Има ли наде да човек буде жив док живи 4. 5.2012. KCK

Loading

ПЕСМЕ – Зора Митровић – Галерија Милића од Мачве, Крушевац, 04.05.2012.
Има ли наде да човек буде жив док живи???

Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.

Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…

Зора Митровић

ИМА ЛИ НАДЕ ДА ЧОВЕК БУДЕ ЖИВ ДОК ЖИВИ?

Ко упали светлост?
Моје очи, навикнуте на таму,
затворише се попут латица руже.
Моја бол, сакривена у наборима свиле,
 остаде нага.
И сви је кидаше својим погледима
пуним непознанице.
Онако покидана, она се утростручи,
али и доби неку чудну снагу у исти мах.
 Опет неко угаси светлост.
 И све крену изнова.
Бол, кидање, слабост, па снага.
Па суноврат, па лет.
Док, једног трена, полумртав човек
не почне да хода улицама страве.
А оне пуне њему сличних.
 Има ли наде да човек буде жив док живи?

© Зора Митровић
 

Љубодраг Обрадовић

Збиља, Има ли наде да човек буде жив док живи???

Недавно, на промоцији прве књиге Саше Милетића *ЗАМАХ ЛЕПТИРОВИХ КРИЛА* коју је објавио Културни центар Крушевац, изрекао сам мисао *да је прави песник свако ко напише бар једну песму која читаоца може испунити топлином и однети га у неки сањани свет. И да на ту чињеницу не утиче ни да ли jе песма одштампана или извучена из неке скривене фијоке старог креденца, кад се писац осмели да јој допусти да покуша да покрене трептаје других душа које за тим трептајима жуде…*

Данас морам кориговати то што сам тада изустио и рећи *прави песник је свако ко напише бар један стих који читаоца дирне право у срце и ту остави неизбрисив траг* .

Има ли наде да човек буде жив док живи???

Овај чаробни стих , питање свих питања, је стих Зоре Митровић из њене прве књиге поезије са једноставним називом *Песме* у издању Апострофа из Беграда сврстаном од стране издавача у библиотеку са тако симболичним називом *ШУМ ВРЕМЕНА*.

После Србе Игњатовића који је написао рецензију за ову књигу,  заиста је храброст било шта изговорити о књизи и ауторки, али ето ја сам храбар и казаћу Вам моје мишљење, јер сам сигуран да су ово такви стихови и да нас замисле над смислом живота, и да нас узнесу у рајске висине својим једноставним одговорима. У то ћете се и сами вечерас уверити слушајући стихове који ће Вас баш замислити, а истовремено испунити неком топлином коју у себи носе.

Књига је уствари и поред своје једноставности у наслову, дизајну и композицији тако оргинална, да ја, признајем оригиналнију нисам видео и читао. Ова књига је у ставри једна песма од 48 делова, јер и живот је један једини и Зора је то тако јасно схватила и јасно поручила свима који дођу до ове књиге… И питање је, је ли тај живот стварни и да ли га управо живимо, или је то све виртуелни свет неког свемогућег ока које нас гледа са корица књиге и плете нас у мрежу Зориним стиховима. Та мрежа можда је паучина, коју ћемо лако покидати ако схватимо суштину, а можда и није, можда нас је рибар у њој већ уловио и сад нас спрема за роштиљ…

А *Само једна  кап била би довољна усамљеном цвету.
Једна једина.*

Настави са читањем “Има ли наде да човек буде жив док живи 4. 5.2012. KCK”

КО ЈЕ У СТВАРИ СПАСОЈЕ Ж.? – ДВЕ КЊИГЕ 5. 5.2011. KCK

Loading

 

Представљање књига Спасоја Ж. Миловановића *Земља чуда или немој по четврти пут Петре* и *То сам хтео да кажем* – Галерија Милића од Мачве 05.05.2011.

Ко је у ствари Спасоје Ж.?

