Radomir Mićić Miče – Kruševac Pamti

Loading

U Beloj sali KCK,15.05.2010. godine, u okviru ciklusa tribina Kulturnog centra Kruševac *KRUŠEVAC PAMTI*, prisutni kruševljani su se setili brojnih aktivnosti i ljudskih osobina bivšeg predsednika Kruševca Radomira Mićića – Mičeta.


Radomir Mićić – Miče
 

O Mičetu su govorili Adam Milenković, Slobodan Lazić, Dušan Duka Jovanović, Miša Rajković i Ljubodrag Obradović. Program je osmislila i vodila Sladjana Obradović – urednik KCK, a za tehničku realizaciju bio je zadužen Marko Višnjić. Na tribini je korišćen video materjal RTK autora Miroslava Bogdanovića iz emisije GODINE PROŠLE.


Učesnici tribine: Slobodan Lazić, Adam Milenković, Dušan Duka Jovanović,
Miša Rajković i Sladjana Obradović
 

Ljubodrag Obradović govori o Mičetu

Poštovani posetioci,

Hvala Vam što ste Večeras sa nama u Kulturnom centru Kruševac, da se zajednički setimo i podsetimo lika i dela Radomira Mićića – Mičeta, koji je svakako ostavio neizbrisiv trag u posleratnoj istoriji Kruševca i kao graditelj Kruševca i kao predsednik opštine Kruševac i kao čovek – uvek svima dostupan i pun razumevanja za tudje jade, spreman da pomogbe u granicama svojih moći…

O njegovim aktivnostima govoriće Vam večeras njegovi savremenici, a ja ću Vam preneti moje sećenje o Mičetu, kao čoveku koji se nije preterano držao protokola i koji je bio spreman da se pojavi kad ga ne očekujete i pomogne kad je najpotrebnije…

Nekad je reka Pepeljuša bila plitka, pa je kad padne jača kiša toliko nadolazila, da je nosila sve pred sobom, pa je tako odnela i MaloVrbnički most. Mala Vrbnica je malo selo na 13 kilometru puta od Kruševca ka Aleksandrovcu, kome je taj most bio jedina veza u svet. Šta će seljani, krenu u akciju, sakupe nešto malo novca sa glave na glavu i obrate se za pomoć Radomiru Mićiću – Mičetu koji je tada bio predsednik opštine Kruševac. Dodje Miče na obalu zagleda se u mutnu reku i kaže – Biće sanirano u najkraćem roku. I bude napravljen, već do jeseni novi most, koji je i sada MaloVrbničanima veza sa svetom…

Znao je Miče da se pojavi u Trebotinu i kada ga ne očekujete, da dodje na probu Kulturno umetničkog društva Vuk Karadžić, koju je vodio njegov prijatelj Dušan Duka Jovanović, i tako da podstrek dramskim amaterima da naprave dobru dramu koja je kasnije pobedila na Republičkom festivalu Dramskog amaterizma sela Srbije, čuvenom FEDRAS-u u Malom Crniću… Miče je podržao i kultni Dukin program S VEČER SJALA SJANA MESEČINA koji je kasnije gostovovao u Bonu i Trijeru u Nemačkoj.

Znao je Miče da navrati noću kada se dežuralo u Mesnoj zajednici i sa dežurnima popije čašu rakije i ostane u razgovoru par sati, mimo protokola… Znao je da bude običan, otvoren, spreman da pomogne kada je najteže…

Eto, to je moja impresija o Mičetu… Hvala Vam što ste u Kulturnom centru Kruševac večeras, da se, u se u okviru ciklusa tribina *KRUŠEVAC PAMTI*, setimo Radomira Mićića Mičeta, da se podsetimo šta je sve uradio za Grad Krševac i njegova sela i da mu još jednom odamo zahvalnost za sve to.

Takodje koristim ovu priliku da se zahvalim i Radio-Televiziji Kruševac i autoru Miroslavu Bogdanoviću na ustupljenom TV materjalu iz njihove emisije GODINE PROŠLE.

Настави са читањем “Radomir Mićić Miče – Kruševac Pamti”

ПРОЛАЗИМО

Loading

 

ПРОЛАЗИМО

Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.

Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.

Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла.

 Трапаво тапкамо у месту
и осећамо да то није оно,
да је срце веће, бол случајна,
а срећни завршетак иза угла.


