39 ФЕДРАС – Сликамо за КЦК 2010.

Loading

У Малом Црнићу од 14 до 22 октобра 2010. године релизоваће се 39 ФЕДРАС – Фестивал драмских аматера села Србије, на коме ће ове године у званичној конкуренцији наступити 11 драмских дружина из Србије. Саму манифестацију коју прате и други садржаји подржава и Министарство културе Републике Србије.


Званични плакат 39 ФЕДРАСА


На 39 ФЕДРАСУ у Малом Црнићу, по први пут појавиће се и Културни центар Крушевац са изложбом слика са своје ликовне колоније *СЛИКАМО ЗА КЦК*. Изложбу слика отвориће млада ликовна уметница Марија Стојадиновић.
Погледајте неколико слика са овогодишње ликовне колоније.


Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010

Loading


Haskovsko pozorište – mesto izložbe za karikature sa ZLATNE KACIGE 2010
 
U okviru proslave DANA HASKOVA 2010 u gradu Haskovu (Bzgarska) od 6 do 11 septembra predstaviće se i Grad Kruševac, odnosno Kulturni centar Kruševac, svojom izložbom karikataura sa 18-te ZLATNE KACIGE sa temom KRIZA. Izložba karikatura će biti u holu Haskovskog pozorišta 07.09.2010. godine u 18:00 časova. U glavnom programu Haskovskog Kauna 2010 u Haskovskom pozorištu u 18:30 časova nastupiće i mlada i talentovana vokalna solistkinja iz Kruševca – Sandra Petrović.

U narodnoj biblioteci “Хр. Смирненски” 07.09.2010. godine u 10:30 desiće se i susret sa srpskim pesnikom Ljubodragom Obradovićem *Среща със сръбския поет Любодраг Обрадович*. U nastavku ovog članka pogledajte detaljan program proslave dana grada Haskova.


Crkva – Sveta Bogorodica

ТЪРЖЕСТВА  ЗА  ДЕНЯ  НА  ГРАД  ХАСКОВО 

  6 – 11 септември 2010 год.

           

Настави са читањем “Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010”

Завршно вече фестивала „Златна кацига“ 2022.

Loading

Поводом 1.априла, Светског  дана шале, у биоскопу „Крушевац“, 01.04.2022. године одржано је завршно вече Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“, на коме су додељене награде и признања. Организатор манифестације је Културни центар Крушевац, а покровитељ Град Крушевац. Ове године Фестивал “Златна кацига” је прославио свој јубилеј – тридесет година постојања. Завршно вече и уручивање награда одржани су, традиционално, првог априла, на Светски дан шале и  рођендан највећег српског комичара свих времена Крушевљанина Миодрага Петровића Чкаље


Завршно вече Фестивала је отворила директор Културног центра Виолета Капларевић


Након директорке Културног центра, публици се обратила градоначелник Јасмина Палуровић

Поводом три деценије постојања, тема овогодишњег Фестивала је управо ЈУБИЛЕЈ. Пуних тридесет година Крушевац окупља духовите људе из читавог света који својим радовима у форми карикатура, афоризама, песама, прича покушавају да реше енигму шале и хумора и приближе их јавности.

Ове године, 225 аутора из 46 земаља света послало је 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. О квалитету радова у писаној форми одлучивали су Александар Стојадиновић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Жири за ликовну форму чинили су Дарко Дрљевић, Саша Димитријевић и Бранислав Миљковић.

Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца за причу ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА.
 
ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА

Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:

– Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.

Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: – Да ли смо сви ту?

– Јесмо – одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.

– Шта?! – дрекну председавајући Ајмун. – Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.

– Ма нема бојазни од тога – добацио је неко из масе – данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.

Пошто утиша настали жагор и смех, Ајмун се обрати Гајмуну, најбржем орангутану у чопору:

– Отрчи до тог циркуса и реци том глупом Вајмуну да сместа напусти посао. И обавезно да се вакцинише против ковида, можда су га људи заразили. Гајмун је само климнуо главом, а затим скочио са дрвета и нестао у прашуми.

