ПРВОМАЈСКИ УРАНАК НА БАГДАЛИ 2012.

Loading

01.05.2012. године на Багдали одржан је традиционални *ПРВОМАЈСКИ УРАНАК* !!! За ову прилику Културни центар Крушевац је припремио и извео пригодни културно-уметнички програм, који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић. У програму су учествовали песници: Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић и Ратомир Рале Дамјановић!!! Наравно посебно запажен наступ имао је Рале Дамјановић који је посебно познат по казивању *Мостарских киша* Пере Зупца…

На самом почетку присутне грађане, који су ове године у великом броју испунили Багдалски плато око СПОМЕНИКА РАДУ, поздравио је председник ВЕЋА САВЕЗА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА КРУШЕВАЦ – Миленко Михајловић. Првомојском уранку присуствовали су између осталих и Владимир Тасић, председник градског одбора СПС-а Крушевац, Драган Јовановић – градоначелник Крушевца, Синиша Максимовић – заменик председника скупштине града Крушевца и што је за ову годину карактеристично и представници и чланови бројних крушевачких политичких партија.


Јелена Ђорђевић је водила и осмислила овогодишњи уранак


Миленко Михајловић – председник Већа савеза самосталног
синдиката Крушевац


Владимир Тасић са Ралетом Дамјановићем и сарадницима


Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

                                       
Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља. 

Ма да су бар трешње као прошле године,
као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

© Мића Живановић 


Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗ

Пролаз  за људе честите,
направите молим!
Моћне данас сви штите,
а нико их срцем не воли.

Како савест испеглати,
кад је срећа већ прохујла?
Како, кад се живот крати,
и нестаје, ко пчела одзујала.

Пролаз за замах света,
све је што сада желим.
То што моћнима смета,
мене данас само весели.

Своја наде свако има,
будућност увек дође.
Ко хлеб гладнима отима,
не може никад да прође!

Моја су очекивања талог,
свет и даље новац врти.
Нада, заклопљен је каталог,
у ком се и шут нешто прти.

Пролаз за људе честите,
направите! И такви постоје.
Њих данас богови штите,
а моћни тек ће да их се боје.

© Љубодраг Обрадовић
Настави са читањем “ПРВОМАЈСКИ УРАНАК НА БАГДАЛИ 2012.”

ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК 2012. – Сајам књига

Loading

Трећег дана Сајма књига и издаваштва Расинског округа, 13.10.2012. године у Клубу КЦК одржан је *ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК*, који је и ове године побудио велико интересовање песника из Прокупља, Параћина, Ћуприје, Треботина, Кобиља и наравно Крушевца. Циљ и овог песничког маратона био је ширење идеје поезије и пре свега сусрети и дружење песника. Жири који је радио у саставу Борисав Благојевић – председник, Јелена Протић-Петронијевић, Вељко Стамболија, Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић је и ове године имао тежак задатак да од одличних изабере најбоље песме. Колико је у томе успео судићете Ви кад прочитате све песме које су се такмичиле и време својим протеком… Дакле једногласним одлукама жирија победила је Светлана Ђурђевић са песмом ЖУДЊА, други је био Саша Милетић – песма БАГРЕМ, а трећи Милош Стојиљковић – песма ПЕВАМ. Захвалнице су добили Слободан Ценц (ОПРОСТИ МИ), Дајана Цветковић (НОЋ СА…) и Рада Милојевић (СТРУЈИ ВРЕМЕ).
 


