![]()
Градски оркестар *АВАНГАРДА*
Ин поезија
![]()
Градски оркестар *АВАНГАРДА*
![]()
Заједничка слика учесника трибине
Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац
У Белој сали Културног центра Крушевац 17.03.2009. године, одржана је прва у низу трибина под заједничким називом *КРУШЕВАЦ ПАМТИ* посвећена Слободану Јовановићу, председнику општине Крушевац, у време чијег мандата је одржана прослава *ШЕСТ ВЕКОВА КРУШЕВЦА*. Био је то свакако догађај који је изазвао посебну пажњу Српске Јавности.
А и генерација фудбалера Напредка из 1979/80 године године је заблистала на фудбалском небу Србије, а и Европе и тако заувек освојила срца свих крушевљана који прате фудбал, а и оних других који га не прате але прате оно што је највредније у историји Крушевца. Надам се да ће све Вас ово подсећање на успешне људе учинити срећнима и подстаћи садашњу генерацију фудбалера Напретка да крену на пут узлета за почетак у фудбалску елиту Србије, а онда и на стазе славе у Европи, јер је лепо кретати се и у том смеру…
Настави са читањем ““КРУШЕВАЦ ПАМТИ” – трибина посвећена фудбалерима крушевачког НАПРЕТКА”
![]()

Дођи, небо сам озвездала сузама
да обноћ уснулу себе преварим
да обзорим те месечинастог
паучину с прстију ти скинем
свијем се у смирај.
Дођи, сву ноћ су гореле ми зене
док небо преорем гледом зеленим
да хумку изорем где глас ми почива
заоденем те у лажљивицу наду
скривеног у акорде несна.
Дођи, у инат бестебна увирем
удварам се осами јаловој
осмишљам себе ликом пепелним
да додворим се теби заспалом
на узвишју недодира.
© Љиљана Павловић-Ћирић
![]()
Отварање изложбе слика: Маја Олић, Јелена Ђорђевић,
Десимир Јевтић и Љубодраг Обрадовић
О свему томе, вечерас ћете пуно више докучити из његових слика и речи које ће поводом књиге *НА БРИСАНОМ ПРОСТОРУ* изговорити његове колеге по дипломатској линији Живадин Јовановић и Душан Зупан, а ја ћу, ето обећавам, Десимиру своју песму послати интернетом и прочитати му је на уво у његовом малом царству у Опарићу уз хладну воду и његов мед … Живели и ужавајте у Десковом стваралаштву … Да уживање буде потпуно постараће се и Јелена Ђорђевић као водитељ програма и Сања Вучић, вокални солиста средње музичке школе у Крушевцу коју ће пратити Милена Вукосављевић на клавиру…
Настави са читањем “Десимир Јевтић – “На брисаном простору” – КЦК 2011.”
![]()
|
У Галерији Милића од Мачве “КОСОВО ПРВИ ПРАГ СРБИЈЕ” у организацији Културног центра Крушевац16.12.2011. године у Крушевцу, одржано је традиционално “ДРУЖЕЉУБЉЕ ЗА МИЛИЋА”. О значају Милића од Мачве говорили су Живорад Милановић Маки (који је предао галерији два рада које су насликали полазници школе за таленте галерије Маки за време манифестације “НОЋ МУЗЕЈА”) и Љубиша Бата Ђидић, а програм је осмислио и надахнуто водио Небојша Лапчевић. У програму су учешће узели песници: Вељко Стамболија, Љубодраг Обрадовић, Драгослава Гуњић, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић, Никола Стојановић…, афористичар Ивко Михајловић, као и квартет музичара из хотела Рубин које је предводио Момчило Накић. За техничку реализацију програма старао се Марко Вишњић. Програму су присуствовали бројни поштоваоци дела Милића од Мачве.
|
![]()
Јелена Протић-Петронијевић, Марина Михајловић-Живковић и
Спасоје Ж. Миловановић
APSOLUTNO
znaš šta si ti?
ti si moje apsolutno
kad raširiš ruke pa uhvatiš celo nebo
i pticu
moja apsolutna istina
i apsolutna laž
proističu iz tvog osmeha
sva moja mudrost tvoja je tvorevina
sva moja ludost inspirisana je tobom.
nemoj da mi odmahuješ glavom
nije to odluka
i ti nemaš ništa s tim …
© Marina Mihajlović-Živković
Крочила си у мој живот,
“лутајући кроз мисли,
силазећи у срце,
тамно срце, срце ноћи
пуно чудовишта!”
