FEŠT 2011 – Začarana princeza

Loading

U Beloj sali KCK u toku je FEŠT 2011 koji i ove godine organizuje KPZ Kruševac, uz prostornu, tehničku i kadrovsku pomoć Kulturnog centra Kruševac i Kruševačkog pozorišta. 18.04.2011. godine, nastupili su učenici Osnovne škole iz Žabara – (…i Trebotina, Male Vrbnice, Velike Vrbnice, Pepeljevca, Meševa…) sa predstavom Tode Nikoletića *ZAČARANA PRINCEZA* u režiji Cice Bacić. Predstava je osvojila publiku koja je do poslednjeg mesta ispunila Belu salu KCK i nagradjena je frenetičnim aplauzima…


Scena iz predstave Tode Nikoletića *ZAČARANA PRINCEZA* u režiji Cice Bacić.
U predstavi je glumio i Mladen Obradović (prvi s leva)

Милоје Дончић – ЦРВЉИ РАСАД – КЦК 20.04.2011.

Loading

Ако се за неког песника може рећи да је песник из чије поезије зрачи живот, сам,  какав јесте (и какав не би морао да буде), онда је то свакако Милоје Дончић. Ако се за неку поезију, неког песника , може рећи да је ангажована, да у себи доноси циљ, да сама собом, управо пред нашим очима мења свет, онда је то свакако поезија Милоја Дончића.
 

Милоје Дончић говори своју поезију – ВИДЕО

Довољно је прочитати (или још боље – чути) стихове из само једне Милојеве песме *ЖУТА КУЋА У ТРОПОЈИ* па схватити истину да је Милоје Дончић, све то, и много више… Да је он, оно што су Добрица Ћосић и Иво Андрић, рекли о историји Србије својим исцрпним и незаборавним романима, успео да тако јасно изусти својим стиховима, да се заувек уреже у свест и савест читалаца широм света… И да покрене људе на акцију, какву је свакако изазвала и песма * ЖУТА КУЋА У ТРОПОЈИ*, која је тако јасно оголила неморалну трговину људским органима, да данас, после извештаја Дика Мартија, о томе бруји цео западни свет, Уједињене нације и свако ко има има свест и савест…


У Тропоји кућа жута
Грозне избе, ланци и ченгеле
Леден кофер, црни осмех покрај пута
Зелен мантил, млад Менгеле.

Лампа стона, светли ребро, врх плафона
Једни зјапе покрај урне
А Свевишњи, кроз креч кобни лупу носи
Друге шкриње чека, слепа звезда, два отета века…

 

Овакву поезију, по мом скромном мишљењу, и може писати песник, са којим се сам живот и судбина тако горко поиграли, да је он био човек који је последњи 20 јула 1999. године закључао Народну универзитетску библиотеку у Приштину, у којој је пре тога радио и живео у канцеларији, и преселио се као избеглица у Ниш, где и данас живи и пише поезију која има светски одјек.

Ево шта о Дончићу пише Јован Јањић у престижном НИН-у бр. 2567од 09.03.2000. г.

*Његова песничка судбина слична је животној. Оно што као песник није постигао у земљи, стекао је, сасвим спонтано и неочекивано, у свету.

Прва његова збирка “Трошна катедра”, објављена 1987. године, имала је судбину као и већина првих песничких књига непознатих аутора. Упркос високим оценама критичара, на бољи пријем није наишла ни његова друга збирка “Зобница”, објављена 1996. у свега неколико стотина примерака, у најскромнијем повезу.

Када је, после неколико месеци, изгледало да ће и она остати незапажена на књижарским полицама, Дончићу стиже позив да дође у Трст да у Српском центру представи своју збирку. Задовољан што је неко уопште приметио његове стихове, отишао је у Трст, одакле се вратио у Приштину још задовољнији, не слутећи да ће та промоција бити увод много веће промоције.
         
Три месеца касније, у априлу 1997, стиже нова пријатна вест, обавештавају га да је за збирку “Зобница” добио награду “Златно перо Драгише Васића” од Српског краљевског клуба у Гетеборгу. И даље све следи као у некаквом сну. Издавачка кућа Либраиррес Фигаро из Париза објављује “Зобницу” на француском, у тиражу од пет хиљада примерака. Рецензент и уредник књиге, књижевни критичар Алфредо Портодез написао је да Дончић “у француску књижевну јавност улази свечано, царским кочијама”. Убрзо ово издање добија награду за протестну поезију “Плоча Гијома Аполинера”.

