Latinka Djordjević – U senci varoških kapija – KCK

Loading

Oduvek sam  verovao u čudo kojim poezija brše granice i ponore medju ljudima, oduvek sam verovao da stihovi nose u sebi lepotu, koja iz nas izgoni svo zlo, ako ga ima…  Oduvek sam verovao da te reči zapakovane u slatki paket sa mašnicom i zadatkom, da svakom ko ga usvoji bar na tren, oboji surovu stvarnost u ružičasto i iluziju dobrote, lepote, pravde i sreće učini stvarnom, da svarnija ne može biti.

Da, poezija je to čudo, internet je to čudo, koji povezani brišu granice i ono što je tako daleko, čine bliskim i stvarnim! Da, čuda se dogadjaju ako ih silno želimo… I evo ovaj večerašnji poetski susret U SENCI VAROŠKIH KAPIJA, (06.05.2010) malo je čudo, ali realno i stvarno koje nas je okupilo ovde u Beloj sali Kulturnog centra Kruševac, da oslušnemo snagu Latinkine poezije i bar na tren odgonetnemo koje je to čudo očaralo njene stihove, da nas uznesu u taj sanjani svet spokoja koji ljudima daje moć da budu jaki i sve izdrže…

Poštovani prijatelji, čast mi je da pozdravim Vas, da pozdravim našu Latinku Djordjević – sekretara Udruženja Srpskih pisaca Švajcarske, i poželim da ovo veče bude most za saradnju svih koji veruju da su čuda moguća…. A za Latinku , cveće – dokaz da je lepota oko nas… Uživajmo večeras u čarima Latinkine poezije..


Latinka Djordjević – originalni početak


Mića, Jelena, Ljuba, Latinka, Sandra, Lidija i Miloš

ЈУТАРЊА МУЗИКА У СКУПШТИНСКОЈ САЛИ ГРАДА КРУШЕВЦА

Loading

У скупштинској сали Града Крушевца, 15.05.2010. године, у организацији Културног центра Крушевац, (пре самог курса екстерне КЕ, за полазнике курса екстерне КЕ Апотекарске установе апотека Крушевац,) одржан је пригодни наступ музичке уметнице Тијане Радојевић из Крагијевца и ученика музичке школе Стеван Христић из Крушевца.

Тијана Радојевић – музичка уметница из Крагујевца

Лазар Станковић – гитара и Милош Станковић – хармоника,
ученици музичке школе Стеван Христић из Крушевца. 


Тијана Радојевић и Милош Обрадовић


Лазар Станковић – гитара


Тијане Радојевић пева


Учесници едукације – припрема се за предавање уз музику
Настави са читањем “ЈУТАРЊА МУЗИКА У СКУПШТИНСКОЈ САЛИ ГРАДА КРУШЕВЦА”

ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ 2010.

Loading


Јелена Протић Петронијевић и Лидија Ужаревић


16.05.2010. године у организацији Културног центра Крушевац, у Дечијем центру у Пионирском парку у Крушевцу одржано је традиционално песничко окупљање и дружење *ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ*, једанаесто по реду. Ово саборовање траје 10 година у континуитету, а увек се дешава на дан рођења песникиње, шеснаестог маја.

Парк је прави амбијент који одговара оваквој прилици. Уместо видео бима, имамо природу уживо, птице, траву, дрвеће, као да смо у некој Десанкиној песми. Па ни киша која је данас упорно падала није ван њене поетике и осећајности.

 
Снага духа и поезије Десанке Максимовић пренела се и у нови миленијум и траје и трајаће док год буде читалаца надахнутих њеним стиховима. То је флуид који се не губи. Десанкин шешир је својеврстан штит и заклон за све оне који су на неки начин обележени- за песнике, обичне људе, сељаке, родољубе, побуњенике, за несхваћене и погружене, па представља и симбол људскости и доброте.

Овог пута, учесници саборовања су припремили по једну Десанкину песму или текст и по један свој прилог (песму, есеј, афоризам). Надамо се да ће од тога и још по неког текста из претходних година настати књига ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ 2000-2010.

