Изложба карикатура Николе Масловаре и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче – Бела сала КЦК 2011.

Loading

22.03.2011. године отварањем изложбе карикатура Николе Масловаре у холу Беле Сале КЦК и промоцијом књиге *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче, отпочело је финално одбројавање за ЗЛАТНУ КАЦИГУ 2011, која ће реализовати проглашењем победника и уручивањем награда , 01.04.2011. године, на светски дан шале.

Изложбу карикатура пригодним излагањем о аутору Николи Масловари, отворили су Маја Олић и Милоје Радовић, а о књизи *НАОПАЧКЕ* Јована Арсића Јовче говорили су Вељко Стамболија, Лидија Ужаревић, Драгиша Павловић Расински, Драган Матејић, Ивко Михајловић и чланови драмског студија КЦК…


Љубодраг Обрадовић, Милоје Радовић, Никола Масловара,
Маја Олић (отвара изложбу) и Радоје Савић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.

Loading

 

BREZA

Breza na vetru leluja.
Pupoljci žude da se otvore.
Srbiju sad šiba oluja,
Srbiju hoće da pokore.

Pada mrak na sanjano,
čemer duše obuzima…
Srbiju, ko brezu, ne damo,
sila sveta nas ne zanima.

A svaka bomba koja padne,
na krvlju natopljeno tlo,
samo je znak da će da propadne,
kad te tad, svetski poredak nov.

Ljubodrag Obradović
09.04.1999. godine

Данас, 24. марта 2011. године, навршава се тачно 12 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. На данашњи дан, 24. марта 1999. године у 20:00 сати, борбени авиони 19 земаља-чланица НАТО Алијансе, са Америком на челу, без одобрења СБ УН, извршило је агресију на СРЈ, како из њеног ваздушног простора авио-ударима, тако и крстарећим “ТОМАХАВК” пројектилима испаљених са ратних бродова и подморница стационираних у Јадранском мору. Пуних 11 недеља, односно 78 дана, трајала је даноноћна кампања бомбардовања територије СРЈ. На мети агресора биле су болнице, фабрике, друмски и железнички мостови, аеродроми, ПТТ и телевизијски центри, радио-телевизијски предајници, резиденцијални објекти, амбасаде, објекти Минисарства унутрашњих послова и Војске Југославије, али и колоне народа “у збегу”, као што је био случај на путу Ђаковица-Пећ, Приштина-Подујево-Куршумлија, или варошке четврти у Алексинцу, Ћуприји и Сурдулици, где ни близу нема, нити је било војних објеката.


Проф Драгиша Милошевић – подсећање на НАТО агресију

24.03.2011. године у организацији Арт клуба СПС-а Крушевац и Културног центра Крушевац, тачно у 12 часова, пред препуном Белом салом КЦК, одржана је академија МОЖЕ ЛИ ПРАВДА ДА САВЛАДА БЕЗУМЉЕ?

На академији о НАТО агресији говорио је проф Драгиша Милошевић, а песници Ксенија Алексић, Љубиша Ћидић, Спасоје Ж. Миловановић, Живомир Миленковић, Вељко Стамболија, Мића Живановић, Љубодраг Обрадовић и Небојша Лапчевић, су стиховима насталим у време агресије подсетили на сву суровост сваког рата.

У пригодном програму учестовали су и ученици Музичке школе у Крушевцу и најмлађи полазници Балетске школе КЦК. Програм су водили Јелена Ђорђевић и Небојша Лапчевић, видео презентацију осмислила је и водила Јелена Ивановић , а у техничком тиму који је бринуо о звуку, светлу, фотографији и реализацији, били су Бранко Симић, Марко Вишњић, Мики Прокопенко и Рајна Алексић – Маринковић.

 

Данас, када располажемо комплетним подацима и евиденцијом свега што је агресор порушио, испада да је 85% порушених објеката имало искључиво цивилну намену, односно да је реч о објектима од општег интереса.