У моменту када је председавајући Ајмун намеравао да настави своје обраћање скупу, зачуо се глас Дајмуна, орангутана који је у свакој прилици имао супротно мишљење од вође чопора Ајмуна.

– Извини, буразеру, али ја се не слажем са том глупошћу да је рад од мајмуна створио човека. То су приче за мале мајмунчиће. Ајмун је заустио да му реплицира, али је Дајмун наставио: – И зашто, поред толико других животиња, да се баш мајмун претвори у то ужасно створење као што је човек. Ево во највише ради, па није постао човек.

– Зато, драги мој Дајмуне, што је једино мајмун могао бити толики мајмун да постане човек. Време је да то, у интересу јачања јединства нашег чопора, шватите и ви из опозиције, који упорно тврдите да је човека створио некакав Бог. Настао је дуготрајан заглушујући аплауз. Неки орангутани попадаше на земљу, заборавивши да им руке служе и за држање за гране дрвећа, а не само за аплаудирање. – Дакле – наставио је Ајмун пошто се аплауз прими рио – присуствујемо величанственој прослави, какву овај јубилеј и заслужује.
Аплауз који је поново настао, прекинуо је продоран глас Дајмуна: – Јесте, али ви га мало претерујете са тим прославама. Прослављате и веома безначајне догађаје. Нарочито кад су у питању нека отварања. Још мало па ћете почети да прослављате и свечано отварање кокосовог ораха. Смех неколицине орангутана брзо је нађачан звиждањем и урла њем већине присутних, у знак протеста.

Мир! – викну Ајмун. – Браћо мајмуни, молим за озбиљност! Не будимо људи, мајку му! Настала је тишина. Чуо се још само покоји врисак орангутанчића, који су се мајмунисали по крошњама дрвећа.

– Драго ми је – наставио је вођа чопора Ајмун – што данашњој манифестацији присуствује и велики број наших мајмунчића.

– А било би их далеко више да због ваше небрит’нису отишли у друге крајеве прашуме, трбухом за

бананом, или што би људи рекли, трбухом за крухом.

Ајмун се направи као да га није чуо, па настави:

– Убудуће морамо посветити још више пажње нашим младима.

– Па посветите, господине Ајмуне, ви сте на власти у овом чопору-поново је добацио Дајмун.

– И хоћемо – узвратио му је Ајмун. – Ако нам национални приход буде порастао колико смо планирали, зауставићемо одлазак наших младих у инопрашумство. Унапредићемо услове одрастања наше мајмунчади. Планирамо да ускоро уведемо предшколско, а касније и школско образовање.

– То сте ви обећавали и за време предизборне кампање, али нисте ништа урадили – поново се зачуо Дајмун.

– А ви? – упитао је Ајмун и погледао около по орангутанима, као да ово питање поставља у име свих њих.

– Шта сте ви учинили док сте владали нашим чопором? Ништа. Само сте крали и пљачкали нашу заједницу. Богатили сте се на рачун јадних орангутана, који су се патили за кору банане.

– Море, сви сте ви лопови! – раздра се из масе очигледно припит орангутан Ђајмун.

– Изгледа, Ђајмуне, опет си пронашао и конзумирао оне опијајуће прашумске плодове – уз осмех га прекори Ајмун.

Ђајмун замуца да каже нешто, али га Ајмун прекину љутито: – Доста, пијандуро! Виси ту и ћути!

Таман кад је Ајмун намеравао да настави говор, испред њега дотрча Гајмун, сав задихан и уплашен.

– Шта је било?! – зачуђено га упита Ајмун. – Јеси ли ишао у циркус??

Гајмун се само тресао и уплашено гледао, час у Ајмуна, час у остале орангутане. – Па говори шта ти се десило, аман мајмуне! – викнуо је Ајмун.