Данас су на соборовању (дружењу песника *ПОД ДЕСАНКИНИМ ШЕШИРОМ*) учествовали: Славица Давидовић, Вера Мајска, Ивко Михајловић, Љубица Петковић, Љубодраг Обрадовић, Драгослав Ђорђевић, Гордана Влаховић, Небојша Лапчевић, Љиљана Павловић, Лидија Ужаревић, Светлана Ђурђевић, Јелена Протић-Петронијевић и плесни пар- Милијана Ботуњац и Александар Марић.

 

Јелена Протић-Петронијевић

Јелена Протић-Петронијевић говори своју песму:

DRAINČEVI DANI 2010 – Trbunje&Blace

Loading

 

U Trbunju i u Kulturnom centru *DRAINAC* u Blacu, 20.05.2010. godine, održani su susreti pesnika (koje su organizovale biblioteke iz Prokuplja i Blaca koje nose ime Rade Drainac, a pridružio im se učešćem kruševačkih pesnika i Kulturni centar Kruševac) u okviru manifestacije *DRAINČEVI KNJIŽEVNI SUSRETI 2010* – 41-e po redu.

Na susretima su se predstavili pesnici (ovim redom):  Raša Popov, Zoran Vučić, Momir Dragićević, Dane Stojiljković, Miloje Dončić, Gordana Boranijašević, Ljubodrag Obradović, Miljojko Milojević, Bratislav Milanović, Veljko Stambolija, Nebojša Lapčević, Dragan Borisavljević, Miroslav Cera Mihajlović. Pesme Radeta Drainca govorio je njegov rodjak Vita Jovanović, a medijator programa je bio Dragan Ognjanović.
 
Pročitajte pesme pisaca koji su govorili na susretima ( neke su izgovorene na susretima, neke nisu) pogledajte fotografije i pomislićete kao i mi koji smo bili na licu mesta, predivno veče!!!
 
POGLEDAJTE GALERIJU SLIKA
DRAINČEVI DANI – 20.05.2010 – Trbunje& Blace

NIRVANA

Šumne noći ko javori sinji
Tamom grobnom leže mi na dlanu
Bolestan sam mnogo… mnogo!
Jedinu zvezdu u ovoj pustinji
Vidim svoju ranu.

 

Pritisla me stidna žalost
ko olovna ploča.
Nigde jedan vedar dan!
Slomila me tužna malaksalost
na ljubav, život i san.

Hteo bih samo
u rodni kraj da odem što pre
i da umrem tamo,
zaboravljajući sve.

A kad me na dasci
put groblja ponesu volujska kola,
kao nekad u mladosti,
nada mnom da zaplaču od istinskog bola
bele breze, tužne od starosti.

To su zadnji snovi
u noćima šumnim ko javori sinji,
otvoreni kao rane,
koje u ovoj pustinji
gnojem kaplju poslednje dane.

(C) Rade Drainac


Настави са читањем “DRAINČEVI DANI 2010 – Trbunje&Blace”

FEDRARO 2010 – KUD “Vuk Karadžić”

Loading

 
FEDRARO 2010 – ORGANIZATORI & ŽIRI & POBEDNICI
PLAKAT KOLONIJA SUPES
1 DAN 2 DAN 3 DAN
4 DAN 5 DAN NAGRADE

 
VIII SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG – 08.05.2010. g.
 

Radomir Mićić Miče – Kruševac Pamti

Loading

U Beloj sali KCK,15.05.2010. godine, u okviru ciklusa tribina Kulturnog centra Kruševac *KRUŠEVAC PAMTI*, prisutni kruševljani su se setili brojnih aktivnosti i ljudskih osobina bivšeg predsednika Kruševca Radomira Mićića – Mičeta.


Radomir Mićić – Miče
 

O Mičetu su govorili Adam Milenković, Slobodan Lazić, Dušan Duka Jovanović, Miša Rajković i Ljubodrag Obradović. Program je osmislila i vodila Sladjana Obradović – urednik KCK, a za tehničku realizaciju bio je zadužen Marko Višnjić. Na tribini je korišćen video materjal RTK autora Miroslava Bogdanovića iz emisije GODINE PROŠLE.