Зато се с правом можемо запитати – “SUI PRODEST” -“Чему то служи”, односно “Коме то треба”, и одмах можемо дати одговор: Не служи ничему, а требало је албанским сецесионистима и њиховим менторима са запада у реализацији идеје комадања Србије, њено дробљење и уништење Срба као национа на овим просторима. Ту чињеницу недвосмислено потврђују и наметнути тзв. преговори Срба и Албанаца у Рамбујеу, фебруара 1999.године уз, наводно, неутрално посредовање западних савезника, тачније Америке.Ти, назови преговори у Рамбујеу, остаће упамћени као преседан у историји светске дипломатије, где су амерички империјалистички интереси легализовани уз благослов остатка света. Већ је тада било јасно да отворене претње Ричарда Холбрука 1998. године, нису биле производ његових личних фрустрација, већ утврђени ставови Стејт дипартмента, Ке-д-орсеја и Форин офиса. А одлука је била јасна: Србију и српски народ требало је уништити по сваку цену, а за реализацију те злочиначке замисли требало је искористити, наводну хуманитарну катастрофу и егзодус албанског живља на Косову и Метохији.

У тим првим данима НАТО- агресије на нашу земљу, Крушевац са околином није био на удару, и ако је готово целодневно био под знаком ваздушне опасности почев од првог оглашавања сирена 24 .марта у 20,10 сати. За читав о време трајања агресије, наш град је био под овим знаком ваздушне опасности укупно 53 дана 9 сати и 55 минута.

Први објекти на територији нашег Округа, односно града Крушевца, који су били мета НАТО – агресора су ЈП “Градска топлана” са 2, и ИМК “14.0ктобар” са 2 пројектила типа GBU-15, велике разорне моћи. Ракетирање ових објеката извршено је у понедељак, 12.априла 1999. године у 02,55 сати, на други дан великог хришћанског празника Васкрса.

Већ сутрадан, 13.априла, скоро у исто време, у 02,57 сати, са два (2)пројектила типа GBU-12 срушен је стари бивољски мост, гвоздене конструкције, на путном правцу Крушевац-Сталаћ. Два дана касније, тачније, 15.априла 1999.године, у 00,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15, срушен је челични мост на Западној Морави код села Јасика, а затим у временском интервалу од 04,50 до 05,05 сати, на град су испаљена још 7 пројектила типа GBU-15 и GBU-12, и то по 2 на Геронтолошки центар и, поново на ИМК “14.0ктобар”, а З пројектила на градско насеље “Лазарица”, на приватне стамбене објекте у улицима Мише Митровића и Моравској.

Нови, бетонски мост на реци Расини, поред већ порушеног челичног моста, срушен је 1.маја 1999. године, у 01,10 сати са 2 пројектила типа GВU-12. Исте ноћи, са 2 пројектила типа GBU-15 порушен је челични мост на Јужној Морави код Ћуниса, а дан пре њих срушен је, такође мост челичне конструкције, У Трстенику, погођен са 5 пројектила истог типа. Овај мост је ракетиран у 14,10 сати, тако да је било и жртава.

Поред насумичног испаљивања убојних пројектила, без конкретног циља, као што је било случајева по селима Јошје, Рибаре, Каоник, Себечевац, Тулеш, Здравиње и друга, агресор је, 14.маја, у 14,20 сати, са 2 пројектила типа GBU-15 ракетирао погоне “Трајал Корпорације”, док је 1 пројектил истог типа, завршио у ораницама недалеко од моста на Расини на путном правцу Крушевац- Ћунис.

Најкрвавији удар НАТО – агресора на овим нашим просторима, догодио се у недељу, 30. маја 1999. године, на дан Св.Тројице (Духова), у Варварину, када је у 1З,20 сати, са 4 пројектила типа GBU-15 , у два налета, срушен челични мост на путном правцу Варварин- Ћићевац, преко реке Велике Мораве.У овом непријатељском авио-налету, страдало је 10, а теже и лакше повређено 40 лица искључиво цивила.