Једном ће озбиљни књижевни критичари (модерни израз за њих је аналитичари културних дешавања) покушати да истраже одговор на ово питање и исецираће цео познати и непознати живот Спасоја Ж. Миловановића у најситније детаље. Ништа ту неће остати скривено! Па хајде да им и ја бар малчице задам правце за то истраживање. Јер кад неког познајеш и дружиш се са њим 20 година, пола његовог живота, склон си да олако помислиш како о њему све знаш. А да ли је баш тако? Али понешто се и зна и то обично мало више од оног што стоји у јавној биографији…

Спасоје је рођен у Крушевцу 1 фебруара 1971. године, а пореклом је везан за Церову… Супруга му је из Треботина… Живе у Крушевцу и имају два сина… Спасоје је свестрана личност и у животу га прате разне преокупације, интересовања и занимања…


Спасоје Ж. Миловановић – промоција две књиге

ГОЛО ЗРНО

Реци ми барем
како се зовеш?
Само то.
Не мораш ништа више.

 Зар ме се бојиш?
Мене се никад нико није бојао.

Увек сам ја био тај
који се осврће
кад чује кораке иза себе…
Очи су ти црвене од плача.
Не буди несрећна.
Све ћу ти дати. Реци…

Твоје је само да заповедиш,
да извољеваш.

Ја сам навикао да слушам…
Хоћеш свилу? Злато? Коње?
Коње, да јуриш за ветром!
Сунце! Хоћеш сунце да ти дам?
Само за тебе да сија.
Да ти растера мрак…

Молим те, реци било шта…
Како да знам да си стварна?
Толико си лепа!
Коса ти је радост…
Не бој се.
Само да те дотакнем…

Једанпут сам додирнуо царске хаљине.
Тако си мека…

Ево, и ја плачем…
Молим те, погледај ме…

Зар нећеш ни да ме погледаш?

Чекао сам испред врата да ме позовеш…
Чуо сам гласове…
Небитно…
Погледај шта сам ти донео…
Голо зрневље да засадиш…

Из сваког зрна
неки цвет да израсте:
Шебој као твоја коса,
Каранфил као твоја уста,
кад мирисом говориш.
Зумбул као твоје очи,
плаветнилом да нестане небо…
Башта из које ћеш изаћи…

И што сејеш – не сејеш
тело које ће бити, него голо зрно,
било пшенично или друго како,
а Бог му даје тело како хоће,
и сваком семену своје тело…

Па све из почетка…

© Спасоје Ж. Миловановић


Оливера Миловановић, супруга Спасоја Ж. Миловановића


Љубодраг Обрадовић говори о Спасоју Ж.
Настави са читањем “КО ЈЕ У СТВАРИ СПАСОЈЕ Ж.? – ДВЕ КЊИГЕ 5. 5.2011. KCK”

ОЉА ИВАЊИЦКИ у Галерији Милића од Мачве 2012.

Loading

У галерији Милића од Мачве је 10 априла 2012. године одржана изложба слика Оље Ивањицки под именом САЗВЕЖЂЕ ОЉЕ ИВАЊИЦКИ. Изложбу су организовали Културни центар Крушевац и Фонд Оље Ивањицки из Београда уз помоћ установе Ната Вељковић из Крушевца. Погледајте како је било на отварању изложбе…


Аутор изложбе Душанка Суботић-Хомен

Ову изложбу посвећујем мојој драгој и поштованој пријатељици Ољи Ивањицки, која нас је све повезивала и окупљала као што је и назив ове изложбе, у Сазвежђе пријатеља и љубитеља уметности. На овај начин испуњавам и њену жељу за трајањем! Оља је говорила: „Ја не идем за успехом већ за трајањем, не само док сам ту већ и кад не будем ту“. 


Сарадња увек доприноси реализацији великих пројеката: Љубодраг Обрадовић –
директор КЦК и Весна Живковић – директорка Нате Вељковић


Настави са читањем “ОЉА ИВАЊИЦКИ у Галерији Милића од Мачве 2012.”

ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ – 2012

Loading

16. априла 2012. године у Пионирском парку, у организацији Културног центра Крушевац и Дечје установе Ната Вељковић, одржане су *ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ*. Најмлађи су се такмичили за најлепше и најаче јаје, а најбољи су добили пригодне награде које су обезбедили КЦК, Ната Вељковић и сајт www.poezijascg.com , а састојале су се од књига и играчака. Награде су уручили Рајна Алексић –  Маринковић – уредница КЦК и Маја Олић -уредница КЦК за званични жири, а Весна Живковић – директор Нате Вељковић и Љубодраг Обрадовић – директор Културног центра Крушевац за жири публике.

За све посетиоце, а било их је заиста доста, приређен је пригодни Васкршњи програм, који су осмислила Рајна Алексић – Маринковић, уредница КЦК. У програму су наступили чланови Дечјег црквеног хора Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице и други најмлађи учесници – полазници школа и секција КЦК, а васкршњу беседу је изговорио протојереј Љубиша Милошевић из Цркве Свети Ђорђе из Крушевца…


Дечји црквени хор Свети кнез Лазар – Цркве Лазарице


Настави са читањем “ВАСКРШЊЕ ДЕЧЈЕ РАДОСТИ – 2012”

КОНЦЕРТ ТАМБУРАШКОГ ОРКЕСТРА 2012.

Loading

У суботу 31.03.2012. године у Клубу КЦК, поводом 20 година Културног центра Крушевац, одржан је концерт Градског тамбурашког оркестра. Концерту је присустовала и делегација града Хаскова из Бугарске која у Крушевцу борави као гост Културног центра Крушевац поводом 20-е Златне Кациге…


Тамбурашки оркестар
Настави са читањем “КОНЦЕРТ ТАМБУРАШКОГ ОРКЕСТРА 2012.”

35 ГОДИНА РАДА БОРЕ БЛАГОЈЕВИЋА 2012.

Loading

 

Борисав Бора Благојевић je у Крушевцу 11.04.2012. године у Клубу КЦК у 20:00, обележиo 35 година свог плодног песничког рада. О његовом стваралаштву говорили су његови пријатељи песници: из Ћуприје Слободан Јовановић и Милка Ижогин; из Параћина Слободан Ивановић и Крушевца Љубодраг Обрадовић. За музику су се постарали Бранко Симић и Мића Живановић. Стихове су говорили Никола Стојановић, Саша Милетић, Светлана Ђурђевић и Јелена Ђорђевић, која је и водила ово одлично поетско-музичко вече. Па изволите, погледајте како је лепо било слушати поезију Боре Благојевића, једног од најбољих живих песника Србије …


Бора Благојевић у сендвичу између Јелене Ђорђевић и Светлане Ђурђевић.
Ех, да је 35 година сваки дан!

Како се пишу уснуле песме

Уснула ме у по ноћи студен зима окована снеговима
У амбаре и кошеве сјатиле се птице сојке
Крај лисице чучи пилеж у тору се близне овце
Месец оштрим српом српи лепе жене и девојке

Изнад села бесни вуци и вампири зубе оштре
Ћаво се на оџак криви устремио па таласа
Небо још не раздањава маглу бритвом да засечеш
Виле косе не чешљају сем тишине нигде гласа

У штали ми краве музне све у јасле поседале
Из рогова тече млеко да котлајке све прелије
Теле сису и не тражи кратку штрангу замашћује
У коломаз црни тонем све ми јесте и што није

На троношцу деда седи лулу пуши браду брије
Жезлом струшком ватру џара разбуктава старе бриге
Шљивова му грана за врат изџикљала од раније
Из варница пишти багрем и пење се на вериге

Баба ми је крај губера и свилену бубу свлачи
Плетићкама задње клубе на разбоју плете нити
Утулила светлост лампе боранију љуска жуту
У вариво воду сипа кад једемо да смо сити

Отац је на дрвљенику у пањеве будак тупи
И разапет у две бразде од вечери до сванућа
И у јарам поломљени бичују га старе газде
На три ћошка подупире на четвртом пукла кућа

Мајка ми је на потоку из кладенца скупља сузе
Обрамицом јури змије даждевњаке да затрује
У купице да пресипе белим платном да покрије
Умива се. Сва у црно обучена и шамију забрађује