Učesnici tribine: Slobodan Lazić, Adam Milenković, Dušan Duka Jovanović,
Miša Rajković i Sladjana Obradović
 

Ljubodrag Obradović govori o Mičetu

Poštovani posetioci,

Hvala Vam što ste Večeras sa nama u Kulturnom centru Kruševac, da se zajednički setimo i podsetimo lika i dela Radomira Mićića – Mičeta, koji je svakako ostavio neizbrisiv trag u posleratnoj istoriji Kruševca i kao graditelj Kruševca i kao predsednik opštine Kruševac i kao čovek – uvek svima dostupan i pun razumevanja za tudje jade, spreman da pomogbe u granicama svojih moći…

O njegovim aktivnostima govoriće Vam večeras njegovi savremenici, a ja ću Vam preneti moje sećenje o Mičetu, kao čoveku koji se nije preterano držao protokola i koji je bio spreman da se pojavi kad ga ne očekujete i pomogne kad je najpotrebnije…

Nekad je reka Pepeljuša bila plitka, pa je kad padne jača kiša toliko nadolazila, da je nosila sve pred sobom, pa je tako odnela i MaloVrbnički most. Mala Vrbnica je malo selo na 13 kilometru puta od Kruševca ka Aleksandrovcu, kome je taj most bio jedina veza u svet. Šta će seljani, krenu u akciju, sakupe nešto malo novca sa glave na glavu i obrate se za pomoć Radomiru Mićiću – Mičetu koji je tada bio predsednik opštine Kruševac. Dodje Miče na obalu zagleda se u mutnu reku i kaže – Biće sanirano u najkraćem roku. I bude napravljen, već do jeseni novi most, koji je i sada MaloVrbničanima veza sa svetom…

Znao je Miče da se pojavi u Trebotinu i kada ga ne očekujete, da dodje na probu Kulturno umetničkog društva Vuk Karadžić, koju je vodio njegov prijatelj Dušan Duka Jovanović, i tako da podstrek dramskim amaterima da naprave dobru dramu koja je kasnije pobedila na Republičkom festivalu Dramskog amaterizma sela Srbije, čuvenom FEDRAS-u u Malom Crniću… Miče je podržao i kultni Dukin program S VEČER SJALA SJANA MESEČINA koji je kasnije gostovovao u Bonu i Trijeru u Nemačkoj.

Znao je Miče da navrati noću kada se dežuralo u Mesnoj zajednici i sa dežurnima popije čašu rakije i ostane u razgovoru par sati, mimo protokola… Znao je da bude običan, otvoren, spreman da pomogne kada je najteže…

Eto, to je moja impresija o Mičetu… Hvala Vam što ste u Kulturnom centru Kruševac večeras, da se, u se u okviru ciklusa tribina *KRUŠEVAC PAMTI*, setimo Radomira Mićića Mičeta, da se podsetimo šta je sve uradio za Grad Krševac i njegova sela i da mu još jednom odamo zahvalnost za sve to.

Takodje koristim ovu priliku da se zahvalim i Radio-Televiziji Kruševac i autoru Miroslavu Bogdanoviću na ustupljenom TV materjalu iz njihove emisije GODINE PROŠLE.

Настави са читањем “Radomir Mićić Miče – Kruševac Pamti”

ПРОЛАЗИМО

Loading

 

ПРОЛАЗИМО

Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.

Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.

Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла.

 Трапаво тапкамо у месту
и осећамо да то није оно,
да је срце веће, бол случајна,
а срећни завршетак иза угла.


Настави са читањем “ПРОЛАЗИМО”

ЈОВЧЕ

Loading

ЈОВЧЕ

Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити…
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?

Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта да ради.

Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји као сила,
и нико не може да је однесе.

Настави са читањем “ЈОВЧЕ”

ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ – КЦК – 18.10.2012.

Loading

У оквиру настојања да се ЗЛАТНА КАЦИГА прати у току целе године, Културни центар Крушевац је организовао 18.10.2012. године у 19:00 у Белој сали КЦК вече хумора и сатире под Називом ЈОВАН АРСИЋ ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ. Ово вече намењено је свим поштоваоцима Mеђународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА чији се сјај издалека види.