Током 78-дневне кампање бомбардовања СРЈ, од стране НАТО-алијансе, на подручју Расинског управног округа, пало је укупно 68 најразорнијих и запаљивих пројктила, 1 касетни контејнер са пропагандним лецима у селу Шанац, 30. маја, као и три одбачена авио резервоара за гориво и то 2 у селу Разбојна (СО Брус) и 1 у селу Капиџија (СО Крушевац). Са ових простора смртно је страдало 57 особа од чега 13 цивила, 37 припадника ВЈ и 7 припадника МУП-а. Рањено је 134 лица – 62 цивила, 63 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а.

Нека је вечна слава свим недужним жртвама!

Проф Драгиша Милошевић

 

Настави са читањем “ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ 2011.”

39 ФЕДРАС – Сликамо за КЦК 2010.

Loading

У Малом Црнићу од 14 до 22 октобра 2010. године релизоваће се 39 ФЕДРАС – Фестивал драмских аматера села Србије, на коме ће ове године у званичној конкуренцији наступити 11 драмских дружина из Србије. Саму манифестацију коју прате и други садржаји подржава и Министарство културе Републике Србије.


Званични плакат 39 ФЕДРАСА


На 39 ФЕДРАСУ у Малом Црнићу, по први пут појавиће се и Културни центар Крушевац са изложбом слика са своје ликовне колоније *СЛИКАМО ЗА КЦК*. Изложбу слика отвориће млада ликовна уметница Марија Стојадиновић.
Погледајте неколико слика са овогодишње ликовне колоније.


Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010

Loading


Haskovsko pozorište – mesto izložbe za karikature sa ZLATNE KACIGE 2010
 
U okviru proslave DANA HASKOVA 2010 u gradu Haskovu (Bzgarska) od 6 do 11 septembra predstaviće se i Grad Kruševac, odnosno Kulturni centar Kruševac, svojom izložbom karikataura sa 18-te ZLATNE KACIGE sa temom KRIZA. Izložba karikatura će biti u holu Haskovskog pozorišta 07.09.2010. godine u 18:00 časova. U glavnom programu Haskovskog Kauna 2010 u Haskovskom pozorištu u 18:30 časova nastupiće i mlada i talentovana vokalna solistkinja iz Kruševca – Sandra Petrović.

U narodnoj biblioteci “Хр. Смирненски” 07.09.2010. godine u 10:30 desiće se i susret sa srpskim pesnikom Ljubodragom Obradovićem *Среща със сръбския поет Любодраг Обрадович*. U nastavku ovog članka pogledajte detaljan program proslave dana grada Haskova.


Crkva – Sveta Bogorodica

ТЪРЖЕСТВА  ЗА  ДЕНЯ  НА  ГРАД  ХАСКОВО 

  6 – 11 септември 2010 год.

           

Настави са читањем “Zlatna kaciga – Haskovski kaun – 2010”

РАДОВАН ТРЕЋИ

Loading

У недељу, 19. августа 2018. године у Дому културе у Здравињу у оквиру манифестације ЗВЕЗДАНО ЗДРАВИЊЕ 2018 одиграна је представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању глумаца из Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врвнице. Подсећамо Вас да је представа РАДОВАН ТРЕЋИ од стране стручног жирија Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРА предложена за учешће на Републичком драмском фестивалу ФЕДРАС 2018 у Малом Црнићу, па је ово била још једна у низу припремних представа за за овај наступ...

У Белој сали КЦК одиграна је 30.07.2018. године представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Представа је одиграна пред бројном публиком.

КОВАЧИ – “КУД Вук Караџић”, Режија Љубодраг Обрадовић, Текст Милош Николић

Loading

Представа Ковачи Милоша Николића у режији Љубодрага Обардовића, у извођену Драмског студија КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице уз осмех је 23 маја 2007. године отворила овогодишњи Фестивал Драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, који улази у другу деценију.

