ЗИМСКА
Да ли пожелиш да легнеш у снег
и да се ту раздрагано ваљаш,
кад топла соба добра је за бег,
који хладноћу другом оставља?
Хладну зиму како сад да кунеш,
док твој камин весело пуцкета?
Тек кад ти зима покаже зубе,
зажалићеш за топлином лета!
А када лед, који се не види,
просеје душу у баш ситни прах
и после магле, кад се развиди,
врелу машту заледиће ти страх.
Живот и под сметовима буја!
Зврчак си, окреће те олуја!
© Љубодраг Обрадовић