“Зобница” наставља свој пут. Издавачка кућа Драгомана Протића “Протис” из Чикага објављује ову књигу.

Дончића зову са друге стране океана да лично чита своје стихове. Гостује у 17 градова САД, Канаде, Бразила и Перуа. Све делује некако нестварно. У Кампинасу, пред двадесет хиљада Бразилаца и понеког Србина, казује стихове на српском. Емотивно темпераментни Бразилци упијају стихове које не разумеју али осећају ритам. Слично је у Сао Паулу, у Лими…

Затим, на избегличку адресу у Нишу стиже писмо из Севиље у коме пише да је он, Милоје Дончић, добитник међународне награде за књижевност “Звезда Федерика Гарсије Лорке”. Овим писмом се и позива да дође на свечану церемонију уручења награде 13. октобра 1999. Све трошкове сноси организатор. Није могао да поверује у оно што пише. Није му било јасно како је његова књига уопште доспела пред жири састављен од угледних имена са разних страна света, па још и да буде проглашена за најбољу! За сваки случај, проверава телефоном и уверава се да је тачно све што је написано.

Предвиђено је да награду уручи градоначелник Севиље. Дончић прави “инцидент”, одбија да му награду уручи политичар, већ тражи да то учини неко од уметника. Церемонијал се због тога одлаже за један дан. У атељеу Салвадора Далија пехар на чијем је врху сунце оперважено ловоровим гранчицама и на чијој једној страни је Лоркин лик и новчани део награде од 5.000 евра предаје му председник жирија Карлос Сарага, професор светске књижевности на Мадридском универзитету.*

 

Надам се да су све ове реченице објављене у НИН-у успеле да дочарају део песничке и животне снаге, којом зрачи поезија Милоја Дончића… И да би, кад би се којим случајем за песништво додељивала НИНОВА НАГРАДА, биле довољне да први добитник буде баш МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ.

Надам  се и да су успеле да дочарају, зашто смо ми из Културног центра Крушевац, поносни на чињеницу, да када се на светском претраживачу Google укуца име МИЛОЈЕ ДОНЧИЋ, одмах се, као први у низу,  појави текст о Милоју који смо написали колегиница Јелена Протић-Петронијевић и ја, о једној ранијој Милојевој промоцији у Крушевцу и објавили га на сајту Културног центра Крушевац.

Надам се да ће и ова промоција, оставити неизбрисив траг у нашим срцима и души и бити део историје у стваралуштву ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА МИЛОЈА ДОНЧИЋА.

Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић говори о значају Дончићевог песништва

20.04.2011. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, одржана је промоција пете књиге песама Милоја Дончића *ЦРВЉИ РАСАД*. Песме је говорио сам аутор, а о његовој поезији говорили су Љубодраг Обрадовић, Никола Брадић и креатор и водитељ промоције Јелена Протић-Петронијевић. У реализацији су учествовали: Јелена Ивановић (дизајн и презентација), Бранко Симић (музика и озвучење) и Марко Вишњић (светло).


Јелена Протић-Петронијевић и Милоје Дончић
CRVLЈI RASAD – Miloje Dončić
Napisala Jelena Protić-Petronijević

Krajem 2010.godine izašla je nova knjiga poezije  Miloja Dončića u izdanju Književne zajednice Bora Stanković iz Vranja. Knjiga nosi postapokaliptički naslov CRVLjI RASAD, a prva pesma u knjizi je Ogrlica za domovinu.  Svojim prepoznatljivim metonimijskim pristupom autor povezuje čitav niz negativnih pojava koje čine tu ogrlicu iz naslova pesme. U spoju metonimije i metafore pesnik stvara lanac asocijacija užasa pokupljenih iz sopstvene svesti i podsvesti, uz neku iskru nade. Pesnik pruža, kako sam kaže taj crni kliker što sija u meni… Da, to je taj crni ukras, doprinos pesme, savest, nemir, moranje, obaveza da se napiše i kaže svetu da se dovoljno zna i da nije dragoceno ćutanje. Dragoceno je reći  nešto u odbranu talenta, poštenja, pravdoljubivosti, iskrenog patriotizma.  Uprkos uplivu globalizma  neko brani svoju malu domovinu koja je na ruletu kako kaže prvo od pet poglavlja knjige.

