ПУТУЈ ПЕСНИЧЕ
Путуј песниче… И не окрећи се за собом.
Стихови никад не изгоре… Не реци збогом!
Путуј песниче, путевима разним, без смисла...
Док трагаш, смисао ниче... Машта је покисла.
Лутање светом маште, доноси само срећу.
Кад снови за правдом вриште, судбину надлећу.
Најбоље су песме тужне… Она што долази,
предзнак је судбине... Опомена, све пролази…
Живот ко комета јури, на крају си дете…
Мисао поклекне цензури, стихови лете.
Пусти их, да бол однесу...Дан нови носи сан.
Пусти песме да те понесу... Буди бесмртан!
Путуј срећи песниче, ка том вечном азилу!
Стих нек све подстиче, да лете у том возилу.
© Љубодраг Обрадовић