КАО ЈЕСЕЊИН
Ту, до мене, ноћас седи. И главу горе. Да! Уживај.
Ништа не сме да те једи. Ти свирачу само свирај.
Свирај песме од давнина, а ти душо сад не тугуј.
Била си, знам, с многима, ноћас се мом пијанству радуј.
Загрли, љуби ме, то је занос кад се љубав жели.
Хајде, вуци ме за нос. И томе знам да се веселим.
Гле, како си слатка, једра. Видим гориш од пожуде.
И ја ћу руком у та недра, што измењаше људе.
И ја ћу у тај пакао, очи што лаж просипате.
За песму ноћас све бих дао. Хеј свирачи свирајте...
А ти душо, главу горе… И ближе, до мене, седи.
Сутра други песме нек говоре... Осмех нек се следи.
А ти свирачу само свирај те песме од давнина.
Живот је игра. Играм је даље пијан, ко од вина .
© Љубодраг Обрадовић