Ин поезија
Jevtić Slobodan, mr Desimir Pavlović i Ljubodrag Obradović
28.09.2010. – Bela sala KCK
Izmedju dve crno-bele kombinacije, koje su te dvadesetiosme semptembarske večeri bile u opticaju, posetioci Kulturnog centra Kruševac, su izabrali onu poetsku, (umesto sportske) u kojoj je Jelena Protić-Petronijević poezijom opčinila i odluku im smislenošću i lepotom začinila, tako ih je posle manje bolelo, kad su zbog poraza (u sportu) patili …
Dešava se da poezija isplete nit iliti mrežu u kojoj se kazivači i konzumenti isprepleću i preslože, tako da granice izmedju pozornice i publike nestanu, takvo jedno veče zbilo se večeras i sve koji su sportsku žrtvu učinili, oplemenilo i razigrane ih vratilo kućama. Nije sve u životu čemer, nije sve popisivanje, stvari i iventara, ima tu i onog lepog u šta nas je Jelena Protić-Petronijević sa svojim stvaralaštvom i svojim saradnicima iz KCK i gostima poput Mihajla Pantića, Ivane Todosijević i naročito Miloja Protića – virtouza na violini, neprimetno uvukla, tako da je doživljaj bio putpun i savršen, sa mirisima itilaje, španije, grčke… sa mirisom poezije… I zato je na kraju dobila aplauz, cveće i poeziju… I privilegiju da srećna ode u svoj dom i poeziju sanja…
ПОПИСИВАЧИ
Почетак је године
И ми пописујемо
Све што нам се нађе
Пред очима
Па како им буде
Јелена Протић-Петронијевић
Ljuba Obradović – pesma koleginici u čast
JELENA
Na putu u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene.
Jelena slama svog jelena!
Po šipražju misli se cepaju,
dolinama mirisi šetaju,
izgledi čarima mame…
Eh, njen lik je podsticaj,
za igre skrivanja,
u vremenu koje beži.
Njen lik je uteha,
za sve propuštene
prilike i neprilike.
Jelena uvek dočeka
svog jelena, ako poželi.
I po vrletima duha,
pliva u sopstvenom znoju,
a nada se sreći i spokoju.
Svest je ono za čim se žudi,
slast se lakše probudi,
ali potok je uvek nov,
kao rov za rat!
Eh, da mi je znati,
zašto se pati za Jelenom,
koja umara jelana,
a u bezizlaz je
i sama saterana?
I da mi je znati,
kud vodi taj put,
tajanstven i krt,
kojim korača Jelena?
A na putu tom,
kao u magli,
stihovi zrače,
da ozrače one izgubljene
i označe prolaz za zaljubljene!
(C) Ljubodrag Obradović
Mihajlo Pantić, Lidija Užarević i Jelena Protić – Petronijević
Настави са читањем “ПОПИСИВАЧИ – Јелена Протић Петронијевић”
Promociju su zajednički organizovali Kulturni Centar Kruševac i Narodna Biblioteka Smederevo i tako nagovestili početak saradnje ove dve ustanove u kulturi, koja će se nastaviti prezentacijom književnog časopisa *MONS AUREUS* Narodne Biblioteke Smederevo u Kruševcu.
Učesnici promocije: Sofija Grba, Nebojša Lapčević, Ljubiša Bata Djidić,
Ljubodrag Obradović i Goran Djordjević
ИЗМЕЂУ МОЈИХ КРОВОВА
Чекамо између ових кровова ја и моје протицање
велико и сумњиво сутра
а сутра
сутра ће калдрма моје улице испилити нову пећину
наде и чекрк дана открили лавеж уганулог звоника
сутра ће болећиви лекар опет грабуљати
онемоћали клавир и тражити острво тишине
у туђим недрима
© Миомир Хари Ристовић
Настави са читањем “IZMEDJU MOJIH KROVOVA – Miomir Hari Ristović – Promocija u Smederevu”
Svi prisutni, a bilo ih je zaista dosta, mogli su da uživaju u ritmu poezije ovog talentovanog mladog pesnika, jer *Iz ritma, vokabulara mladog pesnika zazvuči otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić i drugi majstori stiha koje smo morali (ili voleli) da čitamo i pamtimo. Tolika prisnost i približnost sa njima zbunjuje čitaoca, a onda ga tera da prepoznaje te skrivene, ne citate, već slike, zvučne slojeve, rimu.* (citat – Milanka Milosavljević-Milosavljević). Pogledajte slike sa promocije, pročitajte recenzije i uživajte u poeziji ovog mladog i talentovanog pesnika…
Ја се тебе сећам иако те нема,
од одласка твога само дане бројим,
ал’ предиван мирис твоје косе плаве
знај да остао је у рукама мојим.
Неизбрисиви су трагови од тебе,
твоје беле руке претопле су биле,
и додири твоји још су на мом телу,
тако слатки, нежни, ко додири свиле.
И очи су твоје биле тако бајне,
ко презреле вишње, мастиљаво црне,
и сада ме зраче том својом лепотом,
то је светлост која још увек не трне.
Ал’ ти оде к њему без поздрава душо,
да се твоја сенка његовој придружи,
ал’ тешим се тиме јер твоја лепота
ко шарени лептир око мене кружи.