Настави са читањем “ПРОЛАЗИМО”

ЈОВЧЕ

Loading

ЈОВЧЕ

Може ли Јовче снове снити?
Може ли Јовче вино пити…
Може ли икад себе усрећити
и живот речју укротити?

Јовче се шета родном Жупом,
док благи ветрић чело му хлади.
Кад спокој влада душом,
тад и човек зна шта да ради.

Замирише кукурузна свила,
ветар је долином пронесе.
Младост проструји као сила,
и нико не може да је однесе.

Настави са читањем “ЈОВЧЕ”

ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ – КЦК – 18.10.2012.

Loading

У оквиру настојања да се ЗЛАТНА КАЦИГА прати у току целе године, Културни центар Крушевац је организовао 18.10.2012. године у 19:00 у Белој сали КЦК вече хумора и сатире под Називом ЈОВАН АРСИЋ ЈОВЧЕ И ПРИЈАТЕЉИ. Ово вече намењено је свим поштоваоцима Mеђународног фестивала хумора и сатире ЗЛАТНА КАЦИГА чији се сјај издалека види.

 
Вечерашњи програм је плод заједничке сарадње Културног центра Крушевац и аутора Јована Арсића Јовчета. У програму су поред аутора учествовали и његови пријатељи:  Ивко Михајловић (по први пут и у улози водитеља),  Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Драган Ракић Сингер,  Вељко Стамболија, Горан Ћеличанин, Хаџи Томислав Станић, Вуле Радмановац (музички тренутак) Гвозден Ђолић и Миодраг Шароњић. Програм су уредили и реализовали Љиљана Панић (синопсис и вођење програма), Љубодраг Обрадовић, Славица Недељковић, Бранко Симић и Веркан Гвозденовић…
 

Јован Арсић Јовче

САТИРИКУС

Мој предачки брат Јовче
није мачји кашаљ,
ни обичан дангубаш
из Овче ил Борче.

Гарантујем да не би живео
ни у Београду ни у Банату,
да га ваздан чешкају по табанима,
ни да му понуде министарску плату.

За њега је Жупа,
Буцина Океанија – Козничка барака,
а под њом огледа се у плавом оку,
земља богова Титанија.


Постојбина му је од Варварина до Жељина.
Дом му је виноград, калем и лоз,
па кад легне под гиџу
срећно задрема што га не буди сталаћки воз.

Лола је он велика,
спава између две невесте праве,
грли их и љуби
у међуречју бистре Расине и мутне Мораве.

Роди се у зору.
Стрина повика – рђа мушка!
Мајка пусти сузу, испод ајата квикну прасе,
чу се и пушка.

ОТИШАО ЈЕ ДРУГ МРКА

Loading

Милутин Мркоњић – увек добродошао у Крушевцу

Предраг Васиљевић – Отишао је Друг Мрка, а да никога није издао 22:49 27.11.2021 (Освежено: 23:05 27.11.2021) Милутин Мркоњић – ИЗВОР: Sputnik Србија, 27.11.2021.

Као новинар сам са политичарима увек био на Ви и трудио се да одржим професионалну дистанцу колико год да сам се са њима дружио. Али, Милутина Мркоњића, са којим се баш ни у чему нисам слагао кад је у питању политика, укључујући теме од Другог светског рата, па до данас, морам признати да сам доживљавао као пријатеља.

Мрка је последњи политички тешкаш, старог кова. Образовани мангуп са расним манирима београдског асфалта из „круга двојке“. Букач и боем. Бивши спортиста, кошаркаш Радничког, боксер и вечити фајтер. Са свима на ти – од председника државе до конобара и таксисте.

Лојална лафчина и кафанска битанга са београдског Црвеног крста, у најлепшем значењу те речи. Говорио је да од некретнина има кариране астале у „Трандафиловићу“, „Соколцу“ и осталим вољеним кафанама.

Иако је прошао све структуре у државној хијерархији, никад није био функционер – фотељаш, увек само инжењер – грађевинац, чак и кад је био министар средином прве деценије овог века.

