Има ли наде да човек буде жив док живи???
Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.
Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…
Зора Митровић
ИМА ЛИ НАДЕ ДА ЧОВЕК БУДЕ ЖИВ ДОК ЖИВИ?
Ко упали светлост?
Моје очи, навикнуте на таму,
затворише се попут латица руже.
Моја бол, сакривена у наборима свиле,
остаде нага.
И сви је кидаше својим погледима
пуним непознанице.
али и доби неку чудну снагу у исти мах.
Опет неко угаси светлост.
И све крену изнова.
Бол, кидање, слабост, па снага.
Па суноврат, па лет.
Док, једног трена, полумртав човек
не почне да хода улицама страве.
А оне пуне њему сличних.
Има ли наде да човек буде жив док живи?
© Зора Митровић
Љубодраг Обрадовић
Недавно, на промоцији прве књиге Саше Милетића *ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА* коју је објавио Културни центар Крушевац, изрекао сам мисао *да је прави песник свако ко напише бар једну песму која читаоца може испунити топлином и однети га у неки сањани свет. И да на ту чињеницу не утиче ни да ли jе песма одштампана или извучена из неке скривене фијоке старог креденца, кад се писац осмели да јој допусти да покуша да покрене трептаје других душа које за тим трептајима жуде…*
Данас морам кориговати то што сам тада изустио и рећи *прави песник је свако ко напише бар један стих који читаоца дирне право у срце и ту остави неизбрисив траг* .
Има ли наде да човек буде жив док живи???
Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.
После Србе Игњатовића који је написао рецензију за ову књигу, заиста је храброст било шта изговорити о књизи и ауторки, али ето ја сам храбар и казаћу Вам моје мишљење, јер сам сигуран да су ово такви стихови и да нас замисле над смислом живота, и да нас узнесу у рајске висине својим једноставним одговорима. У то ћете се и сами вечерас уверити слушајући стихове који ће Вас баш замислити, а истовремено испунити неком топлином коју у себи носе.
Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…
А *Само једна кап била би довољна усамљеном цвету.
Једна једина.*
Настави са читањем “Има ли наде да човек буде жив док живи 4. 5.2012. KCK”