U прашини брат се тражи од шишарке бунар прави
Око ногу котур бачве, из панице на главу му пепо сиви
А колико лета има. Дал’ је млађи ил старији
Ни ја не знам. Нико не зна. Ама нико. Ни Бог живи

Још се није ни родила а сестра ми од рођења
Тражи цуцлу само плаче и са момком разговара
у блато јој пала проја од сириња и сурутке
Њега нешто и не чујем све јој нешто одговара

У војску ме испраћала љубила ме до раскршћа
И у ревер посадила да шарени неко цвеће
Ал’ не памтим не сећам се, без ракије шљивовице
Под пазухом дал’ још чува оно рано прам пролеће

На бојишту бомбе бацам. У ров скачем. Гинем мртав
Крв ми липти на све стране из шајтова капље чокот
Написана на мом челу дал’ ће песма да остане
Како кучка пред свануће све низ длаку лиже окот

Коц из плота глогов шиљим а опет се крстом браним
Крај иконе мио мирис, тамјаном се светац кади
У десној ми руци колач славски а у левој гори свећа
Зобим уста, очи гладне, док се песма не заслади

Само моје драге нема остала је голих груди
Да ме тражи надодиром у распуклом стању свести
Овијена око пупка под чаршавом разасута
Пола риба пола жена у кревету да се мрести

И ујутру питала ме где сам сву ноћ боравио
Грдила ме и молила да баталим што се не сме
Ја ћутањем правдао се да не умем да објасним
Можда неће разумети да се тако пишу песме

© Бора Благојевић


Настави са читањем “35 ГОДИНА РАДА БОРЕ БЛАГОЈЕВИЋА 2012.”

ПРЕКОДРИНСКО МАСТИЛО У КЦК 2012.

Loading

У Белој сали КЦК 05.04.2012. године одржано је КРАЈИШКО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ *ПРЕКОДРИНСКО МАСТИЛО* у организацији Културног центра Крушевац у коме су се представили књижевници Милан Пађен, Никола Корица и Вељко Стамболија. Програм су осмислили Вељко Стамолија и Јелена Протић-Петронијевић, која је и водила ову заиста успешну промоцију књижевног стваралаштва Крајишника. За музику је бринуо Бранко Симић, а видео промоцију је осмислила  Јелена Ивановић.


Никола Корица, Jелена Протић-Петронијевић, Милан Пађен и Вељко Стамболија
Настави са читањем “ПРЕКОДРИНСКО МАСТИЛО У КЦК 2012.”

И ТАКО НЕКА БУДЕ – Михајло Ћирковић 2012.

Loading

У Белој сали КЦК у Крушевцу, 20. марта 2012. године, одржана је промоција књиге афоризама „И тако нека буде“, аутора Михајла Ћирковића. Промоцију је осмислила и водила Лидија Ужаревић. О књизи коју је објавио Културни центар Крушевац говориле су Гордана Влаховић и Бранкица Милановић. Пре промоције, Маја Олић је отворила изложбу карикатура о Браниславу Нушићу.


Михајло Ћирковић – И ТАКО НЕКА БУДЕ

Бранкица Милановић, професор српског језика и књижевности
Настави са читањем “И ТАКО НЕКА БУДЕ – Михајло Ћирковић 2012.”

КОНЦЕРТ ГРАДСКОГ ОРКЕСТРА АВАНГАРДА 2012.

Loading

Поводом 20 година рада Културног центра Крушевац, 28.03.2012. године у Белој сали КЦК, у организацији Културног центра Крушевац, одржан је концерт Градског оркестра Авангарда. Програм је водила Лидија Ужаревић, а присутнима се обратио и директор Културног центра Крушевац Љубодраг Обрадовић. Објективна публика је аплаузом наградила веома добар наступ овог младог оркестра.