Гајмун је једва изустио:

Постао је човек!

Уместо да наставе са прославом свог величанственог јубилеја, запрепашћени и уплашени орангутани се разиђоше својим гранама.

Драгиша Павловић Расински – Шифра ,,Тамиш”

 

И ТАКО… Радош Бајић – Бела сала КЦК

Loading

Писати или причати о књизи са чијих вам се страница смеше не само најзначајнији глумци које Србија има на почетку 21. века, већ и људи са којима сте интересно и интимно увезани, на овом месту чини ме поприлично нервозним. Ипак, спремајући се за ову изузетну прилику која се преда мном указала, као и сваки заинтересовани читалац… и више него заинтересован, одредио сам питања, поставио хипотетички оквир, све у нескривеној жељи да о књизи на достојан начин говорим. И гле – хтео не хтео, свесно или не, књига ме је увукла у њену форму и одатле у њено задовољство. С једне стране, дакле, мислим на овај исповедни тон којим се вама обраћам, а који је директна последица исповедног тона књиге И тако … (Село гори, а баба се чешља) Радоша Бајића, објављене 2011. године, у издању „Гласа цркве“ и „Контраст студија“ и с благословом Њговог преосвештенства Епископа Шабачког Господина Лаврентија. С друге стране, призвао сам у сећање ванредни подухват Ролана Барта посвећен задовољству читања и тако и названом: Задовољство у тексту. На самом почетку Барт каже: „Ако са задовољством читам ову реченицу, ову повест или ову реч, то је зато што су оне биле писане у задовољству (…) Тада је створен један простор насладе.“ Једноставно речено, читајући књигу која је вечерас пред нама – ја сам се нашао у простору насладе.

мр Спасоје Ж. Миловановић – „ШТА ДА РАДИМ – ВЕЛИКА МУ ЊИВА“
(О књизи: Радоша Бајић, И тако… /Село гори, а баба се чешља,
Глас Цркве и Contrast studio, Београд 2011.)

Уобичајено је да када се говори о овој књизи да се истакне чињеница да је она проистекла из солилоквија лика Радашина у ТВ серији Село гори, а баба се чешља, премијерно приказиване од 2007. до 2011. године на националној телевизији: ЈС РТС, да би по завршетку серијала одмах кренула у репризе и поново у ударном термину телевизијског програма. Иако су ови подаци верујем свима познати, чини ми се да је то неопходно да се понови и истакне. Одавно једна серија није стекла толику популарност и имала толики успех.

Међутим, ја се нећу бавити феноменом ове серије на начин ТВ критичара и историчара, нити сам на крају крајева за то и позван, већ ћу указати на чињеницу да књига И тако… стоји сама за себе, независно од ТВ серије и потпуно равноправно са њом. Можда је и надилази.
Настави са читањем “И ТАКО… Радош Бајић – Бела сала КЦК”

ПРИЗНАЊА *КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ* – Међу награђенима је и Љубодраг Обрадовић, директор Културног центра Крушевац

Loading

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, Привредна комора Војводине, Факултет техничких наука из Новог Сада и агенција Медиа Инвент из Новог Сада, у сарадњи са Регионалном привредном комором из Крушевца, доделили су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.

Међу награђенима је и Љубодраг Обрадовић, директор Културног центра Крушевац, који је награђен за афирмацију културног стваралаштва, што је изузетно признање и за сам Културни центар Крушевац, који се поноси учешћем у организацији и реализацијом преко 1.000 различитих културних догађаја годишње (драмских, музичких, ликовних, књижевних, филмских…)


Драгиша Ранковић, председник регионалне привредне коморе у Крушевцу,  уручује
признање *ПОВЕЉА Капетан Миша Анастасијевић* Љубодрагу Обрадовићу,
директору Културног центра Крушевац