Светлана Ђурђевић је победила  својом песмом

ЖУДЊА


…и нек ме нема
у осмеху твоме
зачаурене страхом
обложене очајем
нек не будем ни тема
сећању ниједноме

…и нек ме нема
у уздаху твоме
избраздане сумњом
заслепљене сујетом
нек не будем ни сена
праштању исконскоме

…и нек ме нема
у јецају твоме
обневиделе чежњом
отупеле жељом
нек не будем ни пена
таласу изгубљеноме

…и нек ме нема
у радости твојој
оковане сетом
одбачене грехом
нек не будем ни хтење
тражењу проклетоме

ал^ нек ме има
у чекању твоме
у зеници твојој…
надању обојеном слутњом
утиснутом на лицу твоме
неугаслом жудњом

© Светлана Ђурђевић
Настави са читањем “ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК 2012. – Сајам књига”

ДРАГИША ПАВЛОВИЋ РАСИНСКИ – ГЛУВО ДОБА 2012.

Loading

У препуној Белој сали КЦК, у оквиру циклуса представљања значајних имена ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ, 07.12.2012. године, одржано је ВЕЧЕ ХУМОРА И САТИРЕ – РЕТРОСПЕКТИВА ХУМОРИСТИЧНО-САТИРИЧНОГ ОПУСА Драгише Павловића Расинског са представљањем његове најновије књиге *ГЛУВО ДОБА* (чији је издавач Културни центар Крушевац). Ово вече за незаборав, (које је у потпуности снимила и регионала телевизија РТК и поклониће ће га својим гледацима као новогодишњи поклон) које је својим хумором одушевљавало публику сат и 15 минута (нико није побегао) било је у знаку броја 3. Наиме:

  • за главним столом (уобичајеном на свим промоцијама) је седела тројка – Карло Минић-рецензент књиге, Драгиша Павловић Расински-аутор и Лидија Ужаревић-водитељ,
  • певала су  *Три Моравца* – Драгиша Ђурђевић (жртвовао наступ у *Шљивику* РТС-а), Милан Ђурђевић и Живојин Михајловић Киста,
  • из Коњуха су пристигли – Драган Ракић Сингер и две млекарице Вера Поповић и Марија Рајковић,
  • у скечу *Инспектор* су глумела 3 глумца – професионалци Бојан Вељовић и Никола Пантовић и аматер (глумео професионално) Момчило Радосављевић,
  • стихове из књиге *ГЛУВО ДОБА* су казивали (или певали, свако на свој начин) – Милија Вуковић-глумац, Никола Стојановић-песник и Бранко Ћировић Ћиро-песник и гуслар,
  • у техници за реализацију програма су радили – Бранко Симић, Братислав Пршић и Веркан Гвозденовић,
  • а да све успе бринули су – Дејан Радојевић-редитељ,  Славица Недељковић, а мачице и ја,
  • и на крају, (није забележено, али претпостављам) и публика је долазила у тројкама (јер да ствар успе неопходна је конспирација).

Карло Минић, Лидија Ужаревић, Драгиша Павловић Расински, Драгиша и Милан Ђурђевић
Зато сам на крају програма, да осатнем у тренду и ја (Љубодраг Обрадовић-главни и одговорни уредник КЦК), као поклон за остварене резултате Драгиши предао три књиге, две папирнате и једну дигиталну и то: књигу *РАСИНСКИ ЦВЕТ* – јер су имењаци; књигу *ПРВИ ПУТ* – да се сети како је то лепо; и Монографију *ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ЗЛАТНЕ КАЦИГЕ 1993-2012* – јер је Драгиша Павловић Расински аутор који је у области хумора и сатире добио највише награда на *Међународном фестивалу хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА*. Једна од добијених награда је и награда *Раде Брка* за причу СПАСАВАЊЕ НАШЕГ ДЕДЕ  на 19 фестивалу, 2011. године. Прочитајте је у наставку овог текста …

РАДМИЛА ЛАЗИЋ У КРУШЕВЦУ KCK 2012.

Loading

У Белој сали КЦК је 10. 12.2012. године  у организацији Културног центар Крушевац одржано поетско вече *ПЕСНИЧКИ РУКОПИС РАДМИЛЕ ЛАЗИЋ*. За све присутне, а било их је заиста доста, било је то ново искуство у представљању поезије. Поред ауторке наступили су и Јелена Протић-Петронијевић, Љубодраг Обрадовић, Јелена Ђорђевић, Лидија Ужаревић, Ирина Миљковић и Саша Милетић.

