![]()


Настави са читањем “Неки од плаката КЦК за фебруар и март 2010”
Ин поезија
![]()

У петак, 29. јануара 2010. године, одржана је промоција двоброја 13-14, часописа ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, у Министарству за дијаспору Републике Србије у Београду.

Часопис који излази под покровитељством Града Крушевца као издавачки пројекат Културног центра, окупио је овом приликом велики број сарадника и пријатеља међу којима су били и Миња Субота, Миодраг Јакшић, Александар Чотрић, Радмила Мишић, Милутин Ђуричковић, Југославка Катић, као и песници Вид Вукасовић, Милан Паћен, Слободан Станишић, етномузиколог Марија Шурбановић, сликар Петар Ђуза, философ др Павле Бубања, археолог Љубиша Васиљевић, новинар Жића Миленковић и други угледни учесници промоције као и чланови редакције: Лидија Ужаревић, Маја Олић, Небојша Лапчевић, Мома Драгићевић, Јелена Протић-Петронијевић.
![]()
Протојереј Отац Драги Вешковац, старешина Цркве Лазарице
је пресекао Светосавски колач
Примопредаја колачарства, Љуба Предаје – Радоје прима
После сечења славског колача чланови секција КЦК извели су пригодни програм *НА САВИНОМ ПУТУ* који је осмислио и режирао Миодраг Динуловић – уредник КЦК!
Љуба Обрадовић поздравља присутне песмом
ТРАГ СВЕТЛОСТИ
Иза гора и долова,
иза свести и савести,
иза сећања и бола,
траг светлости…
Осмех на лицу,
у очима сјај.
Узлет у птицу,
узлет у бескрај.
Све за народ,
за себе ништа!
Никад горд,
увек оптимиста!
![]()
Патријарх српски Господин Иринеј говори
Љубица Петковић је добила Светосавску повељу…
![]()
КАКО ПЕСМОМ ДА МЕЊАМ СВЕТ
Како песмом да мењам свет,
Како римом да натерам цвет,
да мирише и остане леп?
Како стих да запали преокрет.
Како жеље да се веселе;
да јава не буде страва;
да лепоте буду доброте;
да у прошлост оду страхоте?
Како љубав да отпочне лет;
како срећа да долети опет:
Како добро да победи зло;
Како, како, да дочекам то?
Хајде сад да офарбамо јаву
и на вољу пустимо жеље,
да лепоту осете праву,
да данас започне весеље.
Хајде, нек нас занос понесе,
да мењамо себе, а не свет.
Немире нек прошлост однесе,
а ми свој да окајемо грех.
Љубодраг Обрадовић
Ljuba Obradović čita svoju poeziju
Прва је говорила Анна Йорданова – Директор Дирекция “Образование,
култура, младежки дейности и спорт”
А затим и Заместник кмет – Кирил Керанов
Janko Mitev – organizator promocije
Настави са читањем “U reginalnoj biblioteci “Христо Смирненски” u Haskovu program “Среща със сръбския поет Любодраг Обрадович””
![]()
На измаку старе 2009. године, 28.12.2009. године, у Клубу КЦК у Крушевцу, у организацији Културног центра Крушевац релизована је В НОСТАЛГИЈА коју је осмислила и водила Даница Гвозденовић (мало јој је у вођењу помогао Љуба Обрадовић, који је најавио госте из Параћина), а у којој су гости били: магистар Предраг Јашовић, Слободан Ивановић и Ђорђе Петковић из Књижевног клуба “МИРКО БАЊЕВИЋ” из Параћина и доктор Велибор Лазаревић из Беле Воде, а за музички тренутак били су задужени Раде Кошанин – фрула и Војин Алексић – виолина. Техничку реализацију НОСТАЛГИЈЕ одрадили су Мики и Влада Прокoпeнко, а за организацију су били задужени Милош Обрадовић – организатор у Клубу КЦК и Љиљана Панић – уредник КЦК.
САН …
Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.
Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.
Испод мојих ногу текла је Морава,
промицале су рибе и ситни песак.
Поред мене стварност се смејала,
у телу мук и надање, у машти сан.
Сан о Морави, реци која пева,
сан о обали, обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…
Идем и сад на Мораву.
Одсјај задњи је догорео.
Постао сам талас равнодушности,
не лутам ни по идеалима.
Стојим и сад на обали дуго.
Не плаше ме ни сове,
ни било шта друго,
чак ни ветар фијуцима својим.
И гледам ту воду,
слушам то стругање таласа,
који односе мој сан,
сан о…
Ево како је Љубодраг Обрадовић најавио пету НОСТАЛГИЈУ у клубу КЦК
Ђорђе Петковић, Слободан Ивановић и Предраг Јашовић из Параћина
( Говори Љубинка Спајић)
Даница Гвозденовић – уредник и водитељ НОСТАЛГИЈЕ
Ова песму написао је наш човек Славко Веснић који живи у Темишвару. Ето, то је носталгија: чежња за завичајем, чежња за нечим што нам је некад било веома драго, а више није ту, али ми се тога сећамо и кад можемо, ми му се враћамо.
Они који живе далеко од свог завичаја желе не само да се врате, већ и да нешто учине за завичај. Следећа прича говори о једном таквом примеру.
Из села Старог Трстеника у трстеничкој општини, а опет близу Крушевца пре много година отишао је Живорад Андрејић, школовао се и са дипломом инжењера зауставио се у Љубљани. Ту и данас живи са породицом као пензионер. Али своје село није заборавио. Јер како рече, опет један наш завичајни књижевник Човек је као дрво- где никне, ту му је место.
Настави са читањем ““НОСТАЛГИЈА” број 5 у Клубу КЦК 28.12.2009.”
![]()
БЉЕСАК БОЈЕ НА ПЛАТНУ И НА СНЕГУ
Миришу слегнуге боје…
Са зида – платна понегде шапућу
понегде вичу
Сунчев зрак унешен кроз зенице
побуђује скривене енергије
О те светлости, те силине
из које кличу бесмртном сликару Милићу
Састају се у времену
Нема прошло, нема будуће
опстају појединачна стања
И кад се точи од слике до слике
светлост измиче бремену
за тренутак – све је могуће
Косово поље с Милићем прошета
у зеницама и времену, боја иста
Светло свикло на румену зору
само подвлачи
боја се сама завлачи, отета
преко простора далеко заблиста …
Плава се сад кроз црвену шета
Бесконачна су рађања
Платна су састајалишта
Све љубичасте већ су у очима
Лепоту сакупља неки поета
независно од догаћања
Светло пронађе нова кућишта
Црвена се у жутој стисла
Сјај се низ слике слива
зенице сасвим опијене
у кући свеучилишта
боје, лепоте и смисла
![]()

На Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, тачно у подне, за најмлађе Крушевљане, Културни центар Крушевац је приредио “ЗИМСКЕ ТОБОГАНСКЕ ИГРАРИЈЕ” које је осмислио Момир Драгићевић, а водио Миња Субота. Непосредно пре овог програма за најмлађе у Културном центру Крушевац је приређен пригодни коктел за запослене и сараднике КЦК.
На Тргу Косовских јунака у Крушевцу, 31.12.2009. године, Град Крушевац је суграђанима поклонио незаборавни дочек НОВЕ 2010 ГОДИНЕ. У програму су учествовали: Удружење фрулаша *АДАМ МИЛУТИНОВИЋ*, КУД *14 ОКТОБАР*, Градски тамбурашки оркестар, Женска певачка група “БИСЕРИ”, Роцк банд “ТРЕЋИ СВЕТ”, Рок бенд “DOG HEAD” и као звезда вечери “ГОЦА ТРЖАН”. Дочеку је присуствовао велики број грађана (по слободној процени више од 5.000). Реализатори програма су били Културни центар Крушевац и КПЗ Крушевац.
![]()
Da, ovo veče je donelo lepe stihove, kao sneg pahulje i najavilo predlog za novog laureata Drinčeve nagrade (poznaćete ga po šeširu)…
Pogledajte detalje sa ove divne, dobro izrežirane i ukomponovane večeri, koju je osmislila i vodila urednica KCK Lidija Užerević i podsetite se na ono što je u granit poezije, za pokolenja koja pristižu, uklesao pesnik nezaborava – Rade Drainac…
Ovako je počelo: Lidija Užarević recituje pesmu Radeta Drainca
uz muzičku pratnju Srdjana Živkovića
NIRVANA
Šumne noći ko javori sinji
Tamom grobnom leže mi na dlanu
Bolestan sam mnogo… mnogo!
Jedinu zvezdu u ovoj pustinji
Vidim svoju ranu.
Hteo bih samo
u rodni kraj da odem što pre
i da umrem tamo,
zaboravljajući sve.
A kad me na dasci
put groblja ponesu volujska kola,
kao nekad u mladosti,
nada mnom da zaplaču od istinskog bola
bele breze, tužne od starosti.
To su zadnji snovi
u noćima šumnim ko javori sinji,
otvoreni kao rane,
koje u ovoj pustinji
gnojem kaplju poslednje dane.
(C) Rade Drainac

Rodna kuća Radeta Drainca u Trbunju
![]()

Lopta je bila i ostala njegov moto i pokretač – Stanislav Petrović Grof sa loptom
Настави са читањем “KRUŠEVAC PAMTI – Stanislav Petrović Grof”