Настави са читањем “Милоје Дончић – ЦРВЉИ РАСАД – КЦК 20.04.2011.”

Други пишу – ТИН ФЕСТ – Победа

Loading

ДРУГИ ПИШУ – ПОБЕДА Крушевац

“Гимназија” славила на ТИН ФЕСТ-у
Одсањан “Сан летње ноћи”


Победници по стручном жирију: представа Гимназије *САН ЛЕТЊЕ НОЋИ*
 

У такмичарском делу четвртог по реду средњошколског Фестивал-театра у Крушевцу, у конкуренцији шест школа, ученици Гимназије по први пут освојили “grand prih” за представу “Сан летње ноћи”, која је понела и низ посебних награда

На овогодишњем ТИН ФЕСТ-у, који се од 4. до 13. априла 2011. одржавао у Белој сали КЦК, учествовали су Медицинска школа са представом “Сумњиво лице”, Економско-трговинска школа са представом “Млаћеници и плаћеници”, Техничка школа са “Драгом Јеленом Сергејевном”, Хемијско-технолошка школа представом “Астерикс и Обеликс мећу Србима”, Музичка школа представом “Мало вике око Мике” и Гимназија са представом “Сан летње ноћи”. У вечери проглашења победника (13. априла) приказан је и сценски перформанс КЦК “Hip lowe hop” по тексту и режији Марка Маринковића и кореографији Дарка Вукашиновића.


Hip lowe hop” по тексту и режији Марка Маринковића
и кореографији Дарка Вукашиновића.

Да пређемо на награде. Осим већ наведене победничке представе “Сан летње ноћи” ученика Гимназије, у најужој конкуренцији за прво место биле су и представе “Млаћеници и плаћеници” и “Мало вике око Мике”.


Победници по вршњачком жирију: представа Економско-Трговинске школе
*МЛАЋЕНИЦИ И ПЛАЋЕНИЦИ*

ФЕШТ 2011. – Награде

Loading


Треће место – ЗАЧАРАНА ПРИНЦЕЗА – О.Ш. Жабаре
 

7. Фестивал позоришног стваралаштва Основних школа града Крушевца – Организатори КПЗ Крушевац, Културни центар Крушевац и Крушевачко позориште

Трочлани жири 7. Фестивала позоришног стваралаштва Основних школа града Крушевца, радио је у саставу: Лидија Ужаревић, Ана Јовановић и Бранислав Недић.

Н а г р а д е – Жири је доделио следеће награде:

  • – Награда за најбољу представу у целини

Номиноване су следеће представе по редоследу извођења:
– ”Ивица и Марица и опака старица” (О.Ш. ”Доситеј Обрадовић”)
– ”Зачарана принцеза” (О.Ш. ”Жабаре” – Жабаре)
– ”Побуна у библиотеци” (О.Ш. ”Јован Поповић”)

  • Награду за најбољу представу у целини је освојила представа: ”Побуна у Библиотеци” (О.Ш. ”Јован Поповић”) у режији проф. Драгане Шошкић
  • Награду за освојено друго место додељује се представи: ”Ивица и Марица и опака старица” (О.Ш. ”Доситеј Обрадовић”)
  • Награду за освојено треће место додељује се представи: ”Зачарана принцеза” (О.Ш. ”Жабаре” – Жабаре)
    Настави са читањем “ФЕШТ 2011. – Награде”

Васкршње дечје радости – Дечји центар Пионирски парк 25.04.2011.

Loading

25. априла 2011. године у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац и Дечје установе Ната Вељковић, одржане су *ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ*. Најмлађи су се такмичили за најлепше и најаче јаје, а најбољи су добили пригодне награде које су обезбедили КЦК, Ната Вељковић и сајт www.poezijascg.com , а састојале су се од књига и играчака. Награде су уручили Рајна Алексић –  Маринковић – уредник КЦК, Весна Живковић – директор Нате Вељковић и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац.

За све посетиоце, а било их је заиста доста, приређен је пригодни Васкршњи програм, који су осмислили Момир Драгићевић и Рајна Алексић – Маринковић, уредници КЦК. У програму су наступили чланови Дечјег хора Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице имноги други најмлађи учесници, а васкршњу беседу је изговорио протојереј Љубиша Милошевић из Цркве Свети Ђорђе из Крушевца…

 
HRISTOS VOSKRESE – Dečji hor SVETI KNEZ LAZAR

Промоција књиге “О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ” – Славољуб Бановић

Loading


Насловна страна књиге

У Белој сали КЦК, 17.03.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац (који је и издавач), одржана је промоција књиге Славољуба Бановића *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*. Промоцију је осмислила и водила Лидија Ужаревић, уредник КЦК, уз асистенцију Јованке Андрић, глумице Крушевачког позоришта, која је заједно са њом читала стихове.

