који је досад написао пуну приколицу књига, од епиграма, преко поезије за децу, до поезије за одрасле и преко афоризама и комедија, све до Тв серија и драма.
Дакле Шика је прави доказ за моју омиљену тезу да провинција у књижевности не постоји, да постоје само мали људи у Велеграду који се праве велики, користећи предност медија и маркетинга за ширење лажног сјаја о себи.
Али што да се ја мучим у трагању за кратком суштином стваралаштва Милоша Милошевића Шике кад је тачно у циљ, када је Шика у питању погодио др Велибор Веља Лазаревић из Беле Воде, који о КИ – Лексикону народних поређења трстеничког краја записа, цитирам:
*Српски научници и други истраживачи усменог народног стваралаштва мало су пажње обратили, па тако мало и забележили српских говорних творевина а нарочито поређења. Више су се посвећивали изрекама, пословицама, епици, лирици, приповеткама и обичајима.
Једна оваква књига народних поређења трстеничког краја Милоша Милошевића Шике из села Грабовца попуњава велику празнину у изучавању нашег народног блага које је стајало у запећку интересовања.Обим ове књиге која је настала из десетогодишњег ослушкивања и записивања у стотинама прилика показује колико је ово говорно стваралаштво богато у трстеничком крају па се треба замислити колико би се овог блага нашло и у другим српским крајевима које треба истражити.
Иако не важимо као мудар народ ипак у врцавости и његовом величанству духу мало ко може са нама да се пореди. Српски народ је из древног искуства, посматрања, љутње, зајебанције, освете, покуде и похвале смишљао свакојака поређења којима нема краја ни конца. Поредило се све. Све телесне и духовне особине, физички изглед, лепота и ружноћа, вредноћа и лењост, кретање, страсти, преваре и лажи, доброта и добра дела,слабости, претераности… Само ради илустрације да наведемо да је у овде речима усликано не само како неко виче него и како се дере, како диже нос, колико је гадан и гладан, жудан, причљив, дремљив, шта воли, шта мрзи…*
Дакле, може Шика слободно да се поноси КИ да је ослободио Трстеник, јер се он чим је издао књигу *КИ* сврстао у издајнике (КИ Вук… Бранковић), хтедох рећи у издаваче од значаја за Србију КИ Вук Караџић.