„Сине, да није ових силних тендера које је донела ова твоја демократија, ја бих давно све аутопутеве кроз државу изградио“, викао је често кроз осмех министар Мрка подсећајући ме како су Слоба Милошевић и он „силовито“ обнављали Србију после бомбардовања 1999.
После тог Петог октобра, никад није рекао ружну реч о Слоби и Мири Марковић, чак и кад се то подразумевало и политички награђивало. Витешки је понављао да су му то пријатељи, чак и кад његове најближе колеге социјалисти нису смеле ни имена више да им помену.

Али, истина, важила је легенда коју ми је и сам Мрка потврдио, да је у време најјаче Милошевићеве владавине код њега, свог шефа, у председништво долазио без најаве, а у кабинет без куцања.

Био је препланули министар са лакост мајицом и у време владавине Демократске странке, и није се одрекао пријатељства са Борисом Тадићем ни кад је он изгубио власт.

Био је јавно у одличним односима са тадашњим радикалима Томиславом Николићем и Александром Вучићем, кад су они били у опозицији и политички прогоњени од демократске власти.

Некако је Мрка, једноставно, био другачији. Волео је здраву и мушку политичку битку, али није тукао испод стола, с леђа, подмукло, кад је ривал већ на земљи и кад је поражен.

Био је социјалиста до краја, па чак и комуниста. Истицао је да воли Русију, а изнад свега Београд и Србију.

Отишао је данас, кад се многи његови вишедеценијски инфраструктурни снови и планови постепено остварују.

Отишао је као џентлмен, као фер плеј играч са бруталног и немилосрдног политичког попришта.

Отишао је као господин, иако је инсистирао да буде само друг.

Друг Мрка.

Милутин Мркоњић у Крушевцу

Иначе, Милутин Мркоњић је често био у Крушевцу, у радним посетама и сваки пут је помагао  да се град изгради и унапреди.

Општински одбор Социјалистичка партије Србије у Крушевцу, отпочеће 18.12.2007. године у 16.00 часова, у просторијама странке у Обилићевој 30 у Крушевцу, са прикупљањем подписа за свог председничког кандидата Милутина Мркоњића.

Милутин Мркоњић за говорницом у Крушевцу

Како је Ивица Дачић данас у изјави за Танјуг истакао, Социјалистичку партију Србије, на предстојећим председничким изборима, представљаће Милутин Мркоњић, потпредседник СПС-а. Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је данас да ће кампања председничког кандидата те странке Милутина Мркоњића бити усмерене тако да покаже како је он човек који спаја Србију и који и у најтежим тренуцима зна да помогне земљи. Дачић је Танјугу у парламенту рекао да кампања кандидата СПС за председничке изборе неће бити скупа али ће имати јасну политичку поруку.



Милутин Мркоњић са члановима СПС-а

Говорећи о средствима која ће из буџета бити издвојена за финансирање кампања председничких кандидата, Дачић је навео да су та средства довољна за кампању градоначелника једног осредњег града.


 *izvor RTS*

Ко је овај човек?


Милутин Мркоњић
(Србија – Мркоњић град)

Почетак – рођен је 23. маја 1942. године у Београду. Ко су му родитељи и из какве је породице није забележено у јавности доступним подацима.

Детињство – како и где је одрастао тренутно најзапосленији грађевинац – није познато. Сумња се, с правом, да је највише вoleо да зида куле у песку.

Националност – Србин

Верска опредељеност – нема података у биографији која је знатно обогаћена последњих месеци.

Образовање – дипломирао је на Грађевинском факултету у Београду 1971. године.

Каријера – по завршетку факултета запослио се у Бироу за студије и пројектовање железница. Као почетник радио је на санацијама клизишта и путева, а од 1974. је руководилац Сектора за пројектовање у овом бироу. Године 1977. улази у Центар за истраживање и пројектовање. Убрзо се Центар ујединио са Саобраћајним институтом. Постаје његов директор, што је и данас.

Популарни неимар Мрка, како му тепају, познат је јавности као изумитељ Брзих пруга Србије (тада је у инат неверним Томама изјављивао: Ми не сањамо, ми радимо), “Београда на Сави 2000”, односно “Еурополиса”, Кинеске четврти, прве метро станице “Код Вука”. Улагање силног новца у “ову нефункционалну рупу”, како злобници кажу, образложио је: “Београд не сме трамвајем, већ мора метроом у 21. век”. Мање позната Мркина дела су отварање радова на тунелу на Карабурми и реновирање некадашње македонске виле у Ужичкој улици на Дедињу, од које је направио “кул” место за окупљање и дружење политичара, амбасадора, новинарки с РТС-а, али и банкара и виђенијих бизнисмена. Грађевина поседује и базен и два улаза, један за виђеније госте, а други за послугу. Сталним прегалаштвом за које је добио и награду АВНОЈ-а (1986) препоручио се за челну функцију у Дирекцији за обнову земље, основаној 67 дана пре краја НАТО агресије.