О самој књизи су говорили др Милош Марковић – лектор и коректор књиге и Љубодраг Обрадовић – директор КЦК, за музички тренутак постарала се Тијана Трнавац на клавиру, иначе ученица друге године средње музичке школе у Крушевцу, техничко вођство промоције одрадио је Марко Вишњић, а за фотографисање био је задужен Веркан Гвозденовић. Све у свему бројна публика је уживала у дивној поезији и музици…

 


Славољуб Бановић – песма за почетак

КАКО ДА ТИ КАЖЕМ

Како да зауставим реч?
Како да зауздам мисао?
Како да запишем све што хтедох,
а не стигох ти рећи?

Како да ти кажем све,
кад не стижем да ти кажем ништа?

© Славољуб Бановић


Славољуб Бановић

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО

Малена,
покушао сам,
колико сам знао и умео,
да ти помогнем.
А волео сам те, волео много
и мислио сам да љубављу могу све да решим.
Волим те још увек али …

Желео сам те,
желео
као што ниједну другу
желео нисам.
И чекао сам те,
чекао данима и ноћима,
у мислима и сновима,
и будан те сањао.
Чекам те и сада
а ти,
увек си бежала.

Трудио сам се да те схватим.
Можда сам и успео?
Покушао сам да те зауставим у твом лутању
пружајући ти сигурност, топлину и љубав.
Знала си да имаш место повратка,
и враћала си се,
Узимала шта си хтела, грчевито, на мах
и опет нестајала.

Да ли је вредело?

© Славољуб Бановић


Јованка Андрић, Славољуб Бановић, Др Милош Марковић
 и Лидија Ужаревић


Љубодраг Обрадовић – уводно излагање

 
Поштовани посетиоци, пријатељи Славољуба и његове поезије, мени је драго што сам у прилици да Вас поздравим у име издавача ове књиге, Културног центра Крушевац и своје лично име. И одмах да Вам кажем да је ова књига поезије која носи назив *О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ 2*, први издавачки пројекат Културног центра Крушевац у 2011. години и да сам ја због тога вечерас срећан! Заслугу за то, што је овај драгуљ песништва вечерас пред нама, поред самог Славољуба Бановића, чији је песнички набој свакако био пресудан, има и Момир Драгићевић, уредник КЦК, који је и уредник ове књиге.

Ја нећу превише говорити о поезији која је у књизи, моја је девиза да ће сама поезија о себи испричати најлепшу песму, али кад се у рукама има један овакав поетски бисер, који је прецизно изаткао један математичар, онда морам цитирати Елеонору Лутхандер, песникињу рођењу у Крушевцу, која данас за поезију живи у Шведској и која је у једном свом тексту написала пар реченица, које би, по мени, могле да осликају једну од суштина Славољубове поезије…

*Као у једначинама или пореским извештајима, свака реч и свака цифра је важна да би резултат био тачан. Он и у поезији примењује сва та правила математике… решава песму као једначину са више непознатих и на крају од једначине прави песму. Свака песма је тачна, решена, даје задовољаство читања, оплемењује и учи. У следу обичних мисли крију се метафоре, велике ловине и златне рибице. Управо те метафоре, су та математичка решења песме које, нас читаоце, љубитеље поезије, чине мудријима и дају нам одговоре… *

И на самом крају овог уводног обраћања, једна моја констација! Славољуб јесте песник који у својим стихова обједињује генијалност песника попут Мајаковског, Јесењина и Превера и наравно Пере Зупца, како то написа рецензент ове књиге др Милентије Ђорђевић, али је и песник који показује математички тачно да је поезија вечна и да њен задатак да мења свет, није тако тежак и неостварив… Јер, како написа Славољуб:


Ако си мој сан,
пусти да те сањам!
Ако си ми јава,
пусти да те волим!
Ако си ми живот,
хајде да живимо!!!
Настави са читањем “Промоција књиге “О ЈЕДНОЈ ЗАЉУБЉЕНОСТИ” – Славољуб Бановић”

Промоција књига – ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ – Алексинац