“Озбиљна прича испричана језиком комике, једноставном али тачном режијом, допрла је до свих гледаоца. Скромна сценографија и костими били су у функцији предане игре глумаца.Иван Антић у улози Аце Ковачева, тачно дозираним глумачким средствима, гради свој лик јасно и уверљиво. Бојан Пршић као Петер Шмид, огромном количином енергије зрачи са сцене, али у неким моментима прелази границу природног. Оливера Ђокић као Лујза суверено влада сценом истовремено парирајући свим глумцима. Све похвале и Милутину Јаковљевићу и Радиши Стевановићу који у мањим, али исто тако битним улогама, препоручују ову представу. Треба поменути да је ово прва режија Љубодрага Обрадовића. Он је овој представи удахнуо дух савремености испреплитањем позоришног и филмског приступа. Међутим, верујем да ће следећи пут у томе бити још вештији. Ова представа, оправдава фестивал *ФЕДРАРО*, који добија на својој зрелости”. /Јованка Андрић, председник жирија/

КОВАЧИ:

Писац: Милош Николић
Режија: Љубодраг Обрадовић

ИГРАЈУ:

  • Лујза – Оливера Ђокић
  • Иван Н. Кузњецов – Радиша Стевановић
  • Аца ковачев – Иван Антић
  • Петер Шмид – Бојан Пршић
  • Тата Петер – Милутин Јаковљевић

Техничка екипа:

  • Избор музике: Љубодраг Обрадовић
  • Сценографија: Љиљана Петронијевић и Иван Антић
  • Снимци: Ивица Стојковић
  • Тон: Мирољуб Обрадовић
  • Специјални ефекти: Бојан Пршић
  • Светло: Милета Пршић

Видео снимак представе:

  • ТВ ПЛУС Крушевац, директор Братислав Гашић

Представом Милоша Николића *КОВАЧИ* у режији Љубодрага Обрадовића и извођењу Драмског студија КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, отпочео је 11 ФЕДРАРО. Представа је одиграна 23.05.2007. године у Дому културе у Треботину.


Они су са посебним жаром одиграли представу КОВАЧИ

Плакат за представу

САН

Loading


Љубодраг Обрадовић

САН…

Ишао сам на Мораву,
одсјај тражио у поноћ…
Мислио, постаћу талас,
обићи ћу мора и свет.

Стајао сам дуго на обали,
плашиле ме ноћне птице,
ветар је певао своје песме,
које разуму мудри и време,
ветар је лутао светом.

Испод мојих ногу
текла је вода,
промицале су рибе
и ситни песак.
Поред мене стварност
се смејала,
у телу мук и надање,
у машти сан.

Сан о Морави,
Морави која пева…
Сан о обали,
обали која крије
моје тајне, моју љубав,
сан о срећи,
срећи која ме напустила,
сан о…
Настави са читањем “САН”

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Loading

УЗ или НИЗ МОРАВУ?

Куда и како пливати даље?
Уз или низ Мораву, питање је сад?
Судбини питање по голубу шаљем
да успоставим нарушени склад.

Јер, одавно песму нисам написао
која ће срце спокојним да држи…
И кренуо да пронађем смисао,
који неће немиром ум да спржи.

Јер, одавно нисам изнад Мораве
летео на крилима својих снова
и тражио ону, што има очи плаве,
да јој стихом стварам свет изнова.

Јер, одавно ме љубав није понела
у чаробни свет, који само она тке.
И не видим одавно, излаз из тунела,
иако и превише верујем у снове.

Настави са читањем “УЗ или НИЗ МОРАВУ?”

ДЕСИ СЕ ПОНЕКАД

Loading

ДЕСИ СЕ ПОНЕКАД

Деси се понекад,
младићу,
да лута,
да је сам,
да му се не живи.

Деси се често.