Градски оркестар Авангарда


Љубодраг Обрадовић

Приликом мојих честих посета разним књижевним и ликовним колонијама, драмским представама и музичких догађајима имао сам прилику да се дивим бројним радовима и музичким креацијама који тамо настају… 
 
Поменути догађаји у низу упалили су и сад у мени роје мисао и дилему о томе колико се вредних уметничких дела у свим областима стваралаштва сваког секунда ствара широм света и полако попуњава галерије, видеотеке, библиотеке и интернет као најдоступнији медиј… Колико само свеопшти напредак образовања и доступности културних вредности утиче да све више живимо у свету у коме се границе између ствараоца и конзумената културних дела тање и ближе час када ће *поезију сви писати*, када ће сви сликати… када ће сви компоновати, свирати, певати, глумети.

У том контексту и одговор на гогеновска питања типа: ко смо?, куда идемо?, никад није био занимљивији него данас! Данас кад многи олако и површно мисле да свет почиње од њих, да само они имају решења и одговоре за све проблеме младих и уопште за сва егзистенцијална и културна питања своје средине, (само претходно треба срушити постојећи поредак и стање ствари) осећам обавезу да Вас – наше читаоце и јавност, поново подсетим на неке чињенице о Културном центру Крушевац, које су напросто ту као такве и треба их знати пре било каквих одговора.

Културни центар Крушевац, као поливалетна установа у култури, настао је 18. фебруара 1992. године и то спајањем Дома омладине и Крушевац филма. Поглед у мало даљу историју рећи ће нам да је простор у Топличиној 2., пре спајања, егзистирао као ДОМ ОМЛАДИНЕ десетак година, а да су биоскопи почели са радом још далеке 1944. године, тако да је нагомилано искуство од 68 година које Културни центар има иза себе и у сећању, достојно респекта и поштовања.

Наравно, Културни центар Крушевац многе од имресивног броја од преко 1.000 програма годишње реализују се у сарадњи, пре свега са оснивачем и са другим установама у култури и образовању, КУД-овима, бројним удружењима грађана, покретима, невладим организацијама, ученичким и студенским парламентима, војском Србије, певачким и рок групама, хоровима, уметницима и грађанима, јер сарадња је наш мото! Сви који имају идеје, који желе да провере свој таленат и стварају уметничке вредности, добродошли су – ми имамо кадровске, техничке и просторне услове за реализацију скоро свих врста програма. Знамо ми да је неке од поменутих услова, посебно просторне и техничке, могуђе заједнички додатно надограђивати и усавршавити и спремни смо и на тај облик сарадње.

Дакле, на врата Културног центра Крушевац не треба куцати, наша врата су широм отворена за сарадњу са свима који желе да се искажу у области културе, и да час када ће *поезију сви писати*, када ће сви сликати… закуца одмах за све, пре свега за бројне организације младих, јер напоменух да Културни центар баштини идеју ДОМА ОМЛАДИНЕ и у томе види један од разлога свог постојања.

Зато је и вечерашњи концерт младог и полетног Градског оркестра АВАНГАРДА, који се организује поводом 20 година рада Културног центра Крушевац, најбоља потврда да поменута страгија даје резултате. Уживајмо у концерту…

Настави са читањем “КОНЦЕРТ ГРАДСКОГ ОРКЕСТРА АВАНГАРДА 2012.”

MOŽE LI PRAVDA DA SAVLADA BEZUMLJE

Loading

Поводом дана агресије НАТО ПАКТА на СРЈ,  у Белој сали КЦК је 24. марта 2012. године у организацији Културног центра Крушевац, одржана академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ? Академији су присуствовали представници Града Крушевца, политичких партија, војске Србије и борачких организација, а присутнима се обратио Горан Радомировић – помоћник градоначелника Крушевца. У пригодном програму који је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, организатор КЦК, учестовали су Јована Јевтић и Душан Сврзић, ученици средње музичке школе “Стеван Христић” из Крушевца, песници Љубодраг Обрадовић, Спасоје Ж. Миловановић, Мића Живановић и Небојша Лапчевић. Стихове су говорили професорка Јелена Трифуновић и глумац Марко Миленковић.


Академији су присуствовали представници Града Крушевца и представници
 политичких партија, војске Србије и борачких организација.
Настави са читањем “MOŽE LI PRAVDA DA SAVLADA BEZUMLJE”