Loading

 

У Белој сали КЦК, 18 марта 2011. године, у организацији Културног центра Крушевац, одржана је промоција издавачке делатности Центра за културу и уметност из Алексинца, на којој су представљене књиге чланова књижeвног клуба Велимир Рајић из Алексинца: Светлане Биорац Матић, Србобрана Матића, Тање Ганић, Милице Дамјанић, Слободанке Живковић, Иване Ђорђевић и др…. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић – организатор КЦК, о издавачкој делатности Центра за културу и уметност из Алексинца говорио је Иван Матејић, за музички тренутак били су задужени Мића Живановић и проф Далибор Накић, а за звучне, светлосте и остале техничке ефекте и детаље бринули су Бранко Симић, Марко Вишњић, Веркан Гвозденовић и Ивана Милојевић.

На промоцији су о потенцијалима сарадње Центра за културу и уметност из Алексинца и Културног центра Крушевац говорили директори ових установа Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић, а о актуелностима у савременој поезији свој занимљив еротско-сатирчни приказ изговорио је мр Спасоје Ж. Миловановић. 

 


Светлана Биорац-Матић
 

Јелена Ђорђевић рецитује песму Светлане Биорац-Матић

ТЕТОВАЖА ДУШЕ

Сећањем
дане бојим.
Надом
време купујем.
Не стидим се суза
и
не штедим осмехе. Песак сам
међу прстима
и
камен
кремена,
твој длан
мера је.
Прођеш ли
мојим мислима
памтићу
твоје трагове.
Тетоважу душе
заборав
не брише.

© Светлана Биорац-Матић


Славица Јеленић и Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић и Славица Јеленић
Настави са читањем “Промоција књига – ОД ИСКРЕ ДО ВАТРЕ – Алексинац”

Svetski dan poezije u “ETNO KUĆI” u Kruševcu 2011.

Loading

Na SVETSKI DAN POEZIJE, 21.03.2011. godine, u predivnom ambijentu restorana ETNO KUĆA, a u organizaciji Kulturnog centra Kruševac,  relizovani su u Kruševcu, drugi put zaredom *PESNIČKI SUSRETI*  inspirisani ovim danom! Susrete je osmislila Jelena Protić-Petronijević – urednik KCK, a učešće su uzeli i neki od pesnika sa sajta PoezijaSCG. Bilo je dakle, poezije i muzike (učenici srednje muzičke škole u Kruševcu), a i ića i pića, u režiji restorana ETNO KUĆA.


U *ETNO KUĆI* predivna poezija i etno muzika

Настави са читањем “Svetski dan poezije u “ETNO KUĆI” u Kruševcu 2011.”

Изложба карикатура Николе Масловаре и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче – Бела сала КЦК 2011.

Loading

22.03.2011. године отварањем изложбе карикатура Николе Масловаре у холу Беле Сале КЦК и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче, отпочело је финално одбројавање за ЗЛАТНУ КАЦИГУ 2011, која ће реализовати проглашењем победника и уручивањем награда , 01.04.2011. године, на светски дан шале.

Изложбу карикатура пригодним излагањем о аутору Николи Масловари, отворили су Маја Олић и Милоје Радовић, а о књизи *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче говорили су Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и чланови драмског студија КЦК…


Љубодраг Обрадовић, Милоје Радовић, Никола Масловара,
Маја Олић (отвара изложбу) и Радоје Савић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.

Loading

 

BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima…
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Данас, 24. марта 2011. године, навршава се тачно 12 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24. марта 1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и крстарећим “ТОМАХАВК” пројектилима испаљених са ратних бродова и подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78 дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови, аеродроми, ПТТ и телевизијски центри, радио-телевизијски предајници, резиденцијални објекти, амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих послова и Војске Југославије, али и колоне народа “у збегу”, као што је био случај на путу Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или варошке четврти у Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема, нити је било војних објеката.


Проф Драгиша Милошевић – подсећање на НАТО агресију

24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ?

На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата.

У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић – Маринковић.

 

Данас, када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати – “SUI PRODEST” -“Чему то служи”, односно “Коме то треба”, и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО – агресора су ЈП “Градска топлана” са 2, и ИМК “14.0ктобар” са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК “14.0ктобар”, а З пројектила на градско насеље “Лазарица”, на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне “Трајал Корпорације”, док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО – агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица – 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!

Проф Драгиша Милошевић

 

Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.”