Његовом заслугом обновљен је већи део објеката срушених у прошлогодишњем бомбардовању. А почело је овако: “Председник Милошевић позвао ме је 4. априла са саопштењем да треба да прионемо на посао обнове, уопште није било дилеме да ли ћу то прихватити”. Онда је кренуо “лов на паре” посредством телевизије. “Не знам шта чекају БК, “Делта” и остали. Ево, госпођа Борка је поново уплатила милионче”, говорио је после рекламе за Дирекцију која гласи: “Људи су се одувек делили на градитеље и рушитеље”. Какав је одазив не знамо, али има оних који би се заклели да директори приватних предузећа обично промене канал. Како, на велику срећу г. Мркоњића и “мале и рањене Србије” која се, како рече председник Милошевић, обнавља брзином лета пројектила који су је разарали, ипак има патриота, једна од фаза обнове (“све у три смене”) полако се приводи крају.

Мрки добија ордење и плакете, а скромно каже: “Још једном се показало да су наши инжењери и неимари способни да раде по највишим светским стандардима и то у року који задивљује највеће стручњаке широм света. Радило се и на плус 42 и на минус два, по снегу и киши, без иједне речи недоумице или дилеме”. Признао је да је и њега импресионирао неуморни рад грађевинара и њихов патриотизам, а они су узвратили: “Моћи ћемо да стартујемо и без пара, а за премије је ту Мрка, нема грешке”.

Страначки ангажман – да ли је био члан СК нема података. Тренутно је члан СПС-а.

Занимљивости – упућени кажу да је лаф, да не жали новца да части оне који му се свиђају. Новинари блиских му медија (“Борбе” и РТС-а) сматрају да је менаџер модерног кова, стручан, амбициозан, продоран и без длаке на језику. Исти тврде да Мрка нема проблема с величинама и ауторитетима и илуструју то његовом храброшћу да на састанке код председника СРЈ долази обучен као грађевински предузимач и, док се други зноје у оделима трудећи се да буду мањи од маковог зрна, горопадно маше плановима председнику испред носа. Упућени кажу да није луд за пријемима које приређује политичка елита, не робује устаљеним навикама, на местима која подразумевају фрак појављује у фармеркама, те да је Милошевићу чак рекао: “Мени је место на терену, ја сам грађевинац”. Пријатељи додају да је спреман да сваком скреше у брк, да је”баџа”, духовит и да његове вицеве не вole само приватници (кад им после затражи новац). Да му новац лично не значи много илуструје податак од пре три године кад су му лопови из стана однели око 150.000 марака и “нешто мало злата”. Није позвао полицију, а камоли се жалио јавности. Можда су му неки замерили што паре чува у стану а не у банци, али вероватно не знају да је то због носталгичних разлога јер је некад, “са сиротињском мајком” имао веома блиске односе.

Својевремено Мрка је играо кошарку за Раднички и Студент. Када је престао да игра постао је спортски радник и управљао неколицином кошаркашких клубова.
У хороскопу је близанац, својствено им је одсуство организације, што се за г. Мркоњића не би могло рећи. Речи су им важније од бројки. Кад неко брине о његовом моралном и физичком здрављу близанац то доживљава као напад на слободу и разбесни се. Можда Мрка поседује ову карактеристику јер често својој супрузи замера да га “дави” јер – превише брине о њему.

Зорица Вулић

Извор *Глас Јавности*

На други Божић, 08.01.2008. године, у Крушевцу у Великој сали Дома синдиката, одржана је промоција председничког кандидата СПС-а Милутина Мркоњића, пред великим бројем чланова и симпатизера Социјалистичке Партије Србије. На промоцији су говорили: Владимир Тасић-председник ОО СПС-а Крушевац, Славица Ђукић – Дејановић-подпредседник СПС-а, Јован Кркобабић-председник странке пензионера, Жарко Обрадовић-заменик председника СПС-а, Ивица Дачић-председник СПС-а и наравно Милутин Мркоњић – председнички кандидат СПС-а. На промоцији је најављен велики преокрет на политичкој позорници Србије, јер СПС као једини и аутетични представник левице у Србији великим радом и савезом са  пензионерима, синдикатима, студентима, радницима и сељацима мора повратити своје место креатора и активног учесника власти у Србији. Ово је само почетак велике демократске борбе за враћање достојанства радним људима и грађанима Србије, која тек предстоји.

