![]()
TIN FEST zajednički organizuju Gradski učenički parlament Kruševca i Kulturni centar Kruševac.

Scena iz predstave *Verica medju šljivama*
Ин поезија
![]()
TIN FEST zajednički organizuju Gradski učenički parlament Kruševca i Kulturni centar Kruševac.

![]()

Овогодишња, иначе традиционална манифестација ”Звездано Здравиње” обележава 23. годину успешног рада и постојања и 40 година постојања и рада једне од најстаријих ликовних колонија у Републици. Манифестација се одржава у периоду од 8 – 28. августа 2012. године у селу Здравиње. Организатори су КПЗ Крушевац, МЗ Здравиње и КУД ”Миодраг Вучковић” из Здравиња. Генерални покровитељ манифестације је град Крушевац.

Милосав Ђукић Ћука
НА КЛАДЕНЦУ
На воду си пошла
заносна и млада,
твоји ти рекоше
од туд да пожуриш.
Кад на извор дође
задихана и врелих образа,
поглед твој се срете
с његовим очима.
Момак леп и млад,
узе ти тестије,
па стаде воду у њих да лије,
тихо и стидљиво онда теби рече
хоће да те проси већ идуће вече.
Уздрхта ти срце на те нежне речи,
шта ће отац рећи, може то да спречи.
Твоја жеља јака, ко сведок љубави
на кладенцу оста, тестије остави.
С поносом се сећам,
беба твоја мала
хвала ти за живот који си ми дала.
© Милосав Ђукић Ћука
Биографија: Милосав Ђукић Ђука је рођен је 1957. године у селу Здравињу код Крушевца. На раду у „Трајал Корпорацији“ провео је 33 године. Дипломирани економиста и сада ради у ЈКП „Градска топлана“ у Крушевцу. Уметност уопште је његова велика љубав: музика, сликарство, књижевност. Организавао је до сада 8 ликовних колонија у родном Здравињу, као и више песничких сусретања под називом „На Ђукином кладенцу“. Живи у Крушевцу, ожењен супругом Аницом, отац сина Ивана и ћерке Иване, деда три прелепе унуке Милице, Магдалене и Дуње. Нада се скором одласку у пензију.

Љубодраг Обрадовић је поклонио Милосаву Ћукићу Ћуки своју књигу БОГИЊА…
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
![]()
| ПОЕЗИЈА Поезија је опсена, илузија. У њој истине нема, само снови за живот неки нови, нестварни. Лавиринт који у нама сија. Поезија је наш мост у свет без пакости, у свет радости, у свет где си увек гост, кога угосте јагодама, а остало воће пролазност позоба. Поезија је спас, за све нас! И за оне друге, што само у стварности љубе и не знају за занос рима, кад срце клима, у заносу прељубе, штиха и стиха! Поезија је ваздух, који недостаје, који сам живот даје. Она ништавилу пркоси и сивило чемера колором скрива, зло у нама убија, и цветни тепих ка звездама открива. Поезија нам отвара очи и бајке прича. Пред њом лед се топи, глечери копне, Титаник израња… Поезија, ех, снови, илузија, опсена… Поезија, ех, живот бољи, срећа… Поезија, вечна сенка која нас верно прати, живот богати и све наде у јаву стихом допрема. Поезија… Ти и ја |
POETRY Poetry is a wile, illusion. No truth in it, only the dreams for a brand new life, unreal. A labyrinth that shines within us. Poetry is our bridge into the world with no spite, into the world of joy, Into the world in which one is always a guest, Entertained with strawberries, And in which the rest of the fruits transitoriness pecks up. Poetry is a salvation, for all of us. And for the other ones who only in reality make love And do not know for the zeal of rhymes, When the heart wobbles about, In the zeal of adultery, Of trick and of verse. Poetry is air which we lack, Which the very life gives. It defies nihility And the drabness of misery it skulks with colour, it murders the evil within us, And unfolds the carpet of flowers all the way to the stars. Poetry opens up our eyes And tells us fairy-tales. Ice melts before it, glaciers thaw, Titanic emerges… Poetry, oh, dreams, illusion, wile… Poetry, oh, better life, happiness… Poetry, eternal shadow Following closely behind, The abundance of life And all of hopes it conveys into a sober reality via a verse. Poetry… You and me! |
![]()
|
U prepunoj Beloj sali KCK, 15. marta 2010. godine otpočeo je treći TIN FEST koji zajednički organizuju Učenički parlament Kruševca i Kulturni centar Kruševac. Festival je otvorio Prof. Dr. Milan Madjarev, teatrolog iz Beograda. Prvog dana nastupili su učenici Tehničke škole iz Kruševca sa predstavom Milana Vitezovića *LAJANJE NA ZVEZDE* u režiji Aleksandre Živadinović.
![]() Nastavnica je stroga… |
![]()




![]()
Na konferenciji su pored urednika i rukovodsva KCK prisustvovali i predstavnici KPZ Kruševac i tom prilikom je promovisan i zajednički projekat ove dve kuće *MUZIČKA MOZGALICA* i osmomartovska izložba Etno udruženja Rasina u holu bioskopa Evropa.

Plakat prgrama KCK za mart 2010
![]()
| Прва иницијативна седницa културно-туристичке манифестације под радним називом *ЧАРАПАНИЈАДА*, одржана је 09.03.2010. године у 10:00 сати у Медија центру Културног центра Крушевац, а на иницијативу Града Кршевца и Културног центра Крушевац! Са првог састанка |
![]()
{mp3remote}https://www.poezijascg.com/audio/LjubaBoginjamp3/KsenijaAleksicNjenaJeKosaBila.mp3{/mp3remote}
Њена је коса била…
А усне, а тело, а ход…
Она је била тако смирена
и равнодушна на изглед.
Она је била у тој тишини
мноштва које пролази,
тако спокојна, јасна,
а недокучива.
![]()

“БОГИЊА“ – илузија или стварност ?
Књига није подељена на циклусе (и нема потребе) јер је тема универзална, једна и једина.
Настави са читањем “О Љубодрагу Обрадовићу и његовој књизи БОГИЊА”
![]()
Љубодраг Обрадовић – аутор књиге љубавне поезије *БОГИЊА*
БОГИЊА
Око тебе врти се свет…
Младост, љубав и прилике…
Ти напросто опијаш, сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!
Око тебе бљешти сјај,
безброј срца слути срећу…
Око тебе лампиони, сви шампиони,
и нада да ока ти одсјај,
заборавити никад нећу…
Слободно скочи,
све кочнице откочи…
Живот је слеп, кад си тако лепа
по сувом док пливаш, у мирисима уживаш,
све скриваш, а смисао откриваш…
Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај…
Нека на коленима чекају рај!
Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један,
и свако остаје жедан…
Клизе сузе, мисли лете,
а опчињени никако да се сете,
због чега их чежња ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли
она, која гази цвет
и све који зраче…
Око тебе врти се свет…
Срећа лебди на крилима…
Зашто свима заледиш срце,
а happy end ти зрачи у очима…
© Љубодраг Обрадовић