Такође се деси,
младићу истом…
Да док лута,
док је сам,
док му се не живи…
Да на улици око девет,
спази девојку
наслоњену на киоск
и приђе јој
и упозна је,
рекавши
и ја читам баш те новине.
 
Да, деси се и то,
истина ређе,
али деси се…
И мени се десило
и ја сам те упознао
и сад сам срећан.

Сећаш ли се ти
тог сусрета нашег?

Памтиш ли и ти,
улице којима смо ишли тад
до мог стана?

Знам ја да се сећаш,
та мораш се сећати!

Настави са читањем “ДЕСИ СЕ ПОНЕКАД”

Завршно вече фестивала „Златна кацига“ 2022.

Loading

Поводом 1.априла, Светског  дана шале, у биоскопу „Крушевац“, 01.04.2022. године одржано је завршно вече Међународног фестивала хумора и сатире „Златна кацига“, на коме су додељене награде и признања. Организатор манифестације је Културни центар Крушевац, а покровитељ Град Крушевац. Ове године Фестивал “Златна кацига” је прославио свој јубилеј – тридесет година постојања. Завршно вече и уручивање награда одржани су, традиционално, првог априла, на Светски дан шале и  рођендан највећег српског комичара свих времена Крушевљанина Миодрага Петровића Чкаље


Завршно вече Фестивала је отворила директор Културног центра Виолета Капларевић


Након директорке Културног центра, публици се обратила градоначелник Јасмина Палуровић

Поводом три деценије постојања, тема овогодишњег Фестивала је управо ЈУБИЛЕЈ. Пуних тридесет година Крушевац окупља духовите људе из читавог света који својим радовима у форми карикатура, афоризама, песама, прича покушавају да реше енигму шале и хумора и приближе их јавности.

Ове године, 225 аутора из 46 земаља света послало је 453 карикатуре, 20 прича, 23 песме и 715 афоризама. О квалитету радова у писаној форми одлучивали су Александар Стојадиновић, Саша Милетић и Братислав Костадинов. Жири за ликовну форму чинили су Дарко Дрљевић, Саша Димитријевић и Бранислав Миљковић.

Јубиларну Златну кацигу за причу „Јубилеј орангутана“по одлуци стручног жирија, добио је Драгиша Павловић Расински из Крушевца за причу ЈУБИЛЕЈ ОРАГУНТАНА.
 
ЈУБИЛЕЈ ОРАНГУТАНА

Пошто је сачекао да присутни орангутани заузму своја седећа и висећа места на гранама џиновског дрвећа манграве, председавајући орангутан Ајмун викну са врха највишег дрвета:

– Браћо мајмуни! Као што знате, окупили смо се да прославимо милион миленијума од постанка наше врсте. Прашумом Борнеа проломио се френетичан аплауз, који је дуго одзвањао кањонима реке Брунеја.

Пошто је сачекао да аплауз престане, Ајмун упита: – Да ли смо сви ту?

– Јесмо – одговори његова заменица Бајмунка. Недостаје једино Вајмун, има данас представу у једном циркусу у оближњем граду.

– Шта?! – дрекну председавајући Ајмун. – Зар данас, на овај највећи празник у историји мајмунологије, он ради? И уопште, зна ли тај несрећник куда то води. Он као да није чуо за Дарвина и његову теорију да је рад од мајмуна створио човека.

– Ма нема бојазни од тога – добацио је неко из масе – данас је обрнуто, људи се претварају у мајмуне.

Пошто утиша настали жагор и смех, Ајмун се обрати Гајмуну, најбржем орангутану у чопору:

– Отрчи до тог циркуса и реци том глупом Вајмуну да сместа напусти посао. И обавезно да се вакцинише против ковида, можда су га људи заразили. Гајмун је само климнуо главом, а затим скочио са дрвета и нестао у прашуми.

У моменту када је председавајући Ајмун намеравао да настави своје обраћање скупу, зачуо се глас Дајмуна, орангутана који је у свакој прилици имао супротно мишљење од вође чопора Ајмуна.