Многи који се разумеју у поетско стваралаштво код нас у Србији, кажу да је Радмила Лазић једна од најпознатијих српских песникиња. То поткрепљују чињеницом да је Радмила добила бројне и познате награде попут: Награде Милан Ракић, Награде Десанка Максимовић, Награде Васко Попа, Дисове награда итд… (То изрече и Јелена ПП у свом слову о песникињи). Ја се изреченом придружујем и додајем да је Радмила Лазић најбоља српска песникиња чије сам ја стихове читао. Она нам у својој поезији поклања сву слободу света и *оно нешто* посебно, што читаоца узноси у неки нови свет, који је тако стваран, да се може омирисати, да се може са ваздухом удисати, да се може живети… Ако је неко успео да својом поезијом мења свет, онда је то свакако Радмила…

Добро је за нас Крушевљaне да је Радмила по рођењу Крушевљанка, па се и ми можемо поносити њеним поетским стваралаштвом и из њега црпети занос да наставимо свој рад на представљању поетског стваралаштва крушевачких поетеса и песника широм Србије и целог света где се разуме српски језик, користићи за ту мисију све доступне могућности и начине, (а најдоступнији су нам свакако ПУТЕВИ КУЛТУРЕ, часопис Културног центра Крушевац и Интернет сајт поезија.срб). Ја ћу за Радмилу вечерас изговорити једну моју песму са надом да ће јој се допасти. (Написао Љубодраг Обрадовић)


Радмила Лазић

ТАКВЕ ПЕСМЕ ПИШЕМ

Требало би да имам новог љубавника,
овог да се ратосиљам
као конзерве којој је истекао рок употребе.
требало би брза кола да возим
кроз прозор коса да ми вијори
као код какве розамунде
што на коњу језди.
такве песме пишем.

требало би до подне да спавам,
да се излежавам на широком кревету
као полегло жито по “мајчици” земљи.
требало би да не марим за време;
да не каскам, да не журим.
да испијам дан за даном, до дна – наискап!
ноћ по ноћ, као цигарету за цигаретом.
па, опушке – под потпетицу!
речи на жар. врућицу у песме.
такве песме пишем.

требало би уску хаљину да носим.
рамена крзном да огрћем.
на високе штикле да се пењем.
да се нафракам и накинђурим,
као божићна јелка – да ме не препозна ни рођена мајка.
требало би да сам ведра, насмејана, заводљива.
да певам и плешем до три изјутра.
да сам свесна својих женских дражи
кад ми какав пастув приђе.
такве песме пишем.

требало би да ме не дотичу
жаоке, бодље, бумбара и оса.
марамицом као кап зноја са чела
да обришем сваку бору, бригу.
требало би да имам довољно лове
за кирију, порез и још приде.
лова добро дође кад понестане осталога.
кад затуре се пољупци, кад исцуре речи.
с ловом могу дисати на кредит!

требало би тело своје да сунчам
на каквој стени,
далеко до докова суноврата.
требало би из земље апатије
у земљу жеља да емигрирам,
све да желим ничег да се одричем.
требало би у миришљавој пени да се купам
жилет вени да примичем.
такве песме пишем.

(Радмила Лазић, Такве песме пишем, из збирке Дороти Паркер блуз, Просвета, 2003)

Настави са читањем “РАДМИЛА ЛАЗИЋ У КРУШЕВЦУ KCK 2012.”

Невена Божовић у Белој сали КЦК – 09.03.2012.

Loading

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 09.03.2012. године у оквиру пројекта “Пут ка врху”, у организацији Привредне коморе Војводине, Факултета техничких наука из Новог Сада и агенције Медиа Инвент из Новог Сада, а у сарадњи са Регионалном привредном комором и Културним центром Крушевац из Крушевца, додељена су признања “Капетан Миша Анастасијевић” за 2011-ту годину.

