Ин поезија
У ЖИВОТУ СВЕ ЈЕ ИГРА
Ту, до мене, седи.
Главу горе, уживај.
Ништа тебе не сме да наједи.
Ти свирачу само свирај.
Свирај песме од давнина,
а ти душо не тугуј.
Била си знам са многима,
ноћас се моме пијанству радуј.
МИРИС БАГРЕМОВА
Као некад багремови не миришу,
мраз их очистио све.
И моје мисли друкчије се њишу,
ништа више није као пре.
Ја више и не осећам мирисе,
полако тонући у самоћу.
Неки туђинци конце ми мрсе
и долазе у сан ноћу.
Настави са читањем “МИРИС БАГРЕМОВА”
СЕЉАК
Сунце полако маглу убија,
а ветар у мени расте.
Празнина понекад прија,
кад небом играју ласте,
кад радост у души цвета.
Сад ми се ни спава, ни устаје,
ни мисли, ни не мисли,
сад тело игра,
а мозак искључен.
Настави са читањем “СЕЉАК”
Preslušajte IZVODE IZ AUDIO ZAPISA
Љубодраг Обрадовић
КРУГОВИ…
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Настави са читањем “Промоција књиге КРУГОВИ Љубодрага Обрадовића у Варварину 07.08.2014.”
БАЦИ ПЕСАК У ОЧИ
Баци песак у очи
Пре него што исцури
Оном ко ће да посведочи
Да ти живот ка срећи јури
Баци песак у очи
Оном срцу од леда
И радуј се самоћи
Љубав те ионако не гледа
Баци песак у очи
Свету што би да те заобиђе
У срцу немир прескочи
Да те и бол обиђе
МОМЕНАТ
У моменту загасном,
наслоњен на литице светлосиве,
дрхти блед,
загледан у неповрат.
Малочас је испод букве
изустио збогом,
жедно чекајући слободу,
а сад, знојећи се,
тоне у ништавило.
Настави са читањем “МОМЕНАТ”
ИЗВОР
чудно игра извор на сунцу
брзаци јуре у сабласна јутра
пропадну зраци бистрине
у маглу без дна
па црна коб судбине
споји ноћ и дан
Настави са читањем “ИЗВОР”
СТРАСТ
Сањам мирис косе ти и тела…
И да осванемо сами,
у соби забаченог села.
И да споро пролазе дани.
Са чела ми зној капље.
Велика је страст просута.
Слаби остају на сред пута.
Ја са тобом бих даље…
И у пакао и у поноре…
У рај који иза врзина лебди.
Да заједно чекамо зоре,
Да срећа над нама бди.
Настави са читањем “СТРАСТ”
Има ноћас нешто у мени,
што ме покреће и што ме води,
мирисима пролећа тек откривеним,
песми славуја и најдражој слободи.
Изван свега сам, ноћас драга,
у свету који понеко сања.
Ноћас ми неће пријати мрак,
сит сам свих жмурки и играња.
Играо сам се дуго са собом,
гајио илузије, пробао свашта…
Остао ми на крају само бол,
остала ми изиграна машта.
Настави са читањем “ИМА НОЋАС”