 
Вечерашњи програм је плод заједничке сарадње Културног центра Крушевац и аутора Јована Арсића Јовчета. У програму су поред аутора учествовали и његови пријатељи:  Ивко Михајловић (по први пут и у улози водитеља),  Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Драган Ракић Сингер,  Вељко Стамболија, Горан Ћеличанин, Хаџи Томислав Станић, Вуле Радмановац (музички тренутак) Гвозден Ђолић и Миодраг Шароњић. Програм су уредили и реализовали Љиљана Панић (синопсис и вођење програма), Љубодраг Обрадовић, Славица Недељковић, Бранко Симић и Веркан Гвозденовић…
 

Јован Арсић Јовче

САТИРИКУС

Мој предачки брат Јовче
није мачји кашаљ,
ни обичан дангубаш
из Овче ил Борче.

Гарантујем да не би живео
ни у Београду ни у Банату,
да га ваздан чешкају по табанима,
ни да му понуде министарску плату.

За њега је Жупа,
Буцина Океанија – Козничка барака,
а под њом огледа се у плавом оку,
земља богова Титанија.


Постојбина му је од Варварина до Жељина.
Дом му је виноград, калем и лоз,
па кад легне под гиџу
срећно задрема што га не буди сталаћки воз.

Лола је он велика,
спава између две невесте праве,
грли их и љуби
у међуречју бистре Расине и мутне Мораве.

Роди се у зору.
Стрина повика – рђа мушка!
Мајка пусти сузу, испод ајата квикну прасе,
чу се и пушка.

ОТИШАО ЈЕ ДРУГ МРКА

Loading

Милутин Мркоњић – увек добродошао у Крушевцу

Предраг Васиљевић – Отишао је Друг Мрка, а да никога није издао 22:49 27.11.2021 (Освежено: 23:05 27.11.2021) Милутин Мркоњић – ИЗВОР: Sputnik Србија, 27.11.2021.

Као новинар сам са политичарима увек био на Ви и трудио се да одржим професионалну дистанцу колико год да сам се са њима дружио. Али, Милутина Мркоњића, са којим се баш ни у чему нисам слагао кад је у питању политика, укључујући теме од Другог светског рата, па до данас, морам признати да сам доживљавао као пријатеља.

Мрка је последњи политички тешкаш, старог кова. Образовани мангуп са расним манирима београдског асфалта из „круга двојке“. Букач и боем. Бивши спортиста, кошаркаш Радничког, боксер и вечити фајтер. Са свима на ти – од председника државе до конобара и таксисте.

Лојална лафчина и кафанска битанга са београдског Црвеног крста, у најлепшем значењу те речи. Говорио је да од некретнина има кариране астале у „Трандафиловићу“, „Соколцу“ и осталим вољеним кафанама.

Иако је прошао све структуре у државној хијерархији, никад није био функционер – фотељаш, увек само инжењер – грађевинац, чак и кад је био министар средином прве деценије овог века.

„Сине, да није ових силних тендера које је донела ова твоја демократија, ја бих давно све аутопутеве кроз државу изградио“, викао је често кроз осмех министар Мрка подсећајући ме како су Слоба Милошевић и он „силовито“ обнављали Србију после бомбардовања 1999.
После тог Петог октобра, никад није рекао ружну реч о Слоби и Мири Марковић, чак и кад се то подразумевало и политички награђивало. Витешки је понављао да су му то пријатељи, чак и кад његове најближе колеге социјалисти нису смеле ни имена више да им помену.

Али, истина, важила је легенда коју ми је и сам Мрка потврдио, да је у време најјаче Милошевићеве владавине код њега, свог шефа, у председништво долазио без најаве, а у кабинет без куцања.

Био је препланули министар са лакост мајицом и у време владавине Демократске странке, и није се одрекао пријатељства са Борисом Тадићем ни кад је он изгубио власт.

Био је јавно у одличним односима са тадашњим радикалима Томиславом Николићем и Александром Вучићем, кад су они били у опозицији и политички прогоњени од демократске власти.

Некако је Мрка, једноставно, био другачији. Волео је здраву и мушку политичку битку, али није тукао испод стола, с леђа, подмукло, кад је ривал већ на земљи и кад је поражен.