© Никола Стојановић
ČEŽNJA POEZIJE NIKOLE STOJANOVIĆA
Pisaće jednom Nikola i modernu i postmodernu poeziju, svi pesnici se jednom oprobaju u svim poznatim stilovima *pesničenja*, ali rima je ono božansko što muzu poezije uzdiše u raj i pesnike i čitaoce čini ushićenim dok se tope u lepoti kojom urimljeni stihovi zrače. Zato Nikoli i želim da rimu uvek ima u vidokrugu i da je strpljivo neguje i kad ga modernistički vetrovi ponesu…
Kažu da je teško dobar kritičar biti, da je to ozbiljan i težak zanat koji podrazumeva ogromno predznanje i poznavanje svetskog književnog stvaralašva, zato ja kritički sud prepuštam Milanki i Veljku, ali sam dovoljno hrabar da iznesem svoju subjektivnu imresiju da je Nikola odlično započeo svoj pesnički put, jer se po jutru dan poznaje… Biće što biti mora. Ako je neko već sa osamnaest, kao “otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić”, sa trideset godina biće samo svoj… biće origanalan, a sinteza svetskog pesništva, biće poznati Nikola Stojanović…
Meni je drago što je Kulturni centar Kruševac izdavač ove knjige i na taj način mala podrška Nikoli u njegovom uzletu u pesničke vrhove… A Vama poštovani posetioci želim lepo veče uz Nikolinu poeziju, jer poezija, bar na tren, menja svet!
Настави са читањем “ДОДИРИ ЧЕЖЊЕ – Никола Стојановић”
На академији за коју је сценарио написао Мидраг Динуловић, а коју је режирала Лидија Ужаревић учествовали су: глумци крушевачког позоришта: Никола Пантовић и Предраг Миленковић, Хор *СРПКИЊЕ* и солиста Радивоје Симић и вокални солиста Сандра Петровић. Програм су водили Лидија Ужаревић и Александар Грашић.
Чини ми част и велико задовољство што имам прилику да вас, у име Града Крушевца поздравим и да вам честитам Дан ослобођења града у првом и другом светском рату.
Поздрављам људе из привреде, културе, просвете, здравства, спорта, јавних радника из града и округа, представнике бораца, представнике војске и полиције. Ова академија нас окупља у славу слободе. Наш народ и овај град, посебно, су свесни значаја и суштине слободе за сваког од нас, за нацију и државу.
Крушевац има дугу, богату и бурну историју. У духовној вертикали српског народа има посебно место. Зидан и рушен изнова обнављан данас је досегао границе модерног града. И у овим тешким и бременитим временима успешно одолева разним искушењима. Дели судбину српског простора, а народ у њему судбину српског народа.
Данас живимо у времену великих друштвених и привредних промена. Велика светска криза није мимоишла ни нашу земљу. После свих недаћа, промена, рата и великих последица кризе, сваког дана се чине помаци на боље. Народ овог краја увек је знао да нађе излазе и крене путем привредног, друштвеног и духовног развоја.
И поред великих последица кризе Град Крушевац стрпљиво и стабилно корак по корак иде напред. Из дана у дан, из месеца у месец мења се лице града. Данас када постоје проблеми у развоју потребан је пожртвован рад на изградњи модерног града и државе и оптимистички поглед на будућност. Потпуно смо свесни проблема и одговорности која је пред нама у овом тренутку. Покренули смо својом активношћу развој града, успешно исправљамо грешке пролости, зауставили смо негативне трендове и склонили град са ивице понора.
Променили смо однос према проблемима, врло смо рестриктивни према трошковима, а подстицајни према инвестирању и развоју. Увели смо субвенције према пољопривреди и запошљавању, повећали издвајања за развој, социјалу и спорт, остварили смо одличну сарадњу са Владом Србије, смањили администрацију. И поред економске кризе резултати су очигледни. Радили смо много и у протеклих годину дана урадили смо много. Још много посла нас чека. Радићемо одговорно и бићемо солидарни.
14. и 15. октобар су дани ослобођења, односно дани слободе. Највећи идеал живота појединаца, државе и нације је слобода. Кроз историју стално смо се борили за слободу и поднели велике жртве. Хвала свима онима који су за слободу и мир дали своје животе.
Данас желим да упутим поруку мира: да се никада и никоме рат не деси, већ само развој и благостање. Наша је обавеза да чувамо мир и у слободи развијамо град и државу.
Градоначелник Крушевца Мр Десимир Павловић
Водитељски пар: Лидија Ужаревић и Александар Грашић
Хор Српкиње
Настави са читањем “У СЛАВУ СЛОБОДЕ у Првом и Дргом светском рату”
Ambasador Rusije (u sredini) – КОНУЗИН Александар Васиљевич
Tešiš se sada
nadom da će bolje biti,
a znaš, zbog istine se propada,
ali istina se ne da skriti.
Lepo je imati velike misli,
želeti plavo nebo i ptice
i stajati dugo na kiši,
krijući suzne oči i lice.
Ali nije lepo kada glasno,
lažeš saputnika preostalog
i nudiš mu previše strasno,
nešto što je već nestalo.
Ko zrikavac ponoćni
leluja seta obalom tela:
pomrli su svi ljubavnici moćni,
umreće i klipan kog si volela.
(C) Ljubodrag Obradović
Настави са читањем “RAJEVSKOM U ČAST – Man. Sv. Roman & Ruska Crkva Gornji Adrovac”
|
Maja Olić otvara Izložbu