Осмехом си растерала море,
чежњом пробудила немир.
Чекајући с тобом зоре,
открио сам свој свемир.
Хтела си одмах све:
чедност на олтар изнела…
А у души си знала, гле,
да лепотом си ме сагорела!
Ушла си ми у вене,
мислима прострујала,
у срцу распукла успомене,
машту у прах разујала…
Шетајући на месечини гола
звезде си довела до бола,
а у души разбудила страх
да све је илузија!
Ушла си у мој живот
и миловала ме лудо- вечности трен!
Данас, кад са другом лутам, знам:
тобом сам заувек опијен.
![]()
Др Велибор Лазаревић, Драгиша Обрадовић и Љубиша Бата Ђидић
Настави са читањем “О УМЕТНОСТИ И УМЕТНИЦИМА – Драгиша Обрадовић”
![]()

Музеј мира и толеранције без зидова Крушевац је музејска институција, која сакупља, проучава и презентује различите предмете који служе свом циљу проучавању светског мира и толеранције, као једну од најузвишенијих људских потреба.
Музеј мира и толеранције основан је 1965. године у Крушевцу, а правно формално регистрован као део Асоцијације за културу мира, толеранцију са музејом мира Крушевац. Фондови и збирке музеја имају преко 1.500 експоната, тродимензионалних предмета, слика, фотографија, докумената, научних књига, публикација и уметничких предмета који служе проучавњу мира и омогућавају бројним грађанима да се упознају са активностима Крушевца и Србије на пољу изграђивања мира и толеранције, као система вредности.
Приликом опредељивања за отварање поставке експоната музеја поставило се практично питање како сакупљати, чувати и проучавати и излагати предмете и грађу, који се налазе у збиркама Музеја.
Збирке експоната организоване су у одељења и то научно издавачко, историјско, културно и ликовно примењенеих уметности.
![]()
Драгана Марковић
ДЕСИЛО СЕ
Био си веома нежан
пажљив и смеран
скидао прамен с’мога чела
твоја љубав, ох тако врела.
Више ниси био поред мене
остале су само болне успомене
подршке твоје није било
у мени као да је све утихнуло.
Зурим у празну даљину
не осећам више твоју близину
ни твој меки додир
телом ме прожима немир.
Било је тако лепо и бајно
чинио си да се осећам сјајно,
све је нестало у једном трену –
често будим прошлу успомену.
Надала сам ти се ноћима дугим
није те било, ја лудим
зар је свему дошао крај
много сам те волела знај.
Душа пати срце се цепа,
наша љубав је била тако лепа
отиш’о си другој без поздрава
не, то није могуће, ово није јава.
© Драгана Марковић
Настави са читањем “У Белој сали КЦК одржана је промоција прве књиге песама Драгане Марковић “ИЗВЕСТАН ПОГЛЕД””
![]()
Маја Олић и Димитрије Вујичић – Вуди
Вуди не свира кларинет
и није номинован за оскара
али има четкицу и занос
да ухвати немир у коњу
који у галопу
цветним пољем испод три брезе
проноси дугу и мирис пејзажа
Вуди не оклева
да живот бојом улепша
јер и то је мисија којом из срца
изгони бол и чемер
који се вековима таложе
у пољима жутог кукуруза
кад суше горку кору хлеба
у нодостижни сан разлију
Е такав Вуди,
свој шешир накриви
и ракију испије
срећан што живи
као и сви други мали људи
који своје снове
пију уместо воде…
Тад Вуди запева
и пој после у сликама сија
за све који тим стазама ходе…
Вуди а није Ален
своје игре игра
у трагању за препелицом
која златна јаја носи
Вуди се никад на живот не куди
јер зна истуну: не деси се никад
оно за чим срце жуди
али на платну се све наслика
јер слика је сан и сан је слика
Вуди…
© Љубодраг Обрадовић