Међу награђенима била је и Невена Божовић, студент Музичке академије у Звечану, која је добила признање за остварене међународне успехе у музичкој уметности… Ових дана Невена се бори за још једно престижно признање *ПРВИ ГЛАС СРБИЈЕ* на ТВ ПРВОЈ… Није ли то прави доказ да је признање “Капетан Миша Анастасијевић” дошло у праве руке и да је њен “Пут ка врху” започео управо тог дана када је својим певањем одушевила присутну публику у Белој сали КЦК у Лазаревом Крушевцу…


Невена Божовић пева у Белој сали КЦК

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – БЕЛА САЛА КЦК 2012.

Loading

Кажу да је 13-ти дан у месецу баксузни дан, али није тако мислио и Мирослав Мића Живановић, када је за промоцију своје прве књиге поезије *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* одабрао баш 13.12.2012. године и Белу салу КЦК. И није погрешио, јер је вече било изузетно и исплатило је труд и време које је аутор уложио у осмишљавање и припрему ове промоције која ће се памтити.. Комбинација поезије (која је у ствари музика душе) и музике (која је поезија душе), коју је на прави начин одабрао, говорио и певао Мића Живановић, погођена је тако да сачува заувек ово вече у сећању бројне публике, која је испунила Белу салу Културног центра Крушевац до последњег места.

Да вече буде изузетно припомогли су и Мићини пријатељи (и пријатељице): Јелена Ђорђевић (која је говорила поезију и поетски брод ненаметљиво довела до луке); затим бројни виртоузи који су музиком обојили вече: Марија Вујић, Александар Васић, Бранко Симић, Радмила Бајић, Милан Милетић и Оркестар РТК и наравно један песник (да Мића не буде сам на ветру), то јест ја  – Љубодраг Обрадовић.

Мића је испунио још једно обећање са плаката, о књизи није говорио нико! Све било је музика и наравно поезија…


У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић и Јелена Ђорђевић

Ниси ми ништа,
ни сестра ни жена,
ни пријатељ ни брат,
случајно сам те срео,
сазнао пар ситница
и потпуно се сплео,
па месечарим као скитница
између сна и јаве.

Ма који то ђаво дрема
у мраку твојих зеница,
па ми неда мира?

Не излазиш ми из главе,
иако те нема данима,
па се понекад запитам,
да ли те уопште занима
јесам ли жив и шта радим,
док празни солитери дремају
у јези подмукле тишине и мрака?

Сам сам данима,
а нећу у склоништа
и нека ми опросте
јунаци са бојишта,
што усред овог јада
помислих на твој осмех
с краја прошле јесени
и желим да те нађем.

© Мића Живановић



ВРТЕШКА

Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их, сваки твој успех?

Зашто живот свој ритам има,
а твој већ, ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?

Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој, врти цео свет?

Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Јаш само један акорд песме,
и у кревет, поћи ћеш поспан.

Бар у сну себи да откријеш,
свету тајну и схватиш копчу,
којом свест хоће да убије
савест што намиче ти омчу.

Бар у сну себи да дочараш,
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.

У даљини тутњи олуја,
душа ти је струна на ветру.
Куд те носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?

Сви прошли сусрети са јавом,
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост твоја светлост!

А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и твоје срце леди,
сви који лете, једном слете!

© Љубодраг Обрадовић


Јелена Ђорђевић


Марија Вујић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Баш ништа није као прошле године,
ни пролеће, ни месец,
ни места на којима сам те случајно сретао,
ни твоје очи док сам те салетао,
упорно тражећи шансу,
и губио те на само корак до циља.

Ма да су бар трешње као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш
и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.

И љубила би ме знам пред свима,
не мислећи на блам,
и кога све ту има,
преварила би мужа,
и као у бунилу у својој жељи смела,
ко зна шта би све хтела,
да су бар трешње као прошле године.

