ВЕШТАЧКA ИНТЕЛИГЕНЦИЈA У ПОЕЗИЈИ, ПРОЗИ И УМЕТНОСТИ: Од тајног алата до поштеног коауторства

ВЕШТАЧКA ИНТЕЛИГЕНЦИЈA У ПОЕЗИЈИ, ПРОЗИ И  УМЕТНОСТИ: Од тајног алата до поштеног коауторства

Сведоци смо епохалне прекретнице у којој вештачка интелигенција (АИ) више није само футуристички концепт, већ активни учесник у савременом уметничком и издавачком простору. Налазимо се у тренутку када велики језички модели и специјализовани софтверски алати могу за неколико секунди да генеришу епску песму, напишу есеј или компонују сложену музичку нумеру. Пред уредницима, књижевницима и креаторима данас се не налази питање да ли ће се АИ користити, већ оно далеко важније и суштинскије: како се према том коришћењу односимо у погледу ауторске етике?

Технологија као инструмент, човек као архитекта

Коришћење напредних алата у уметности није новост. Као што је појава дигиталних четкица променила сликарство, тако данас алати попут текстуалних модела или музичких платформи (као што је Суно АИ) мењају процес стварања књижевности и музике. Међутим, у јавности се често мешају појмови техничке реализације и изворне креативности.Када човек користи вештачку интелигенцију за стварање дела, он уноси оно најважније што компјутерски код нема: људску душу, оригиналну идеју, историјски контекст и емотивни импулс. Селекторски рад – бирање стила, инструмената, фино подешавање упита и генерисање десетина верзија све док се не постигне жељени уметнички ефекат – заправо је пандан модерном продуцентском и уредничком послу. Без људског навођења и коначног „да“, компјутерски генерисан материјал остаје само празна симетрија без смисла.

Конкретан пример: Компоновање музике на стихове песника

Као конкретан пример навешћемо компоновање музике на стихове Љубодрага Обрадовића и других песника из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Музику компонује Љубодраг Обрадовић уз помоћ вештачке интелигенција на Suno Ai и тако поезији даје нову димезију: звучну и  музичку. Стихови боље звуче кад се отпевају и одсвирају. Љубодраг све те песме поставља на сајту in.poezija.in.rs . И ту су јавно доступни, а потписани су песник који је стихове написао и ко је стихове компоновао. И ту баш тако пише: Стихове компоновао Љубодраг Обрадовић уз помоћ Suno Ai.  Тако слушалац зна све важне детаље за настанак музичке нумере. И тако се каже истина о сарадњи вештачке интелигенције и људи. Истина је увек најбитнија и у првом плану и не треба је прећуткивати.

Етичка граница: Креативност или прећуткивање?

Проблем на који данашња издавачка пракса наилази није само коришћење вештачке интелигенције, већ покушај да се њено учешће сакрије. Често се у уредничким канцеларијама појављују текстови савршене дигиталне метрике и форме, али прожети административним или бирократским фразама које јасно одају присуство машинског алгоритма. Овде долазимо до кључне тачке уметничког дигнитета. Употреба вештачке интелигенције није превара. Превара је искључиво прећуткивање њеног учешћа. Када аутор узети компјутерски генерисан текст представи стопроцентно као свој лични, занатски песнички тренутак, он тиме нарушава поверење публике. Насупрот томе, јавно потписивање АИ асистенције није умањивање људског труда, већ чин поштења према јавности. То је знак интелектуалне зрелости и транспарентности која показује да је аутор отворен за савремене токове и да технологију користи као моћан инструмент, а не као параван за пречицу.

Нови уреднички стандарди: Истина у првом плану

Као уредници и ствараоци у овој новој ери, имамо дужност да успоставимо пионирске стандарде дигиталне етике. Будућност периодике и књижевности не лежи у забранама или технолошком скептицизму, већ у јасном и поносном дефинисању коауторства новог доба. Кратка белешка на крају текста – која јасно наводи да је дело настало на основу истраживачког и идејног концепта човека, а технички уобличено уз помоћ вештачке интелигенције – подиже углед и аутора и часописа који то објављује. На тај начин, читаоцу се пружа чиста слика, сујета се замењује иновативношћу, а оно најважније у сваком уметничком процесу остаје нетакнуто: истина у првом плану.

Напомена:
Слика 1. “Илустрација поезије генерисане вештачком интелигенцијом”. (Илустрација: Јоанна Андреассон / ДАЛЛ-Е4)
Слика2.  Photo by Igor Omilaev  on Unsplash

Аутори овог текста су:
Вештачка интелигенција (АИ)
и Љубодраг Обрадовић