Ин поезија
СЛАВУЈИ
Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња сета.
Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.
Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.
Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ”
КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ
Како песмом да мењам свет ?
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп ?
Како стих да започне тај преокрет ?
Како жеље да се веселе,
да јава не буде страва
и лепоте буду доброте,
а у прошлост оду страхоте ?
Како љубав да отпочне лет,
како срећа да долети опет ?
Како добро да победи зло
и како да дочекам то ?
{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/JaBihTebeLjubaJastrebacKck2012.mp3{/mp3remote}
ЈА БИХ ТЕБЕ…
Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.
Ту, у парку том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.
Вoлeо је камен
гитару и песме,
волео људе и мраве
и све што се не сме,
а због издаје му суде
и не дају више никог,
да гледа, сања и воли.
Стоп !
На један живот тачка.
Испод грања празно,
само муљ и вода.
Вoлeо је тај да сања
и лето у јулу
и чар непогода
и жену само за њега.
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајна ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мрак
СВЕТ
Како је леп овај свет,
доле парк, солитер горе…
Овде травка, тамо цвет…
Авион пара небо, а брод море.
Једног дана, тачно у пет,
запитао се ја сам,
ко је саздао мој свет?
И од тад маштом скитам.
Тајна постанка и сад,
куршлус ми у мозгу прави…
Како је тај зидар,
успео свет да направи?
А одговор је ту,
у ваздуху виси…
Љубављу у срцу,
свој свет зидамо ми сви!
Певај сад, о оном што свако зна.
Све пролази, све се мења.
Певај сад, сан је само сан,
стварност је увек сурова.
Певај сад, кад ниси више млад,
о свету својих утопија. Певај ти.
Твоје жеље су прошлост,
сад други прелазе мост.
Други сад, желе да граде свој свет
и мисле то није грех, као и ти некад.
Певај сад, кад многа срца слама јад,
а друга, због тога обасјава сјај. Певај ти.
Почетак је увек леп, од идеала мало слеп,
а онда уследи тужни расплет
и у круг се све заврти.
Певај сад, дуг је пут преко реке,
а почетак изазов.
Али зашто рушити стари, за мост нов.
Настави са читањем “ПЕВАЈ САД”
Љубодраг Обрадовић
Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.
Испод мојих ногу
текла је вода,
промицале су рибе
и ситни песак.
Поред мене стварност
се смејала,
у телу мук и надање,
у машти сан.
Сан о Морави,
Морави која пева…
Сан о обали,
обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…
Настави са читањем “САН”
ДЕСИ СЕ ПОНЕКАД
Деси се понекад,
младићу,
да лута,
да је сам,
да му се не живи.
Деси се често.
Такође се деси,
младићу истом…
Да док лута,
док је сам,
док му се не живи…
Да на улици око девет,
спази девојку
наслоњену на киоск
и приђе јој
и упозна је,
рекавши
и ја читам баш те новине.
Да, деси се и то,
истина ређе,
али деси се…
И мени се десило
и ја сам те упознао
и сад сам срећан.
Сећаш ли се ти
тог сусрета нашег?
Памтиш ли и ти,
улице којима смо ишли тад
до мог стана?
Знам ја да се сећаш,
та мораш се сећати!
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Настави са читањем “Песме за … – БОГИЊА”