– Извини, буразеру, али ја се не слажем са том глупошћу да је рад од мајмуна створио човека. То су приче за мале мајмунчиће. Ајмун је заустио да му реплицира, али је Дајмун наставио: – И зашто, поред толико других животиња, да се баш мајмун претвори у то ужасно створење као што је човек. Ево во највише ради, па није постао човек.

– Зато, драги мој Дајмуне, што је једино мајмун могао бити толики мајмун да постане човек. Време је да то, у интересу јачања јединства нашег чопора, шватите и ви из опозиције, који упорно тврдите да је човека створио некакав Бог. Настао је дуготрајан заглушујући аплауз. Неки орангутани попадаше на земљу, заборавивши да им руке служе и за држање за гране дрвећа, а не само за аплаудирање. – Дакле – наставио је Ајмун пошто се аплауз прими рио – присуствујемо величанственој прослави, какву овај јубилеј и заслужује.
Аплауз који је поново настао, прекинуо је продоран глас Дајмуна: – Јесте, али ви га мало претерујете са тим прославама. Прослављате и веома безначајне догађаје. Нарочито кад су у питању нека отварања. Још мало па ћете почети да прослављате и свечано отварање кокосовог ораха. Смех неколицине орангутана брзо је нађачан звиждањем и урла њем већине присутних, у знак протеста.

Мир! – викну Ајмун. – Браћо мајмуни, молим за озбиљност! Не будимо људи, мајку му! Настала је тишина. Чуо се још само покоји врисак орангутанчића, који су се мајмунисали по крошњама дрвећа.

– Драго ми је – наставио је вођа чопора Ајмун – што данашњој манифестацији присуствује и велики број наших мајмунчића.

– А било би их далеко више да због ваше небрит’нису отишли у друге крајеве прашуме, трбухом за

бананом, или што би људи рекли, трбухом за крухом.

Ајмун се направи као да га није чуо, па настави:

– Убудуће морамо посветити још више пажње нашим младима.

– Па посветите, господине Ајмуне, ви сте на власти у овом чопору-поново је добацио Дајмун.

– И хоћемо – узвратио му је Ајмун. – Ако нам национални приход буде порастао колико смо планирали, зауставићемо одлазак наших младих у инопрашумство. Унапредићемо услове одрастања наше мајмунчади. Планирамо да ускоро уведемо предшколско, а касније и школско образовање.

– То сте ви обећавали и за време предизборне кампање, али нисте ништа урадили – поново се зачуо Дајмун.

– А ви? – упитао је Ајмун и погледао около по орангутанима, као да ово питање поставља у име свих њих.

– Шта сте ви учинили док сте владали нашим чопором? Ништа. Само сте крали и пљачкали нашу заједницу. Богатили сте се на рачун јадних орангутана, који су се патили за кору банане.

– Море, сви сте ви лопови! – раздра се из масе очигледно припит орангутан Ђајмун.

– Изгледа, Ђајмуне, опет си пронашао и конзумирао оне опијајуће прашумске плодове – уз осмех га прекори Ајмун.

Ђајмун замуца да каже нешто, али га Ајмун прекину љутито: – Доста, пијандуро! Виси ту и ћути!

Таман кад је Ајмун намеравао да настави говор, испред њега дотрча Гајмун, сав задихан и уплашен.

– Шта је било?! – зачуђено га упита Ајмун. – Јеси ли ишао у циркус??

Гајмун се само тресао и уплашено гледао, час у Ајмуна, час у остале орангутане. – Па говори шта ти се десило, аман мајмуне! – викнуо је Ајмун.

Гајмун је једва изустио:

Постао је човек!

Уместо да наставе са прославом свог величанственог јубилеја, запрепашћени и уплашени орангутани се разиђоше својим гранама.

Драгиша Павловић Расински – Шифра ,,Тамиш”