Био је социјалиста до краја, па чак и комуниста. Истицао је да воли Русију, а изнад свега Београд и Србију.

Отишао је данас, кад се многи његови вишедеценијски инфраструктурни снови и планови постепено остварују.

Отишао је као џентлмен, као фер плеј играч са бруталног и немилосрдног политичког попришта.

Отишао је као господин, иако је инсистирао да буде само друг.

Друг Мрка.

Милутин Мркоњић у Крушевцу

Иначе, Милутин Мркоњић је често био у Крушевцу, у радним посетама и сваки пут је помагао  да се град изгради и унапреди.

Општински одбор Социјалистичка партије Србије у Крушевцу, отпочеће 18.12.2007. године у 16.00 часова, у просторијама странке у Обилићевој 30 у Крушевцу, са прикупљањем подписа за свог председничког кандидата Милутина Мркоњића.

Милутин Мркоњић за говорницом у Крушевцу

Како је Ивица Дачић данас у изјави за Танјуг истакао, Социјалистичку партију Србије, на предстојећим председничким изборима, представљаће Милутин Мркоњић, потпредседник СПС-а. Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је данас да ће кампања председничког кандидата те странке Милутина Мркоњића бити усмерене тако да покаже како је он човек који спаја Србију и који и у најтежим тренуцима зна да помогне земљи. Дачић је Танјугу у парламенту рекао да кампања кандидата СПС за председничке изборе неће бити скупа али ће имати јасну политичку поруку.



Милутин Мркоњић са члановима СПС-а

Говорећи о средствима која ће из буџета бити издвојена за финансирање кампања председничких кандидата, Дачић је навео да су та средства довољна за кампању градоначелника једног осредњег града.


 *izvor RTS*

Ко је овај човек?


Милутин Мркоњић
(Србија – Мркоњић град)

Почетак – рођен је 23. маја 1942. године у Београду. Ко су му родитељи и из какве је породице није забележено у јавности доступним подацима.

Детињство – како и где је одрастао тренутно најзапосленији грађевинац – није познато. Сумња се, с правом, да је највише вoleо да зида куле у песку.

Националност – Србин

Верска опредељеност – нема података у биографији која је знатно обогаћена последњих месеци.

Образовање – дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1971. године.

Каријера – по завршетку факултета запослио се у Бироу за студије и пројектовање железница. Као почетник радио је на санацијама клизишта и путева, а од 1974. је руководилац Сектора за пројектовање у овом бироу. Године 1977. улази у Центар за истраживање и пројектовање. Убрзо се Центар ујединио са Саобраћајним институтом. Постаје његов директор, што је и данас.

Популарни неимар Мрка, како му тепају, познат је јавности као изумитељ Брзих пруга Србије (тада је у инат неверним Томама изјављивао: Ми не сањамо, ми радимо), “Београда на Сави 2000”, односно “Еурополиса”, Кинеске четврти, прве метро станице “Код Вука”. Улагање силног новца у “ову нефункционалну рупу”, како злобници кажу, образложио је: “Београд не сме трамвајем, већ мора метроом у 21. век”. Мање позната Мркина дела су отварање радова на тунелу на Карабурми и реновирање некадашње македонске виле у Ужичкој улици на Дедињу, од које је направио “кул” место за окупљање и дружење политичара, амбасадора, новинарки с РТС-а, али и банкара и виђенијих бизнисмена. Грађевина поседује и базен и два улаза, један за виђеније госте, а други за послугу. Сталним прегалаштвом за које је добио и награду АВНОЈ-а (1986) препоручио се за челну функцију у Дирекцији за обнову земље, основаној 67 дана пре краја НАТО агресије.

Његовом заслугом обновљен је већи део објеката срушених у прошлогодишњем бомбардовању. А почело је овако: “Председник Милошевић позвао ме је 4. априла са саопштењем да треба да прионемо на посао обнове, уопште није било дилеме да ли ћу то прихватити”. Онда је кренуо “лов на паре” посредством телевизије. “Не знам шта чекају БК, “Делта” и остали. Ево, госпођа Борка је поново уплатила милионче”, говорио је после рекламе за Дирекцију која гласи: “Људи су се одувек делили на градитеље и рушитеље”. Какав је одазив не знамо, али има оних који би се заклели да директори приватних предузећа обично промене канал. Како, на велику срећу г. Мркоњића и “мале и рањене Србије” која се, како рече председник Милошевић, обнавља брзином лета пројектила који су је разарали, ипак има патриота, једна од фаза обнове (“све у три смене”) полако се приводи крају.