УЗ НАШЕГ ДРУГА; МИЛУТИНА МРКОЊИЋА ДО ПОБЕДЕ !!! ДЕЛА ГОВОРЕ!!!


Милутин Мркоњић у Крушевцу
 

МИРИС БОЖУРА – Љубодраг Обрадовић, 2 песме и прикази

Loading



*МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури више не цветају,
сета душом пири.
Отишли су, да не сметају,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду данас гоне.

Слобода се данас чини далека,
док им ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић

КОСОВО И МЕТОХИЈА

Низ Косово поље звоне звона!
Уз Метохију, ко уз кичму, клизи језа.
Односе нам из срца спокој векова,
на прошлост пада челична реза.

На свест и савест пуштају дим,
тешку маглу да радост позобе.
И као да они немају ништа са тим,
историју нам из видокруга одводе.

И звоне звона! Успаване да разбуде!
Сви који пуштају нас низ воду,
своју клицу пропасти тиме буде
и свемир сенком зла боду!

И звоне звона! Буди се Европо!
Све свето у даљини данас вене!
Звоне звона! Неправда ко небо,
преплавила живот и успомене!

Низ Косово Поље бију дамари…
Уз Метохију, ко душом, клизи носталгија.
Кад се истрајно сања, сан се оствари!
Косово ће божурима опет да метохија!.

© Љубодраг Обрадовић

 *Књига је добила наслов по песми МИРИС БОЖУРА коју сам написао специјално за отварање галерије *МИЛИЋА од МАЧВЕ* – КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ (уместо говора) и тада је (14.10.2008. године) први пут прочитана. Ради илустрације, погледајте неколико слика са отварања галерије и прочитајте неколико реченица које сам тада изговорио, као и рецензије за ову књигу које су написали : Вида Ненедић, Мр Предраг Јашовић и Елеонора Лутхандер.

Прва промоција књиге МИРИС БОЖУРА била је у Белој сали КЦК у Крушевцу,  04.03.2011. године, пред бројном публиком. Прочитајте и погледајте како је то било!
 

Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића

Loading


Љубодраг Обрадовић

У својим старим папирима пронашо сам овај писмени задатак из српског језика из 1970. године. Прочитајте, можда Вам се допадне!

Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића

Ноћ је зимска, дуга, хладна и тиха. Месец као авет виси на огромном, сивом небу, које се у даљини спаја са белим слеђеним снегом.

Тишина је обавила целу моравску долину. Једино петлови из удаљених села ремете шапат партизанског одреда који се сместио на обали Мораве и чека уговорени знак за прелазак на другу страну реке. Све делује некако сабласно, аветињски; и борци и воденица и скела и стари усамљени брест на оближњем брежуљку… И тополе, па чак и сама Морава, која лењо лелуја испод поприлично дебелог леда.

Исчекивање виси у ваздуху. Борци нервозно трљају промрзле руке и врте главама. Нешто није у реду. Морава се ноћас мора прећи, а курира нема. Ноћ одмиче полако са месецом који, не интересујући се ни за шта, неосетни клизи ка новом дану.

– Не ваља ништа, не ваља ништа, дошаптавају се промрзли партизани, издвојени по мањим групама. Морава се мора прећи, а могућности су минималне. Скела је на супротној страни реке, чамци не постоје, а пливање је, због леда и хладноће, немогуће.

Али нешто се мора измислити, није ваљда та река, што хучи ту под ледом, јача од целог одреда. Нешто се мора урадити, неко решење мора да постоји. Курира нема. Време тече исто као и Морава, споро. Борци се јеже, сад већ и од напетости. Петлови у даљини, опомињу на опасност која у тим селима спава. Стварно, нешто се мора учинити и то што пре. Одмах! За сат времена ће бити касно.

И тад, кад се одлучивало о судбини одреда, кад се радило о бити или не бити одреда, појавио се Вук. Рекао је једноставно: Другови, ја знам решење.

