Категорија: Poezija

ПОКРЕНИ СВЕТ

Покрени свет,
можеш ти то.
И згажени цвет,
плени мирисом.

Причају ти приче,
а све бива горе.
Једни на друге сад личе,
док обмане говоре.

Певају ти баладе,
сутра ће боље бити.
Оно што данас раде,
неда се сакрити.
Настави са читањем “ПОКРЕНИ СВЕТ”

ПРОВИНЦИЈАЛАЦ

Устајеш рано и на рад полазиш,
своје снове још исањао ниси.
Стари комплекс жилама ти пролази,
из забите провинције ти си.

Ти увек сумњаш у себе,
као да си за пропаст света.
Јутрос ти опет срце зебе,
зашто сумњом свима сметаш.

Пишући песме пуне чежње,
откуд идеја да нешто ствараш.
Ти си ту само жито да жњеш,
и елиту сујетом не умараш.

Та, они стварају све што вреди,
јер само њима небо се смеши.
Знаш, гледањем бара се не цеди
и ништа сумњом неће да се реши.

У њиховом животу, незван си гост,
пролазник ког су случајно срели.
Зато одмах смело пређи мост,
који те од завичаја дели.

Устани сад и храбро пођи на рад
иако снове досањао ниси.
И нека ти срце заувек зна,
из забите провинције ти си.

2007. Београд

ОВАКО СМО ПОЧЕЛИ – ПРВО СУСРЕТ ОЛИМПИК

СЛАВУЈ

Лежиш будан у кревету,
славуј у ноћи пева.
Сан је у далеком свету,
идеала више нема.

Тело уморно дрхти,
заборав напада мозак,
нема ни дашка младости,
живот је постао грозан!

Али месечина прошлост враћа
и буди одавно заспалу машту.
Кад бих пио сокове небеског саћа,
она би опет красила моју башту.

Настави са читањем “СЛАВУЈ”

СЛАВУЈИ

Око мене певају славуји,
ту до мене глог цвета.
Свуд око мене пролеће струји,
а у души ромиња  сета.

Корачам споро,
а сунце ми прича
да од скоро,
новог имаш младића.

Застанем, погледам небо
и све ми се чини
да ти је са њим лепо,
ноћу, на месечини.

Погледам траву,
ветар осетим.
Богме, изгубићу главу,
или ћу да се осветим.
Настави са читањем “СЛАВУЈИ”

Вoлeо је камен
гитару и песме,
волео људе и мраве
и све што се не сме,
а због издаје му суде
и не дају више никог,
да гледа, сања и воли.

Стоп !
На један живот тачка.
Испод грања празно,
само муљ и вода.
Вoлeо је тај да сања
и лето у јулу
и чар непогода
и жену само за њега.