Мрки добија ордење и плакете, а скромно каже: “Још једном се показало да су наши инжењери и неимари способни да раде по највишим светским стандардима и то у року који задивљује највеће стручњаке широм света. Радило се и на плус 42 и на минус два, по снегу и киши, без иједне речи недоумице или дилеме”. Признао је да је и њега импресионирао неуморни рад грађевинара и њихов патриотизам, а они су узвратили: “Моћи ћемо да стартујемо и без пара, а за премије је ту Мрка, нема грешке”.

Страначки ангажман – да ли је био члан СК нема података. Тренутно је члан СПС-а.

Занимљивости – упућени кажу да је лаф, да не жали новца да части оне који му се свиђају. Новинари блиских му медија (“Борбе” и РТС-а) сматрају да је менаџер модерног кова, стручан, амбициозан, продоран и без длаке на језику. Исти тврде да Мрка нема проблема с величинама и ауторитетима и илуструју то његовом храброшћу да на састанке код председника СРЈ долази обучен као грађевински предузимач и, док се други зноје у оделима трудећи се да буду мањи од маковог зрна, горопадно маше плановима председнику испред носа. Упућени кажу да није луд за пријемима које приређује политичка елита, не робује устаљеним навикама, на местима која подразумевају фрак појављује у фармеркама, те да је Милошевићу чак рекао: “Мени је место на терену, ја сам грађевинац”. Пријатељи додају да је спреман да сваком скреше у брк, да је”баџа”, духовит и да његове вицеве не вole само приватници (кад им после затражи новац). Да му новац лично не значи много илуструје податак од пре три године кад су му лопови из стана однели око 150.000 марака и “нешто мало злата”. Није позвао полицију, а камоли се жалио јавности. Можда су му неки замерили што паре чува у стану а не у банци, али вероватно не знају да је то због носталгичних разлога јер је некад, “са сиротињском мајком” имао веома блиске односе.

Својевремено Мрка је играо кошарку за Раднички и Студент. Када је престао да игра постао је спортски радник и управљао неколицином кошаркашких клубова.
У хороскопу је близанац, својствено им је одсуство организације, што се за г. Мркоњића не би могло рећи. Речи су им важније од бројки. Кад неко брине о његовом моралном и физичком здрављу близанац то доживљава као напад на слободу и разбесни се. Можда Мрка поседује ову карактеристику јер често својој супрузи замера да га “дави” јер – превише брине о њему.

Зорица Вулић

Извор *Глас Јавности*

На други Божић, 08.01.2008. године, у Крушевцу у Великој сали Дома синдиката, одржана је промоција председничког кандидата СПС-а Милутина Мркоњића, пред великим бројем чланова и симпатизера Социјалистичке Партије Србије. На промоцији су говорили: Владимир Тасић-председник ОО СПС-а Крушевац, Славица Ђукић – Дејановић-подпредседник СПС-а, Јован Кркобабић-председник странке пензионера, Жарко Обрадовић-заменик председника СПС-а, Ивица Дачић-председник СПС-а и наравно Милутин Мркоњић – председнички кандидат СПС-а. На промоцији је најављен велики преокрет на политичкој позорници Србије, јер СПС као једини и аутетични представник левице у Србији великим радом и савезом са  пензионерима, синдикатима, студентима, радницима и сељацима мора повратити своје место креатора и активног учесника власти у Србији. Ово је само почетак велике демократске борбе за враћање достојанства радним људима и грађанима Србије, која тек предстоји.

УЗ НАШЕГ ДРУГА; МИЛУТИНА МРКОЊИЋА ДО ПОБЕДЕ !!! ДЕЛА ГОВОРЕ!!!


Милутин Мркоњић у Крушевцу