Сви су занемели. Групе су се сјединиле у једну целину, разговор је престао, Морава се утишала. Сви су гледали само Вука и чекали шта ће он рећи.

Не, он није говорио. Он је корачао, гордо, према Морави. На обали је застао, погледао у Мораву, погледао своје другове, а затим у своје руке. Пошао је. У почетку је све ишло лако. Брзим замасима је грабио преко челичног ужета, које служи за кретање скеле према другој обали. У његовим рукама сад је цео одред. Од његове издржљивости и спретности сад све зависи…

Док тако виси над Моравом сећа се свега, целе своје прошлости, куће, своје породице, свог детињства. А снага почиње полако да га издаје, полако да отиче из набреклих мишића, попут воде испод њега. Прсти се лепе за челик. Он ништа не осећа. Ни бол, ни хладноћу, ни Мораву. Осећа само уплашено дисање, уплашене погледе целог одреда, који га бодри да истраје.

Настави са читањем “Хероји НОБ-а у књижевним делима – Далеко је сунце Добрице Ћосића”

SO I VETAR – Biljana Babanić u Kruševcu 2010.

Loading

U Klubu KCK u Kruševcu, 17.04.2010. godine u 20:00 sati, u organizaciji Kulturnog centra Kruševac, održana je promocija knjige Biljane Babanić SO I VETAR. Pored autorke na promociji su učestvovali i: Jelena Djordjević, Slobodan Ivanović, Ljubodrag Obradović, Tomislav Miletić, Ksenija Aleksić, Smiljana Minja Milojica, Rade Košanin, Mića Živanović… Promociju je maestralno vodila Jelena Djordjević, sinopsis je napisao Ljubodrag Obradović, a tehničku podršku i vodjstvo promociji pružili su Raca, Marko i Verkan. Pa izvolite, ako već niste bili na samoj promociji, uživajte u njenom prikazu !!! 


A na početku – cvet za damu!

Ja
Ja nisam svetlosti trag
Nisam providna pena

Ja
Ja nisam oblak
nisam sena
nisam tren

Ja
Ja sam pesma
i hoću da smem
da otvorim put ka večnosti
i da te sobom dotaknem!!!


Biljana Babanić na sceni Kluba KCK

Ruski folklorni ansambl u Kruševcu 2010.

Loading

13.04.2010. godine u Bioskopu Kruševac, održan je Koncert folklornog ansambla *ZLATNA KAPIJA* iz Moskve i KUD-a *Kaonički izvori* iz Kaonika. Organizatori koncerta su bili *Patriotski front* udruženja ratnih veterana srpskih zemalja od 1990 do 1999 godine – Gradski odbor Kruševac i Kulturni centar Kruševac. Koncertu u punoj sali bioskopa Kruševac, su prisustvovali ateše za kulturu Ruske ambasade Aleksandar Nikolaevič i gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović sa saradnicima.


Članovi folklornog ansambla *ZLATNA KAPIJA* iz Moskve i Muzičke škole *MITINO*
 
Pre samog koncerta u prostorijama Skupštine grada Kruševca gradonačelnik mr Desimir Pavlović je primio atašea za kulturu Ruske ambasade Aleksandra Nikolaeviča,  predstavnike *PATRIOTSKOG FRONTA*  Udruženja ratnih veterana Srpskih zemalja 1990-1999 iz Gradskog odbora Kruševac i to: Gorana Kuzmanovića – predsednika i Milovana Spasića – podpredsednika i predsednika udruženja  Srpsko-Ruskog prijateljstva Tomislava Simića.
 
Prijemu su prisustvovali i predsednica Skupštine grada – Vesna Vesković, njen zamenik – Siniša Maksimović, pomoćnik gradonačelnika za društvene delatnosti – Goran Radomirović i direktor Kulturnog centra Kruševac – Ljubodrag Obradović.


Prijem kod gradonačelnika Kruševca


Aleksandar Nikolaevič – ataše za kulturu Ruske Ambasade u Srbiji

Goran Kuzmanović – Predstavnik patriotskog fronta, Aleksandar Nikolaevič –
ataše za kulturu Ruske Ambasade u Srbiji i Tomislav Simić – predsednik
udruženja Srpsko-Ruskog prijateljstva