© Мића Живановић
Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – БЕЛА САЛА КЦК 2012.”

МЕСЕЧЕВЕ МАНЕ – СВЕТИСЛАВ ЖИВИЋ КЦК 2012.

Loading

У Клубу КЦК 30.11.2012. године отворена изложба слика Светислава Живића ,,Месечеве мане”. Многобројну публику поздравио је аутор слика и његов син, познати глумац Марко Живић, који је своје прве глумачке кораке закорачио управо у Културном центру Крушевац, тада Дому омладине. Ова веома занимљива поставка биће у простору Клуба КЦК наредних десет дана. Вече је настављено у блуз ритму уз Easy Blues Band, а доказ о успешности ове вечери је многобројна публика која је посетила Клуб КЦК.



Марко и Светислав Живић

У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.

Loading

У организацији Књижевног клуба Велимир Рајић из Алексинца 30.11.2012.године у Центру за културу и уметност у Алексинцу је одржана промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА* коју је објавио Културни центар Крушевац. Поред аутора у промоцији су узели учешће и Светлана Биорац-Матић – председница КК Велимир Рајић из Алексинца, Борисав Бора Благојевић – председник КК Душан Матић из Ћуприје, Љубодраг Обрадовић – главни и одговорни уредник Културног центра Крушевац и музичари Милан Милетић и Бранко Симић. Промоцији је присуствовао и председник општине Алексинац Ненад Станковић.

Интересантно је да је ово прва прва промоција књиге Миће Живановића *У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА*, а друга је заказана од стране издавача књиге Културног центра Крушевац за 13.12. 2012. године у Белој сали КЦК у Крушевцу и замишљена је тако да сама поезија биде у центру пажње. А биће и музике… Оно чега сигурно неће бити, то је дуга прича критичара о поезији и о ономе шта је писац хтео да каже, јер по Мићи  поезија о себи најбоље говори сама…  


Мића Живановић говори своје стихове

ПОДВУЋИ ЦРТУ

Данима је моја душа у нереду,
ни пијан ни трезан, некако пометен,
лутам већ уморан. Тражим лек свом једу
и хоћу да ноћас будем неометен.

Па те зато молим кафеџијо брате,
кључеве баци, у зору ти враћам,
а нека се ноћас на мој рачун пије,
имам прави разлог, за све пиће плаћам.

Одавно се знамо, стари смо другари.
О животу скоро сви мислимо исто,
а због чега вреди живети у ствари,
е ту нешто фали, ту нисмо начисто.

Нек се вино точи, пије без престанка,
а свануће роде нек причека мало.
Ти слободно дремај и не питај ништа,
до истине праве само ми је стало.

А страшно се плашим правога сазнања,
јер истину болну већ ми душа слути.
Болнија истина од сваког незнања,
још више би могла разум да помути.

Да ли је то песма или љубав жене,
пријатељ до гроба или дукат жути,
тренутак заноса, косе расплетене,
ил тишина гробна када све заћути.

Ил је то тренутак твојега весеља.
кад подвучеш црту и наплатиш своје.
Видећу у зору мамуран и пијан,
гледајући тебе, док се паре броје.

Опасно би било да си ти у праву,
ти што најстрасније грлиш свој иметак.
Где је онда љубав, шта је са сновима,
зар да крај нам буде животу почетак.

Због чега смо онда певали и пили,
величали љубав и лепоту жене.
Зар смо осим тебе, сви ноћас губили…
Не сме то да буде истина за мене.

Испало би да сам живео узалуд,
у своме бунилу ко у неком рају.
Љубав је богатство пријатељу стари,
а не твоје ноћи с рачуном на крају.

© Мића Живановић
Настави са читањем “У МРАКУ ТВОЈИХ ЗЕНИЦА – Мића Живановић – АЛЕКСИНАЦ 2012.”