ПРOЛEЋНИЦА 2011. – Пионирски парк

Loading

25.03.2010. godine u PIONIRSKOM PARKU povodom nastupajućeg proleća u organizaciji Kulturnog centra Kruševac izveden je kolaž program *BUDJENJE RANOG PROLEĆA* koji je osmislila i realizovala urednica KCK Rajna Aleksić-Marinković. U programu su učestvovali polaznici škola i sekcija Kulturnog centra Kruševac, kao i pioniri iz ustanove * Nata Veljković*. Na kraju programa u Pionirskom parku je zasadjeno Drvo života koje je ove godine poklonilo javno preduzeće Srbija šume…


Budjenje ranog proleća
Настави са читањем “ПРOЛEЋНИЦА 2011. – Пионирски парк”

Они који долазе 2011.

Loading

26.03.2011. године у Легату Милића од Мачве, на иницијативу Љубише Бате Ђидића и Небојше Лапчевића, а у организацији Културног центра Крушевац и Фонда за подстицање и развој младих талената Крушевца, одржан је први Фестивал младих талената Града Крушевца. На фестивалу су говорили Љубодраг Обрадовић – директор КЦК, Зорица Јовановић – шеф одсека за друштвене делатности Града Крушевца, Виолета Капларевић  – директорка Фонда за подстицање развоја младих талената Града Крушевца  и Љубиша Бата Ђидић – председник савета галерије Милића од Мачве. Интересовање за први фестивал, који ће свакако постати традиција, било је изузетно…


Млади и талентовани

Настави са читањем “Они који долазе 2011.”

Izložba podvodne fotografije u Kruševcu 2011.

Loading

Dana 27.03.2011. godine u organizaciji Kulturnog centra Kruševac i Sportskog centra Kruševac na zatvorenim bazenima u Kruševcu, a u saradnji sa ronilačkim klubom *SVET RONJENJA* iz Pančeva, realizovana je PRVA izložba fotografija pod vodom u Gradu Kruševcu. Autor fotografija je Ivana Orlović Krnjc, inspirisana motivima iz Crvenog mora. Za bojne posetioce obezbedjena je ronilačka oprema, tako da su pored uživanja u prelepim fotografijama, stekli prva ronilačka iskustva.


Kako to izgleda pod vodom – Interesantna podvodna fotografija
Настави са читањем “Izložba podvodne fotografije u Kruševcu 2011.”

DRUGI PIŠU RTS – Završena 19. Zlatna kaciga

Loading

DRUGI PIŠU RTS

Završena 19. Zlatna kaciga

Uručenjem nagrada, u Kruševcu završen 19. međunarodni festival humora i satire “Zlatna kaciga”.

Kaciga 1.JPG

Tradicionalno, završno veče Međunarodnog festivala humora i satire “Zlatna kaciga” uvek je 1. aprila, na svetski Dan šale i dan rođenja velikog kruševačkog glumca Miodraga Petrovića Čkalje.

Ako postoji prikladan poklon na svetski Dan šale, onda je to karikatura. Pogotovo ako je nacrta vrhunski majtor portretisanja. Takvu privilegiju  Kruševljani imaju jednom godišnje, uoči završnice Festivala humora i satire.

Druženje s karikaturistima na gradskom trgu upotpunilo je lepo vreme i dobra muzika. Građani su odlazili zadovoljni, neki čak sa tri karikature. Pojedini su komentarisali da im se duhoviti portreti više dopadaju od onoga što svakog dana vide u ogledalu.

Festivalske nagrade

Za zvanje laureata Devetnaeste Zlatne kacige, a na zadatu temu  “Spas”, nadmudrivalo se 350 autora iz 45 zemalja.

Kaciga 4.JPG
Prva nagrada i Zlatna kaciga za karikaturu – Mihail Zlatkovski
Настави са читањем “DRUGI PIŠU RTS – Završena 19. Zlatna kaciga”