180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА

Loading

Културни центар Крушевац је 04 .12.2012. године у Белој сали КЦК организовао трибину посвећену јубилеју 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од Турака. О овом догађају говорили су: Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА који описује ноћ између 4 и 5 децембра 1832 године када су се Срби окупилиу порти цркве у Врбници и изборили за своју слободу),  Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац. Ових дана из штампе је изашао и роман КАПЕТАН ВЕСА аутора Томислава Милетића који је објавио Историјски архив Крушевац у сарадњи са Културним центром Крушевац, а под покровитељством Града Крушевца. Трибину је осмислила и водила Слађана Обрадовић. Трибину је подржао и Град Крушевац активним учешћем у припреми трибине и самим присуством на трибини  Слободанке Миладиновић – помоћника за друштвене делатности и Николе Петровића – помоћника за омладину и спорт , као и ученици Крушевачких основних и средњих школа са својим професорима историје, па користимо ову прилику да се јавно захвалимо школској управи за Расински округ и свим школама које су подржале овај значајан јубилеј. Трибини су присуствовали и директор КЦК мр Мирослав Смиљковић, заменик директора Јелна Вељковић и главни и одговорни уредник КЦК Љубодраг Обрадовић.

Учесници трибине: Драгиша Милошевић – директор историјског архива крушевац, Горан Васић – дирктор Народног музеја Крушевац и Томислав Милетић, (један од иницијатора прославе овог јубилеја и аутора романа КАПЕТАН ВЕСА


Слађана Обрадовић, уредник и водитељ трибине
Настави са читањем “180 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА КРУШЕВАЧКЕ НАХИЈЕ ОД ТУРАКА”

АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака

Loading

Од тога дана, заправо ноћи између 4. и 5. децембра 1832. године, прошло је 180 година. На овај заначајан датум, али и на годишњицу, опоменуо нас је и подсетио хроничар и истраживач прошлости крушевачког краја учитељ Томислав Милетић. Инспирисан овим догађајем, Томислав Милетић, је написао роман Капетан Веса, који је пре десет година објавио Историјски архив Крушевац, а ове године у пројекат се укључио и Културни центар Крушевац и друго и допуњено издање романа је угледало светлост дана. Роман је послужио као инспирација, за свечану академију поводом обележавања 180 година од ослобођења крушевачке нахије од Турака. Програм академије осмислили су Љубодраг Обрадовић и Лидија Ужаревић, која је уз то написала синопсис и режирала и водила академију.

У препуној сали Крушевачког позоришта, публика је уживала уз познате уметнике ( Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић, Радивоје Симић, тенор, Никола Пантовић, глумац крушевачког позоришта, Сања Максимовић, полазник школе говора и глуме КЦК, Женска камерна група Смиље, мушка фолклорна група КУД- а Лазарица ), и шармантне водитеље Лидију Ужаревић и Пецу Радовановића. Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравио је присутне, а Драгиша Милошевић, директор Историјског архива, и Томислав Милетић, аутор књиге, веома инспиративно и документовано су говорили о историјском тренутку ослобађања Крушевачке нахије од Турака, о капетану Веселину Ћирковићу и ономе што је претходило уласку Срба у Крушевац и протеривању османлија из крушевачког краја, заувек. Организатор академије био је Културни центар Крушевац, а суорганизатори су били Крушевачка Епархија, Крушевачко позориште, Историјски архив Крушевац, Народни музеј Крушевац и КПЗ Крушевац. Посебну подршку целом програму обележавања дала је Школска управа Крушевац и све основне и средње школе Крушевца. Ову репортажу урадили су Љиљана Панић и Љубодраг Обрадовић. Погледајте фотографије које следе…


Градоначелник Крушевца, господин Братислав Гашић, поздравља присутне


Мешовити камерни хор Српкиња, диригент Леонора Станковић
и Радивоје Симић, тенор

Настави са читањем “АКАДЕМИЈА – 180 година од ослобођења Крушевачке нахије од турака”